Koliko je tragedija u "Ribnikaru" promenila društvo u Srbiji i da li smo i koje pouke izvukli?
Komentari03/05/2026
-14:00
Na trogodišnjicu masakra u Osnovnoj školi "Vladilsav Ribnikar" postavlja se pitanje koliko je ta tragedija promenila srpsko društvo i kakav je naš odnos prema njoj, kao i jesmo li izvukli neke pouke i zašto tri godine kasnije i dalje nema obećanog memorijalnog centra. O tome su za Euronews Srbija govorili psihijatrica i psihoterapeutkinja Nevena Čalovska Hercog i advokat Vojin Šaljić, koji je učestvovao u radu Saveta roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar".
Da smo kao društvo i to svi pojedinačno postali svesni koliko je nešto tako tragično moguće i kolika je dubina te tragedije sveprožimajuća kaže Čalovski Hercog. Ona je navela da smo kao društvo postali svesni koliko je ta tragedija promenila živote ne samo ljudi koji su neposredno bili žrtve - porodice i prijatelji.
"Koliko god da prirodno želimo nekad da pobegnemo od nečega što je toliko zastrašujuće i teško razumljivo, to nas je učinilo, čini mi se, svesnijim koliko se takve tragedije mogu dogoditi", rekla je ona i naglasila da nas je ta tragedija potpuno šokirala.
Sagovornica Euronews Srbija je naglasila da je zato odgovornost društva da to razume i da promeni neke stvari kako kako se ovakve tragedije više ne bi dešavale.
Ona je navela da je bilo više činilaca koji su doveli do te tragedije i naglasila da je u istraživanju Instituta za društvena istraživanja u kojem je anketirano 2.000 ljudi prepoznato da definitivno mediji imaju uticaja, dostupnost oružja, kao i da odnos unutar porodice i te kako može da utiče da podrži ili da spreči ili da koriguje određena ponašanja.
Euronews Srbija
"Da stručne službe u školama takođe mogu da na osetljiviji i aktivniji način da utiču na svoje učenike i da negde pravimo kulturu nenasilja koja bi onda uticala na to da smanji mogućnost da se ovakve tragedije dogode", dodala je ona.
Čalovska Hercog ističe da godišnjice i komemorativni skupovi u tom smislu imaju veliki značaj ne samo za ljude koji su neposredno pogođeni, za porodice stradalih, već i za sve nas, jer govore koliko je nama važno da se oko ovih stvari na sličan način okupimo i reagujemo.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Ono što, međutim, isto čini mi se da se dešava među ljudima jeste da je potrebna ne samo reakcija godišnjice, da je vrlo važan kontinuiran odgovor na potrebe žrtava koje se s vremenom menjaju. Nisu iste danas kao pre tri godine. A čini se da to izostaje, barem iz ovih anketiranih podataka. To se pojavljuje kao potreba", rekla je ona.
Prema njenim rečima, pomenuto istraživanje je pokazalo da je najveći broj, i to više žena nego muškaraca, govorilo o tome koliko je važno da se i u školskim programima dogode promene.
Ona je navela da je mnogo medijske pažnje bilo usmereno na dečaka koji je počinio ovo delo, a da su nekako u senci ostale žrtve i njihove porodice.
"Ne može se prevazilaziti i zaboraviti, ali je važno integrisati, dati smisao tome što se dogodilo i razumeti dubinu svega toga. I mislim da je veoma važno da su u to uključena deca. Iz tih razloga, izgradnja memorijalnog centra, koja kasni, biće od velikog značaja, kao i događanja koja će pratiti taj memorijalni centar", navela je ona.
"Toliko toga se pričalo o empatiji"
Advokat Vojin Šaljić, koji je učestvovao u radu Savetu roditelja Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", kaže za Euronews Srbija da za njega lično, od tog datuma kada se desila tragedija, to nije škola i ne treba da bude škola, nego treba da bude memorijalni centar.
"Mi smo dete ispisali i prebacili smo ga u drugu školu, u neko okruženje koje je delimično bilo poznato. To su bila deca iz vrtića, iz iste grupe, tako da se to nastavilo nekim svojim tokom i to je u redu, mada ja nisam reprezentativan da govorim o tome, jer je moje dete bilo prvi razred. To je uzrast kada je, uz neki rad i praćenje, mnogo lakše prevazići tu situaciju u odnosu na decu koja su starija, svesnija, u pubertetu, pa je to mnogo dublje i emotivnije", rekao je on.
Euronews Srbija
Na pitanje šta je bila glavna polemika u vreme dok je učestvovali u radu Saveta roditelja kada je reč o budućnosti škole, on je naveo da je ta polemika bila uobičajena za naše društvo – u segmentu podela.
Povezane vesti
"Jedni su za jedno, drugi su za drugo. Sa nekog odnosa prema toj zajednici koju je pogodila ta tragedija, tema je skliznula na to da li će biti škola ili neće biti škola, što je za mene bilo bespredmetno uopšte polemisati. To nije škola od tog datuma pre tri godine, to nije škola", rekao je on i naglasio da bi trebalo da postane memorijalni centar.
On je rekao da treba da se ponašamo kao ljudi, a ne kao interesne grupe.
"Toliko toga se pričalo o empatiji – da ćemo raditi na tome, da je povećamo i razvijamo. Od toga se ništa nije desilo u realnosti. A da bi se to desilo u društvenom kontekstu, potrebna nam je institucija. Jedna takva institucija bio bi i memorijalni centar. Sve ostalo što se uradilo kroz neke tačke programa nakon tog događaja svedeno je na jednu trivijalnu stvar, bez suštine uticaja u društvenom kontekstu na razvijanje međusobne solidarnosti i empatije u pravom, emotivnom smislu – jedni prema drugima kao članovima zajednice", rekao je on.
Celokupan razgovor na ovu temu možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)