Čović, Radojković i Gulić u emisiji Plenum: Martovski pogrom bio organizovana akcija sa ciljem etničkog čišćenja Srba

U emisiji Plenum posvećenoj martovskom pogromu nad Srbima na Kosovu i Metohiji 2004. nekadašnji predsednik koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović i istoričari Milan Gulić i Stefan Radojković jasno su ukazali da je tadašnje nasilje bilo organizovana, planski vođena i koordinisana akcija, usmerena ne samo na fizičko istrebljenje i proterivanje srpskog naroda, već i na uništavanje njegovog identiteta – kulturne, verske i istorijske baštine.

Prema njihovim ocenama, napadi nisu bili slučajni ni spontani, već rezultat dugotrajnog procesa u kojem su sve više ekstremističke snage, logistička sinhronizacija i politički pritisci doveli do razaranja crkava, grobalja, objekata i zajednica koje su simbolizovale srpsko prisustvo na toj teritoriji.

Čović je naglasio da događaji koji su poslužili kao povod za nasilje, uključujući vest o navodnom stradanju albanske dece u reci Ibar, nisu bili tačni, već su, kako tvrdi, predstavljali deo šireg plana.

"Ta vest apsolutno nije bila tačna. Bila je osmišljena da pokrene užasan scenario etničkog čišćenja Srba na prostoru čitavog Kosova i Metohije", rekao je Čović.

Prema njegovim rečima, teško je poverovati da bi jedna neproverena informacija mogla da izazove masovno nasilje u kojem je učestvovalo između 70.000 i 80.000 ljudi.

"Kada pogledate razmere, jasno je da to nije moglo da bude spontano. To je bila sinhronizovana akcija, sa grupama koje su delovale istovremeno na više lokacija", istakao je on.

Euronews Srbija

Čović navodi da su napadi bili usmereni širom Kosova i Metohije, ali da su posebno pogođene srpske sredine južno od Ibra, gde je otpor bio slabiji i zavisio od reakcije međunarodnih snaga.

"U mestima poput Prištine, Gračanice, Čaglavice, Lapljeg Sela, Obilića i Kosova Polja, napadi su bili brutalni. Ljudi su ubijani, prebijani, kuće spaljivane. U Kosovu Polju čovek je živ zapaljen pred porodicom", naveo je Čović.

On ističe da su napadači delovali u velikim grupama, često brojeći i po nekoliko hiljada ljudi, što dodatno potvrđuje tezu o organizovanosti.

To nisu bile grupe od nekoliko desetina ljudi, već mase od hiljadu, dve, tri hiljade koje su nadirale ka srpskim sredinama, rekao je on.

Posebno je ukazao na to da su mete bili i srpski povratnici, kao i kulturna i verska baština.

"Gađana su mesta gde su se Srbi vraćali, ali i svetinje koje su prethodno bile obnovljene. To jasno govori da je cilj bio da se izbriše svaki trag srpskog prisustva", naglasio je Čović.

Govoreći o ulozi međunarodnih snaga, on je ocenio da reakcija nije bila ujednačena, uprkos velikom broju pripadnika bezbednosnih struktura na terenu.

"Na Kosovu i Metohiji tada je bilo oko 30.000 pripadnika različitih bezbednosnih snaga – KFOR, UNMIK policija i Kosovska policija. Međutim, reakcije su bile različite od sektora do sektora", rekao je Čović.

Kao primer naveo je selo Svinjare, gde su, kako kaže, međunarodne snage evakuisale Srbe, ali nisu sprečile paljenje njihove imovine. Sa druge strane, istakao je da su pojedine jedinice reagovale odlučnije, posebno američki KFOR.

"Dolazak američkih snaga sa borbenim vozilima bio je presudan da se spreči potpuni slom u mestima poput Gračanice, Čaglavice i Lapljeg Sela. Njihovo prisustvo je delovalo umirujuće na napadače", naveo je on.

Čović je ukazao i na širi politički kontekst, navodeći da su mesecima pre pogroma postojali signali koji su ukazivali na moguće destabilizacije.

"Postojali su određeni događaji koji su mogli da budu nagoveštaj, ali danas, sa ove vremenske distance, jasno je da je reč o projektu koji je imao za cilj ubrzavanje rešavanja statusa Kosova i Metohije", rekao je on.

Kako je dodao, analiza rasporeda i načina delovanja napadača dodatno potvrđuje da je sve bilo pažljivo koordinisano.

"Kada pogledate kartu i vidite kako su se te grupe kretale i gde su napadale, jasno je da ništa nije bilo slučajno", naglasio je Čović.

Radojković: Pogrom 2004. bio koordinisan napad sa jasnim ciljevima

Nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji nakon juna 1999. godine bilo je kontinuirano, sa periodima većeg i manjeg intenziteta, a martovski pogrom 2004. predstavljao je kulminaciju tog procesa, ocenio je istoričar Stefan Radojković.

On ističe da bezbednosna situacija za Srbe i druge nealbance u prvim godinama nakon dolaska međunarodnih snaga nije bila održiva.

"Od juna 1999. pa do kraja 2000. godine bilo je izuzetno teško biti Srbin na Kosovu i Metohiji. Nasilje je bilo konstantno, sa usponima i padovima, ali nikada nije prestajalo", naveo je Radojković.

Kako objašnjava, napadi na srpske enklave trajali su godinama, a njihov intenzitet zavisio je od sposobnosti lokalnog stanovništva da se organizuje i odbrani.

"Dobar indikator opstanka Srba u određenim sredinama jeste način napada. Kada imate snajpersku ili minobacačku vatru, to znači da napadači ne mogu lako da uđu u selo ili enklavu, bilo zbog prisustva KFOR-a ili zbog organizovanosti Srba", rekao je on.

Radojković naglašava da se uzroci martovskog nasilja ne mogu posmatrati izolovano, već kao deo šire strategije, ukazujući na tri ključna faktora koji, prema njegovim rečima, potvrđuju da je reč o koordinisanom i planiranom napadu.

Euronews Srbija

Prvi razlog, kako navodi, bila je politička dinamika i težnja ka ubrzanju procesa nezavisnosti.

"Postojao je osećaj nestrpljenja da se dođe do nezavisnosti ili makar da se ubrza taj proces. Do tada je važio princip ‘standardi pa status’, ali se nakon martovskog pogroma situacija promenila i uvedeni su takozvani ‘light standardi’, što je značajno ubrzalo političke procese", objasnio je Radojković.

Drugi faktor bio je povratak raseljenih Srba, koji je, iako spor, počeo da daje određene rezultate.

"Postalo je jasno da postoji mogućnost povratka. Oko tri i po hiljade ljudi već se vratilo, što je za albansku stranu predstavljalo problem jer je ukazivalo na mogućnost opstanka Srba na tim prostorima", rekao je on.

Treći razlog, prema njegovim rečima, odnosi se na prisustvo Srba i njihovih institucija u urbanim sredinama.

"U šest većih gradova, koji su bili meta napada, pored malobrojnih Srba postojale su i institucije Republike Srbije ili Srpske pravoslavne crkve. Upravo to prisustvo moralo je da bude uklonjeno, jer je predstavljalo osnov za opstanak srpskog naroda", istakao je Radojković.

On ističe da razmere nasilja, kao i njegova geografska rasprostranjenost, jasno ukazuju na planski karakter događaja.

"Ne možete imati događaj u kojem učestvuju desetine hiljada ljudi, koji zahvata gotovo čitavu teritoriju i traje više dana, a da to nije koordinisano i usmereno ka jasno definisanim ciljevima", naglasio je Radojković.

Gulić: Uništavanje svetinja u pogromu 2004. bilo plansko 

Uništavanje crkava i manastira tokom martovskog pogroma 2004. godine na Kosovu i Metohiji nije bilo slučajno, već deo šire, organizovane kampanje usmerene na brisanje kulturnog i istorijskog identiteta Srba, ocenio je istoričar Milan Gulić.

Odgovarajući na pitanje zašto su verski objekti bili među glavnim metama nasilja, Gulić je ukazao da koreni napada sežu mnogo dublje, još u period pre 1999. godine.

"Nasilje nad Srbima na Kosovu i Metohiji nije počelo 1999, već je bilo duboko ukorenjeno i tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada je to bilo jedno od ključnih pitanja u Jugoslaviji, sa hiljadama proteranih. Nakon 1999. godine, to nasilje je postalo potpuno nesputano, bez institucija koje bi mogle da zaštite stanovništvo", rekao je Gulić.

Posebno je istakao razmere razaranja imovine Srpske pravoslavne crkve, navodeći da u njenoj istoriji teško da postoji period u kojem je u tako kratkom vremenu uništeno toliko sakralnih objekata.

"Za samo tri dana uništeno je oko 39 crkava i manastira, od kojih su neki bili spomenici kulture od svetskog značaja. Stradali su manastir Devič, kompleks Svetih Arhanđela, Bogoslovija u Prizrenu, kao i brojne crkve u tom gradu, koji je pre pogroma imao jedinstvenu celinu sa više hramova na malom prostoru – svi su temeljno uništeni", naveo je Gulić.

Osim verskih objekata, na meti su bila i groblja, freske, ikone i kulturna dobra. U pojedinim slučajevima nestala su i umetnička dela, poput radova slikara Uroša Predića iz jedne crkve u Štimlju, dok se za deo bibliotečke građe i danas ne zna šta je sa njom.

Euronews Srbija

Gulić naglašava da obim i rasprostranjenost nasilja jasno ukazuju da nije reč o spontanom izlivu besa.

"Ako u pogromu učestvuju desetine hiljada ljudi, na prostoru koji obuhvata gotovo čitavu teritoriju Kosova i Metohije – u više od 20 opština – onda je jasno da se radi o organizovanom i planiranom zločinu", istakao je on.

Prema njegovim rečima, dodatnu težinu ovim tvrdnjama daju i navodi da su pojedini pripadnici kosovske policije učestvovali u napadima, usmeravajući okupljene i pokazujući im srpske kuće i objekte.

"Bez ikakve dileme, radilo se o sistemskom nasilju. Na to su ukazivali i pojedini predstavnici međunarodnih misija, uključujući UNMIK i NATO, koji su, iako možda nisu direktno priznali, jasno aludirali na organizovan karakter događaja", rekao je Gulić.

Kompletnu emisiju "Plenum" pogledajte u video prilogu.