Dobrosavljević za Euronews: Najvažnija je stvar spašavanje našeg Unverziteta
Komentari18/07/2025
-14:16
Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević za Euronews Srbija komentarisao je proteste i blokade u Srbiji, kao i okupljanje građana ispred kuća funkcionera SNS, poput gradonačelnika Žarka Mićina i predsednika stranke Miloša Vučevića, te naveo da narušavanje privatnosti javnih ličnosti političara nije počelo sada s ovim protestima.
"Pa kako bih vam rekao, kako sejete, tako i žanjete. Nažalost, ovo što se sada dešava, narušavanje negde privatnosti javnih ličnosti političara nije počelo sada s ovim protestima. Podsetiću vas da su nekim novinarima gorele kuće zahvaljujući tome što su određeni političari usmeravali stvari u tom pravcu. Takođe, određenim liderima opozicije se takođe na Vračaru pre par godina protestovalo ispod stana. Taj metod zastrašivanja, plašanja političkih protivnika nije započeo sada", rekao je Dobrosavljević.
Dobrosavljević ističe da ovakve prakse produbljuju društvene podele i da je odgovornost najveća na vlasti zbog njenog uticaja.
"Treba biti svestan da su problemi, da tenzije unutar našeg društva i unutar našeg političkog sistema ne počinju s ovim protestima. Oni traju već duži vremenski period. I oni su zapravo bili jedna vrsta metodologije ili tehnologije upravljanja ili vršenja određenog političkog narativa, da ne kažem vlasti u ovom trenutku. Ali svakako, na onome na kome je najveća moć i koji ima najveći uticaj, a to je vlast, na njima je najveća odgovornost", kaže Dobrosavljević.
Euronews
On naglašava da je eskalacija tenzija posledica dugogodišnje politike polarizacije i dehumanizacije političkih protivnika.
"Kada uvedete takvu vrstu političke prakse, pređena je crvena linija. Zato i napominjem, nije ovo nešto što je započelo sada, nego traje. Sada žanjemo upravo posledice takvog načina političkog odnosa prema političkim protivnicima. Zapravo, jedna vrsti stalne diferencijacije unutar društva, insistiranje na podelama, insistiranje na sukobima, targetiranju političkih protivnika, dehumanizaciji političkih suparnika", objašnjava Dobrosavljević i dodaje:
"I onda kada se dese ovakve stvari, kada društvo kao u ekspres loncu, naraste pritisak do pred pucanja, onda se svi zapitamo: 'Jaoj, pa kako je ovo moguće?'. Pa moguće je, zato što ne gradimo normalne političke odnose, zato što nisu građeni poslednjih godina, zato što dolazimo do toga da je pobediti na izborima i držati vlast važnije od bilo čega drugoga, važnije od izgradnje političkih institucija, važnije od izgradnje političke kulture".
Povezane vesti
Studentski protesti i političke implikacije
Studentski protesti, posebno na Beogradskom i Novosadskom univerzitetu, pokrenuli su pitanja o autonomiji univerziteta i legitimitetu njihovih zahteva. Dobrosavljević smatra da su studenti zakasnili s prelaskom na politički nivo, što je produbilo sukob s vlastima.
"Ako se sećate, još u februaru, mislim da je 24. februar bio, međuuniverzitetska komisija je završila sa forenzikom dokumentacije koju je objavilo tužilaštvu vezano za slučaj nadstrešnice. I tada je vrlo argumentovano izašla sa stavom da nedostaje određeni broj dokumenata, da su neki vrlo verovatno falsifikovani, drugi da je uništen. Samim tim, zahtevi studenata, onih prvih četiri zahteva, odnosno najvažniji od njih, prvi, nije više bilo moguće ispuniti. Po prilici stvari, tada je trebalo već preći na politički nivo priče, odnosno zahteve svesti na jedan, da li je stvaranje prelazne vlade, da li je izlazak na izbore", rekao je Dobrosavljević.
Dobrosavljević naglašava značaj univerziteta za društvo, upozoravajući na rizik njihovog slabljenja usled blokada.
"Prva stvar je najvažnija, dakle, spašavanje pre svega samog postojanja univerziteta i funkcionisanja našeg univerziteta. Ali ne treba zaboraviti, mi smo zemlja sa, ne računajući Ukrajinu, najmanjim izdavanjem za nauku i visoko školstvo u Evropi. A kao takvi imamo dva univerziteta koji se nalaze među prvih hiljadu na Šangajskoj listi, Beogradski i Novosadski. To nije mala stvar. To znači da je ovde univerzitet i da je nauka uspevala, uprkos pomoći države, da se održi i da na neki način bude konkurentna na globalnom nivou", kaže Dobrosavljević.
Pitanje legitimiteta studentskih odluka, poput one na Fizičkom fakultetu gde je 52 studenta glasalo o izlasku iz blokade, izaziva debate o reprezentativnosti. Dobrosavljević upoređuje trenutnu situaciju s prošlim protestima.
"Pitanje legitimiteta, kada se otvori na takav način, otvara se pitanje legitimiteta u demokratiji. Dakle, šta se dešava sa ljudima, recimo, koji neće da učestvuju na izborima? Mi imamo situaciju u srpskom društvu da skoro većina ljudi maltene ne želi da učestvuje u donošenju političkih odluka, zar ne?", kaže on i dodaje:
"Kada napravite recimo analogiju sa 1996. i 1997. godinom, pa znate kako, ni tada nije učestvovala većina studenata u svemu tome. Ali bili smo neka vrsta, neću da kažem, organizovane manjine, ali ljudi koji su prosto aktivno hteli da učestvuju u tome", objašnjava Dobrosavljević.
Povezane vesti
Na pitanje da istraživanje agencije Sprint Insight sugeriše da bi studentska lista imala prednost na hipotetičkim izborima, Dobrosavljević upozorava na nesigurnost takvih prognoza.
"Jasno je da kod nas, istraživanje javnog mnjenja i dalje služe više da na neki način oblikuju javno mnjenje, odnosno da utiču na njega, a ne da daju presek realnog stanja. S druge strane, naravno, uvek treba imati ogradu iz jednog prostog razloga, pročitao sam naravno ono što je objavljeno u medijima, ovde se govori zapravo o hipotetičkim stvarima. Šta bi bilo kad bi bilo, šta bi se desilo ako se pojavi ta lista, mi ne znamo zapravo ko čini još uvek, ko bi činio tu studentsku listu", rekao je Dobrosavljević.
Komentari (0)