Ibrahimović za Euronews Srbija: Region začauren u prošlosti, tema budućnosti nikako ne dolazi na red

Gost segmenta Prelistavanje štampe na Euronews Srbija bio je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije (SPS) Ibro Ibrahimović, koji je komentarisao naslovne strane dnevne štampe u Srbiji, pozivajući na pomirenje i fokus na budućnost regiona.

Teme naslovnica dnevne štampe bila je 30. godišnjica događaja u Srebrenici, gde mediji upozoravaju na politizaciju ove teme i pokušaje revizije istorije, dok inicijative za uvođenje haških presuda u škole izazivaju osude.

Osim ovog događaja, tema naslovnih strana dnevne štampe su i požari koji su uništili preko 4.000 lokacija u Srbiji. S druge strane, dnevni listovi na naslovnim stranama izveštavaju i o političkim dešavanjima u Srbiji, gde je u prvom planu sastanak opozicionih javnih ličnosti, na kojem je bio prisutan i rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić.

Srebrenica: 30 godina kasnije i regionalne tenzije

Ibrahimović naglašava da se 2025. godine obeležavaju 30. godišnjice ključnih događaja iz 90-ih – događaji u Srebrenici, Dejtonski sporazum i pogrom nad Srbima u "Oluji" – što region drži "začarenim u prošlosti".

On smatra da stalno bavljenje prošlošću sprečava fokus na budućnost i regionalnu saradnju. Prema Ibrahimoviću, žrtve ne bi trebalo kategorisati po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, već bi region trebalo da uspostavi zajednički dan sećanja na sve žrtve rata.

"Ova godina je specifična, 30 godina je i od Dejtona, 30 godina je i od Oluje, tako da mislim da ćemo imati jednu ponovo burnu godinu gde ćemo se neprestano baviti prošlošću i čini mi se da je ovaj region nekako začauren u prošlosti. Neprestano pričamo kako moramo definisati prošlost kako bismo znali kako ćemo u budućnost, ali čini mi se da ovde tema budućnost nikako ne dolazi na dnevni red, ne samo ovde, nego i u regionu", kaže on i dodaje:

"Naravno, uvek postoje ljudi koji egzistiraju ili parazitiraju na ovakvim situacijama, na ovakvoj politici i nikako da dođemo do jednog zajedničkog stava o tome da čini mi se žrtve ne treba da imaju prefiks nacionalne pripadnosti, verske pripadnosti", rekao je Ibrahimović.

Euronews

On ističe da je Srbija pokazala pijetet prema žrtvama Srebrenice, podsećajući na deklaraciju o Srebrenici iz 2010. i posete Borisa Tadića i Aleksandra Vučića Potočarima, ali smatra da druga strana mora preispitati svoju posvećenost pomirenju.

"Imate dve potpuno dijametralno suprotstavljene vesti i mislim da bismo mogli da počnemo da vrednujemo ono što je Srbija zaista uradila. Pričamo o deklaraciji 2010. koja je doneta u Narodnoj skupštini. Pričamo o tome da je Boris Tadić kao predsednik Srbije takođe otišao tamo da se pokloni žrtvama, kao i Aleksandar Vučić koji je takođe video u tome zaista neophodnost ukoliko želimo pomirenje u regionu. Znamo kako se to završilo", kaže on i nastavlja:

"Mislim da negde čak i druga strana treba da snosi određenu odgovornost da preispita da li zaista želi pomirenje, da li zaista želi da Srbija, koja je pokazala pijetet prema tim žrtvama, da li je ideja da nikada ne dođemo u situaciju da se pomirimo i da ovaj region neprestano bude jedno žarište, jedno bure baruta, gde se samo čeka neki infantilni političar koji će zapaliti šibicu i ponovo od ovog regiona napraviti žarište", dodao je Ibrahimović.

"Imamo 23 ili 24 nacionalna saveta koji funkcionišu u okviru sistema"

Na pitanje o položaju Bošnjaka u Srbiji, Ibrahimović naglašava da Srbija predstavlja primer dobre prakse u odnosu prema nacionalnim manjinama.

Prema njegovom mišljenju, manjine, uključujući Bošnjake, doživljavaju Srbiju kao svoju zemlju i poštuju njene zakone, što doprinosi multietničkoj stabilnosti.

"Čini mi se da je Srbija negde primer i zaista poslednjih godina odnosa većine prema manjini. Mislim da takođe manjine pokazuju jednu odanost državi Srbiji, da je doživljavaju kao svoju zemlju i da poštuju zakone države u kojoj žive i da mi suštinski nismo imali multietničkih tenzija u Srbiji", kaže on i dodaje:

"Vi imate 23 ili 24 nacionalna saveta koji funkcionišu u okviru sistema i to je nešto što manjinama omogućava da čuvaju svoj jezik, tradiciju i kulturu i Srbija zaista doživljava nacionalne manjine kao najlepši mozaik različitosti", rekao je Ibrahimović.

Tanjug/STR

Osvrćući se na situaciju na Kosovu i Metohiji, Ibrahimović je opisuje kao "crnu tačku" u Evropi po pitanju ljudskih prava, posebno slobode govora i kretanja. On upozorava na "tihu asimilaciju" Goranaca i institucionalnu represiju nad Srbima, uključujući 124 etnički motivisana napada 2024. i oko 90 u prvoj polovini 2025.

Prema njegovom mišljenju, Aljbin Kurti koristi nacionalističku retoriku i projekte poput izgradnje dva mosta na severu Kosova kako bi homogenizovao albansko biračko telo usred političke krize.

"Ako postoji jedna crna tačka u Evropi kada su ljudska prava u pitanju, pre svega pričamo o slobodi govora, slobodi kretanja, onda to jeste Kosovo i Metohija. I ne pričam, naravno, samo o srpskom pravoslavnom stanovništvu, nego pričamo i o ostalim etničkim zajednicama i nacionalnim manjinama. S obzirom da dolazim sa Kosova i da su moji Goranci zaista ugroženi, ne mogu da ne kažem da im preti tiha asimilacija", rekao je Ibrahimović.

Gostovanje Ibra Ibrahimovića u celosti pogledajte u video prilogu.