Profesor Petrov za Euronews: Već mesecima živimo u faktičkom vanrednom stanju

Na naslovnoj strani "Politike" objavljen je intervju sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov, koja poručuje da ono što se dešava na ulicama postaje građanima nepodnošljivo. "Blic" se bavi temom krvavih obračuna između klanova "kavčani" i "škaljarci", kao i problemima Srba na Kosovu i Metohiji. Večernje novosti takođe pišu o Kosovu i Metohiji, izveštavajući o sednici Svetskog komiteta. Navode da UNESCO formalno štiti svetinje na Kosovu, ali samo na papiru.

"Danas" prenosi najavu premijera Đura Macute da će ove sedmice predstaviti rezultate prvih sto dana rada Vlade. "Srpski telegraf" donosi međunarodnu temu – navodni tajni skup za rušenje Donalda Trampa."Kurir" ponovo piše o domaćim temama i izveštava da su blokaderi satima držali zarobljen autobus sa đacima koji su ostali gladni i žedni, tokom blokade magistralnog puta u Užicu.

Euronews

Naslovne strane dnevne štampe za Euronews Srbija komentarisao je profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov, koji ističe da mu je najupečatljivija izjava predsednika republike – da u Srbiji neće biti građanskog rata.

Konstatovao je da su tenzije u društvu prilično ozbiljne, ali da situacija na terenu nije takva da bi trebalo da se toga plašimo

"One jesu prisutnije na društvenim mrežama, one jesu prisutne među grupicama istomišljenika koji razgovaraju o istim temama i razmišljaju na isti način", kaže profesor. 

Konstatuje da poruke koje dobijamo putem društvenih mreža, koje predstavljaju pozivanje i na nasilno rušenje ustavnog poredka i na izazivanje nemira većih razmera, unose izvesni nespokoj među građane. 

"Već mesecima živimo u društvenom, faktičkom vanrednom stanju. Ono možda nije proglašeno po Ustavu, ali svakako postoji. Čini mi se da je gotovo nemoguće – osim za pojedince ili određene profesije – da zaštitimo sebe i svoje bližnje, svoje porodice, od takve situacije", kaže profesor.

Kao primer ističe nedavno blokiranje autobusa sa decom navpdeći da je reč o svojevrsnom napadu na fizički integritet dece - ugrožavanju njihovog zdravlja i ugrožavanja njihove bezbednosti.

"Krenete na odmor automobilom ili autobusom i naiđete na blokade – ne samo na ograničenje slobode kretanja, što se obično ističe, već i na stvarne i potencijalne neprijatnosti, pa čak i opasnosti po telesni, fizički i psihički integritet", kaže on. 

Dodaje kako mu se čini da svaki običan građanin Srbije ima potrebu i želju da se aktuelno stanje što pre okonča. 

"Pokušavamo da održavamo jedno stanje 'tenzije' u diplomatskim odnosima"

Takođe konstatuje da nam, usled aktuelne situacije, promiču važni problemi, poput onih koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji.

"Sa stanovišta međunarodnog prava, Ustava Republike Srbije, ali i kada govorimo o našem identitetskom pitanju – pitanju opstanka našeg naroda u što većem broju i sa što kvalitetnijim uslovima života na teritoriji Kosova i Metohije – mislim da se suočavamo sa kontinuiranim, pa čak i sve ozbiljnijim problemima", kaže Petrov i dodaje: 

"Nažalost, veliki broj građana iz centralne Srbije nije dovoljno upoznat sa realnošću na terenu, dok proces koji traje godinama – i koji i dalje traje – dovodi do toga da, iako mi Kosovo nismo priznali, niti ćemo ikada priznati, život naših ljudi na toj teritoriji postaje sve teži."

Govoreći o Zajednici srpskih opština, kaže kako je neophodno postaviti temelje ZSO na terenu. 

"Danas je 2025. godina i mi, u stvari, suštinski vrtimo istu priču; naravno, ja ne krivim, kao što to čine neki političari iz opozicije, aktuelni režim, a pre svega predsednika Republike. Mi se krećemo u okvirima koji su odavno zadati i pokušavamo da održavamo jedno stanje 'tenzije' u diplomatskim odnosima, kako bi se sa promenjenim geopolitičkim prilikama u svetu možda nešto moglo više uraditi“, kaže Petrov.

Kako kaže, ono što je do nas jeste da ne odustajemo od našeg Ustava, Rezolucije 1244, pa čak i od "kontroverznih dokumenata koje smo potpisali – briselskih sporazuma i drugih" – jer su tvažne pravno-političke garancije. Dodaje da one predstavljaju osnovu za rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije u procesu koji će trajati.

"Odavno to nije pitanje ili nije isključivo pitanje teritorije i nekog našeg nacionalnog ponosa, nego pre svega opstanka i kakvog takvog kvaliteta života ljudi na teritoriji Kosova i Metohije", konstatuje Petrov.

Nepovredivost prostora fakulteta i univerziteta ne postoji za medije

U kontekstu predstojećih prijemnih ispita, prema rečima profesora Petrova, mediji moraju da insistiraju na tome da traže ulazak u prostore fakulteta. Kako kaže, ako već postoji autonomija univerziteta u smislu nepovredivosti prostora za policiju, organe reda i mira, tako nepovredivost prostora fakulteta i univerziteta ne postoji za medije.

"Oni treba da traže i po meni treba da dobiju saglasnost da budu prisutni upravo u ovim vanrednim okolnostima.To će biti jedna dodatna garancija i budućim brucošima, njihovim roditeljima, da će sve na fakultetima biti u redu", kaže on

Govoreći o nadležnosti za saglasnot u kontekstu odlazaka medija na fakultete koji su blokirani, kaže kako većinu fakulteta nisu blokirali studenti u blokadi.

"Oni učestvuju u tim blokadama. Nisu oni blokirani, nego oni za račun i u ime drugoga to blokiraju. To je više nego jasno i to je jedan od tih segmenata obojene revolucije gde postoji organizator svega ovoga koji je još uvek u dobroj meri našoj široj javnosti nepoznat", podvlači on. 

Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta