Kako se gradi imidž Srbije? Arno Gujon za Euronews o kulturnoj diplomatiji kao važnom alatu građenja identiteta Srbije
Komentari18/06/2025
-11:31
Kako se u današnjem vremenu polarizovanog sveta gradi imidž Srbije? Kakvo mišljenje imaju o našoj zemlji u inostranstvu? Koje konkretne korake naša diplomatija preduzima? Da li Evropska unija ima jasan plan za Zapadni Balkan? U vremenu digitalnog haosa i širenja negativnih narativa, kulturna diplomatija postaje važan alat u borbi za pravi identitet Srbije.
O svemu tome u "Temi jutra" govori direktor Vladine kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Arno Gujon koji danas putuje u Mađarsku gde će održati predavanja ma prestižnoj visokoškolskoj ustanovi.
"Imaću sutra uveče veliko predavanje na MCC-u, to je Matthias Corvinus College, to je jedan od najvećih univerziteta u Mađarskoj, koji takođe obuhvata nekoliko nevladinih organizacija - think tankova, koji su prisutni u Mađarskoj, Briselu, Nemačkoj i u drugim mestima, tako da je njihov uticaj zaista veliki", obrazlaže Gujon.
Kako kaže, tamo je važno govoriti o Srbiji; Srbija je uvek tema u Mađarskoj.
"Ponekad je u našem poslu, u promovisanju Srbije, teško govoriti ili nametnuti Srbiju kao temu u jednoj velikoj Americi, u jednoj Nemačkoj, u jednoj Francuskoj. Ali u Mađarskoj, i tamo su naši veliki prijatelji. Srbija jeste tema, zato što je ta bliskost, ne samo geografska, već i istorijska", konstatuje Gujon.
Euronews Srbija
Kaže da to treba iskoristiti i da ne treba biti okrenut samo ka jednom delu sveta u konstatuje kako "mi gledamo i ka Zapadu i ka Istoku i naravno u našem regionu."
Tokom svog boravka u Mađarskoj Gujon će imati priliku da razgovara sa predstavnicima Vlade Mađarske koji se bave pitanjem kulturne diplomatije sa kojima će ramzeniti iskustva.
Povezane vesti
Budući da je Srbija tema u Mađarskoj, Gujon očekuje da će predavanje biti zanimljivo studentima, ali i svim ostalima koji budu došli.
Velika čast biti predstavnik Srbije
"Tamo će biti prisutni ne samo studenti, već i njihovi profesori, ljudi koji rade u tim think tankovima, znači u organizacijama koje razmišljaju o budućnosti, koje imaju baš jak uticaj svugde u svetu, pa tako i u Mađarskoj i u Evropi", konstatuje Gujon dodavši da je velika čast biti predstavnik Srbije:
"Zato što vi znate da predstavljate posebnu politiku, posebnu spoljnu politiku, zato što predsednik Vučić i Vlada Srbije imaju svoju politiku. Mi se ne usaglašavamo samo sa onim što se odlučuje u Briselu, nego kao nezavisna suverena država odlučujemo o tome u kom pravcu želimo da se krećemo i kuda idemo."
Gujon je rekao da veruje će t studentima, profesorima i ljudima uopšte, koji budu slušali to predavanje i panel diskusiju biti zanimljivo i značajno.
U kontekstu tema tribine na kojoj će učestvovati - "budućnost evropskog proširenja u svetlu aktuelnih geopolitičkih izazov", Gujon kaže kako se o potencijalnom ulasku Srbije u EU govorilo od 2000. godine.
"2000. godine se govorilo o mogućem ulazku Srbije u Evropsku uniju negde oko 2007.-2008. godine. Pa onda 2007. i 2008. godine se govorilo o tome da bi bilo dobro i moguće da bude 2012. ili 2013 godine. Ja sam došao u Srbiju i preselio sam se 2012. godine. Tada se govorilo o tome da završimo ceo proces 2018. godine za potencijalni ulazak 2019. godine", kaže Gujon i postavlja pitanje:
"Sad smo u 2025. godini, a pričamo o kom datumu? U mogućem datumu da bude 2030. godine. Ako na primer uzmete jednu devojku, poput vas, koja je 2000. godine imala 25 godina, ako uspemo do tog datuma da uđemo, ona će faktički biti penzionerka kad bude Srbija bila u EU."
Povezane vesti
Ipak, navodi kako je Srbija sada ekonomski izuzetno razvijenija nego što je bila ranije.
"Ona je čak razvijenija i razvija se brže od drugih država koje su sada članice Evropske unije", podvlači Gujon.
Navodi da je Srbija danas spremnija da uđe u EU nego što je su bile Bugarska ili Rumunija 2007. godine kad su te dve zemlje ušle u EU.
"Ali tada su ušle ne zbog meritokratije, već zbog političkih odluka. Sad je pitanje da li se to usporava, sprečava - ide onako sporo zbog kriterijuma ili zbog političkih odluka. Ja mislim da je zbog politike", konstatuje Gujon.
Prema njegovim rečima, ako bi sve zemlje Zapadnog Balkana koje su na evropskom putu ušle sutra u EU sa svojih 15 miliona stanovnika, Evropska unija, sa svojih 500 miliona stanovnika, to ne bi ni osetila.
"Ni ekonomski, ni demokratski, ni u kakvom smislu, ni politički čak. Znači, to je njihova politička odluka“, kaže Gujon, ukazujući na postojanje zamora od proširenja među članicama Evropske unije.
Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta
Komentari (0)