Srce na Istoku, razum na Zapadu: Manje od 40 odsto građana za ulazak u EU, gotovo 60 procenata za članstvo u BRIKS-u
Komentari13/06/2025
-15:45
Ukoliko biste sada građane pitali da li su za ulazak u Evropsku uniju, manje od 40 odsto bi glasalo za, dok bi se trećina našeg stanovništva odlučno protivila. To su rezultati istraživanja koje je sproveo Institut za evropske studije.
Isto istraživanje pokazuje i veliku podršku članstvu u BRIKS-u, i to od govoto 60 odsto, dok kao najodgovornije za probleme sa Naftnom industrijom Srbije vide Amerikance, iako veruju da bi njihov predsednik Donald Tramp mogao da utiče na poboljšanje odnosa Beograda i Vašingtona.
Srce na Istoku, razum na Zapadu - tako bi se moglo oceniti istraživanje srovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.256 ispitanika. Rezultati ukazuju na blagi pad podrške članstvu u EU, koji je već dugi niz godina ispod 50 odsto, ali zato raste broj građan koji žele da Srbija pristupi BRIKS-u.
"Fali nam onaj jedan momenat koji se obično nalazi u istraživanjima - gde biste voleli da vaša deca žive. Građani zapravo žele da njihova deca žive u razvijenim demokratskim društvima, kao što su zemlje EU", kaže Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.
Sagovornici ukazuju na fundamentalan problem u percepciji naših građana u odnosu na Evropsku uniju, a to je što iz Brisela dolaze uslovljavanja po pitanju Kosova i Metohije, ali i po pitanju Bosne i Hercegovine.
"Ljudi kažu što bismo mi ulazili u jednu organizaciju koja je protiv Srbije, protiv srpskih nacionalnih interesa i to je jedan od suštinskih, fundamentalnih problema koji muče naš narod. Zašto je Rusija popularna, ona to nama ne traži. Zašto je Kina popularna, ona to nama ne traži. Da li ste ikada čuli da Kinezi kažu uslovljavamo ovu investiciju ne znam čime. Ne, oni ne uslovljavaju ni sa čim. Ta priča o BRIKS-u emotivno jeste, ali realna nije, kada pogledate da li bi neka politička stranka zaista krenula u tu priču. Zašto je nama osnovni cilj i dalje ulazak u EU, zato što imamo interese i zato što smo deo te kulture i civilizacije", ističe Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
Problem sa niskim poverenjem građana u članstvo u EU je i taj što glavni politički akteri, svako iz svog razloga, ne govore toliko pozitivno o Uniji, i to pogotovo u poslednjih godinu dana, pa se stručnjaci pitanju kako rezultati nisu još gori.
Povezane vesti
"Postoji prostor da se i dalje radi sa građanima, da sa režimom koji bi promenio retoriku, ne nužno da bude negativna, ali barem neutralna u ovim okolnostima da bi već to predstavljao jedan pomak, a sa proevropskom retorikom tek onda možete da zamislite koliko bi se rezultati promenili", kaže Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Joksimović dodaje da sa druge strane opozicija smatra da Brisel previše podržava aktuelnu vlast.
"I imate studente koji takođe smatraju da Brisel njima ne pridaje adekvatnu pažnju. U tom kontekstu vi konstantno imate jedan nedostatak pozitivnog narativa o EU koji je u ovakvoj situaciji neophodan", navela je ona.
Istraživanje je pokazalo da su građani ubedljivo protiv članstva u NATO, što analitičare ne iznenađuje. Isto tako, građani vide EU i Kinu kao najznačajnije trgovinske partnere, a više od 50 odsto njih strane investicije u našoj zemlji vidi kao pozitivne.
Komentari (0)