Politika

Četiri zahteva Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije posle najnovijih poteza Prištine

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/09/2021

-

14:35

Četiri zahteva Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije posle najnovijih poteza Prištine
Specijalne jedinice Rosu - Copyright Tanjug/AP/Marjan Vučetić

veličina teksta

Aa Aa

Na sednici Saveta za nacionalnu beznednost, koja je održana nakon poslednjih događaja na severu Kosova i Metohije, kada su na dva administrativna prelaza - Jarinje i Brnjak - raspoređene specijalne jedinice kosovske policije, izneta su četiri zahteva za rešavanje novonastalog problema.

Naime, kosovska vlada objavila je juče da je donela odluku da uspostavi reciprocitet sa Beogradom u pogledu registarskih oznaka, a zbog čega se specijalna policija našla na dva administrativna prelaza.

Početak primene mera izazvao je tenzije na terenu, a upravo zbog toga danas je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost kojom je predsedavao predsednik Republike Aleksandar Vučić. Sednici su prisustvovali ministri Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović i direktor BIA Bratislav Gašić.

Sa sednice je stiglo četiri zahteva koje treba ispuniti kako bi se rešila novonastala situacija na severu Kosova i Metohije.

Hitno povlačenje svih jedinica

Prvi zahtev sa sednice Saveta za nacionalnu bezbednost je hitno povlačanje ROSU i svih snaga sa severa KiM, odnosno kako je objasnio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije, traži se "povratak na pređašnje stanje". Nakon vraćanja na pređašnje stanje, kako je objasnio, "idemo u Brisel da razgovaramo o svemu što se ovog pitanja tiče".

Euronews/Vladislav Ćup

 

Naime, on je rekao da je odbio predlog predstavnika Kvinte o tome kako bi trebalo da izgleda "kompromisno rešenje" za novonastalu situaciju, jer bi ono, kako je objasnio, unižavalo Srbiju.

"To je rešenje kojim bi 70 odsto onoga što su nameravali da rade Albanci na administrativnoj liniji, zaboravili, ali bi uveli 20 do 30 odsto mera i to bi bilo kao kompromisno rešenje", rekao je Vučić.

Odgovor EU na dva ključna pitanja

Drugi zahtev je da EU hitno odgvori na pitanja da li postoji Briselski sporazum i da li će biti formirana Zajednica srpskih opština. Kako je naveo, zatražiće da Srbija te odgovore dobije u narednih mesec dana.

"Njihovo ćutanje biće jasan znak da Briselski sporazum ne postoji", ukazao je Vučić.

Specijalni predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak posetio je pre nekoliko dana Prištinu, a juče je razgovarao i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o nastavku dijaloga u Briselu.

Naime, iz Brisela su u više navrata dolazile informacije da Lajčak želi da što bolje pripremi novi sastanak Vučića i Kurtija kako bi se izbegla situacija iz prethodne dve runde razgovora na visokom nivou Beograda i Prištine, koji su se umesto iz EU najavljivanim napretkom završile potpunim odsustvom razumevanja i kompromisa.

audiovisual.ec.europa.eu, Twitter/@MiroslavLajcak

 

Dok zvanično Brisel i dalje poziva "obe strane" u dijalogu na konstruktivnost, nezvanični diplomatski izvori i analitičari ukazuju na nemogućost EU da kontroliše i predvidi poteze novog premijera privremenih vlasti u Prištini Aljbina Kurtija.

Lajčak se juče nije oglasio, a na stranici "budućnostsrbijeav" objavljeno je da je Vučić sa specijalnim predstavnikom EU razgovarao "o teškoj krizi na Kosovu i Metohiji".

Podslednja runda dijaloga na visokom nivou u Broiselu između Vučića i Kurtija uz posredstvo Lajčaka i šefom diplomatije EU Žozepom Boreljom održana je 15. juna.

Inače, Briselski sporazum sastoji se od 15 tačaka, od čega je dosad sprovedeno sedam. Poslednje dve sprovedene su delimično i odnose se na primenu svih prethodnih tačaka, a prvih šest, odnose se na ZSO. Zajednica srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.

Međutim, iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.

Ukidanje presude Todosijeviću

Treći zahtev koji je iznet nakon sednice Saveza za nacionalnu bezbednost je ukidanje presude Ivanu Todosijeviću, poslaniku Srpske liste.

Todosijevića je, naime, najpre kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio s mesta ministra zbog "govora mržnje i vređanja žrtava Račka", a potom je i osuđen zbog "podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju", zbog izjave da je Račak izmišljen slučaj. 

Tanjug/Zoran Žestić

Ivan Todosijević

U Briselskom sporazumu u tački 10 piše: "Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije."

Međutim, u Slučaju Todosijevića to nije tako bilo, a žalba koju je u aprilu ove godine uložio preko svog advokata i kojom je zatražio izuzeće sudskog veća Apelacionog suda, odnosno izuzeće svih albanskih sudija, uključujući i predsednika Apelacionog suda, koji je albanske nacionalnosti, je odbijena.  

Podsetimo, pre tri dana, odbrana Ivana Todosijevića podnela je Vrhovnom sudu u Prištini zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke kojom je osuđen na dve godine zatvora zbog izjava koje je dao u vezi sa događajima u Račku 1999. godine, potvrdila je portparol tog suda Antigona Uka. Ona je dodala da je zahtev podnet u petak, 17. septembra.

Apelacioni sud odbio je 24. avgusta kao neosnovanu žalbu člana Srpske liste, predsednika privremenog organa opštine Zvečan i poslanika u kosovskom parlamentu Ivana Todosijevića, čime je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini kojom je on osuđen na dve godine zatvora.

Licence za snabdevanje, distribuciju i trgovinu električnom energjom

Četvrti zahtev je hitno izdavanje licenci za snabdevanje, distribuciju i trgovinu električnom energijom za dve srpske kompanije. Kako je rekao Vučuć, dok traje krizna situacija na severu pokrajine, "mi ćemo se snalaziti i pronalaziti rešenja za snabdevanje".

Pitanje licenciranja kompanije "Elektrosever d.o.o." otvoreno je na sastancima u Briselu.

Energetska kompanija "Elektrosever d.o.o." podnela je 28.12.2020. godine zahtev RUE zahtev za licencu, ali prijava nije pregledana zbog nedostatka funkcionalnog odbora. Sada ovo telo ima funkcionalan odbor.

Licenciranje srpske kompanije zatraženo je u okviru dijaloga u Briselu 2013. godine, kada su Beograd i Priština potpisali Energetski sporazum. Kao rezultat toga, kompanija "Društvo Elektrosever d.o.o" 2018. godine je registrovano pri Agenciji za registraciju preduzeća na Kosovu.

Vučić je juče rekao i da su događaji u vezi sa registarskim tablica "manje opasna stvar od drugih opasnih stvari koje su planirali". Prema njegovim rečima, Priština je imala i daljih planova koji se tiču Gazivoda i Valača, pa i gašenja struje na severu Kosova.  

 

Komentari (0)

Srbija