Plenković: U ovom mandatu Evropske komisije i Evropskog parlamenta očekujem bar jedno pridruživanje EU

Izgledno je da će članice NATO na sastanku na vrhu u Hagu prihvatiti odluku o izdvajanju za odbranu od pet posto BDP-a, od kojih bi 1,5 posto bilo za izgradnju infrastrukture dvojne namene, rekao je u četvrtak u Pragu premijer Andrej Plenković i dodao da Hrvatska želi da taj procenat bude tri odsto do 2030. godine.  

Plenković je u češkoj prestolnici govorio na panelu "Upravljanje haosom: Može li Evropa iskoračiti?”. Plenković je naglasio da u Evropi prevladava stav o potrebi većih izdvajanja za odbranu te da "bez većih poteškoća” traju pripreme da se na nadolazećem sastanku na vrhu NATO krajem juna u Hagu usvoji cilj o pet posto BDP-a za odbranu.  

Članicama bi se dalo sedam godina za prilagođavanje za toliki postotak, od kojeg bi 3,5 posto išlo za direktno jačanje vojnih kapacitete, a 1,5 posto za izgradnju infrastrukture dvojne namene - za vojsku i za civilnu upotrebu.  

Premijer je rekao da je Hrvatska danas daleko iznad trenutnog cilja od dva posto BDP-a te da su državna izdvajanja za obranu otkako je on premijer narasla za više od 200 posto. Sadašnji cilj je da Hrvatska do 2030. postigne izdvajanja od tri posto BDP-a, dodao je.  

Dan nakon posete Odesi, Plenković je u češkoj prestolnici naglasio da ukrajinski otpor Rusiji koji traje već tri i po godine !zahteva svako poštovanje” zapadnih država i drugih svetskih zemalja te da se njihova pomoć Kijevu mora nastaviti.  

Hrvatski predsednik vlade u trećem najvećem ukrajinskom gradu iskazao je snažnu podršku Ukrajini u otvaranju prve grupe poglavlja za članstvo u Evropskoj uniji, za što smatra da bi za nju bilo politički izuzetno važno.  

Članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno "nije na stolu”

Odgovarajući na pitanje o mađarskom protivljenju ukrajinskom članstvu u EU-u, Plenković je rekao da "postoji dovoljno vremena” da se Budumpešta uveri u potrebu suprotne odluke.  

Članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno pak "nije na stolu” jer je vrlo jasno da o tome ne postoji konsenzus među članicama zapadnog vojnog saveza, pa i kod njegove najmoćnije članice - Sjedinjenih Država.  

Ponovio je da je ključno razumeti da se američki predsednik Donald Tramp „ne identifikuje” s ratovima u Ukrajini, iz 2014. i 2022. godine, jer ih shvata neuspesima prethodnih demokratskih vlada predsednika Baraka Obame i Džozefa Bajdena.  

To se ogleda u Trampovom upravljanju tom krizom, odnosno time da je za njega „najvažnije postići mir” nevezano za sudbinu okupiranih ukrajinskih teritorija koju smatra „sekundarnim” pitanjem.  

Evropske države, "svi oni koji poštuju međunarodno pravo”, zagovaraju teritorijalnu celovitost Ukrajine te shvataju magnitudu razaranja i stradanja u toj zemlji, zastupaju "vrlo različit pristup”, rekao je hrvatski premijer, prenela je Hina.  

Ponovno je upozorio da bi "nagrađivanje agresora” osvojenim teritorijima moglo pokrenuti slične scenarije u drugim delovima sveta te da je stoga reč o opasnom ishodu.  

Plenković je rekao da su ciljevi Kremlja obnoviti odnose sa SAD, ukinuti nametnute joj međunarodne sankcije te "rehabilitirati” se na svetskoj pozornici. No njihovi zahtevi u mirovnim pregovorima s Ukrajinom, koji više sliče na "ultimatume” i zahteve za "kapitulacijom” Kijeva, pokazuju da Moskva nije predana miru te da tako neće postići te ciljeve.  

Plenković je na panelu rekao da je ruski predsednik Vladimir Putin napadom na Ukrajinu vratio temu proširenja na agendu EU-a, pa i „pogurao Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju” iz evropske politike susedstva prema politici proširenja.  

Naglasio je da je "njegov lični osećaj”, da se raspoloženje po pitanju primanja novih članica u Evropi promenilo te da sada postoji "veća otvorenost” da se u ovom mandatu Evropske komisije i Evropskog parlamenta dogodi barem jedno pridruživanje.  

Hrvatska pritom zagovara princip individualnih zasluga, odnosno da se nagrađuju one zemlje koje napreduju na evropskom putu, bez da moraju "čekati” one koje za njima malo kasne.  

Plenković se u Pragu, na marginama skupa GLOBSEC, bilateralno sastao s češkim premijerom Petrom Fialom s kojim je razgovarao o odnosima dveju zemalja, manjinama, trgovinskoj razmeni koja iznosi 1,3 milijarde evra, jačanju investicija, energetskoj saradnji te političkoj situaciji u Češkoj koja se priprema za parlamentarne izbore.