Stručnjaci upozoravaju da demografski pad ne staje: Negativan prirodni priraštaj traje tri decenije - koji su razlozi?
Komentari27/10/2025
-18:00
Broj stanovnika u Srbiji i dalje opada, a negativan prirodni priraštaj traje već više od tri decenije. U prvih devet meseci ove godine rođeno je oko 1.300 beba manje nego prošle, iako je broj umrlih u padu. Najstarije stanovništvo živi na jugu i istoku zemlje, dok se mladi sve više sele u veće gradove, posebno Beograd i Novi Sad. Šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk u razgovoru za Euronews Srbija upozorava da bez stalnih i sveobuhvatnih mera populacione politike demografski pad neće biti zaustavljen.
Ipak, broj umrlih je značajno manji, pa je negativni prirodni priraštaj u tom periodu smanjen za oko 2.000 u odnosu na 2024. godinu.
“Jeste zabeležen pad broja živorođenih, ali je pad broja umrlih mnogo veći, pa je negativna vrednost prirodnog priraštaja nešto niža nego prošle godine“, objašnjava Bjelobrk.
Ona takođe podseća da Srbija već decenijama unazad beleži pad nataliteta.
“Od pedesetih godina prošlog veka broj živorođenih dece u stalnom je padu, uz male oscilacije. To je trend koji traje već 75 godina“, kaže ona i dodaje da je od 1992. godine broj umrlih svake godine veći od broja rođenih.
Euronews Srbija
Demografska slika Srbije pokazuje izražene regionalne razlike. Najstarije stanovništvo živi u istočnim i južnim delovima zemlje - u Zaječarskoj, Borskoj, Braničevskoj i Pirotskoj oblasti, gde je svaki treći stanovnik stariji od 65 godina.
“S druge strane, najmlađe stanovništvo beležimo u Raškoj, Pčinskoj, Beogradu i Južnobačkoj oblasti – tu ipak postoji potencijal za demografski rast“, ističe ona.
Povezane vesti
Na godišnjem nivou, oko 135.000 građana menja mesto prebivališta, a prosečna starost onih koji se sele je 36 godina – što znači da odlaze upravo ljudi u radnom i reproduktivnom dobu.
“Nažalost, primetna su kretanja iz manjih gradova ka većim centrima – Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Treba stvoriti ambijent da se stanovništvo zadrži i u drugim delovima zemlje, da ima gde da radi i obrazuje se“, napominje ona.
Brakovi, razvodi i kasnije roditeljstvo
Srbija godišnje beleži oko 30.000 sklopljenih i oko 10.000 razvedenih brakova.
“Tendencija je pada broja zaključenih brakova, ali i rasta vanbračnih zajednica. Oko trećina dece se danas rađa van braka“, navodi ona.
Prosečna starost žene pri sklapanju prvog braka i rođenju prvog deteta sada je oko 30 godina, a muškarci su prosečno stariji dve do tri godine.
“To pokazuje da se mladi sve kasnije odlučuju na zajednički život i roditeljstvo, što je jedan od uzroka smanjenja broja novorođenih“, dodaje.
profimedia
Iako broj razvoda raste, prosečno trajanje braka se produžilo.
Povezane vesti
“Sada iznosi oko 13,4 godine. To je pozitivan pokazatelj – kao da ljudi ipak pokušavaju da duže ostanu u zajednici“, kaže Bjelobrk i napominje da je svaki drugi razvedeni brak brak sa decom.
Imigracija i novi trendovi
Interesantno je da Srbija poslednjih godina beleži i porast broja stranih državljana koji se doseljavaju. Samo tokom 2023. godine zabeleženo je više od 41.000 stranaca koji su u zemlji boravili duže od godinu dana.
“To je 12 puta više nego pre deset godina. Srbija je postala prepoznata kao zemlja u kojoj neki žele da nastave svoj život i rad“, ističe ona.
Povezane vesti
Ona dodaje da je te godine zabeleženo i oko 240 beba čiji su roditelji strani državljani.
“To su mali, ali značajni pomaci – pokazuju da se demografska slika menja, makar u segmentu imigracije”, kaže.
Iako podaci ne daju razloga za preveliki optimizam, postoje i pozitivni trendovi. Broj umrlih već treću godinu zaredom ne prelazi 100.000, što je značajan napredak u odnosu na pandemijske godine.
“Država je prepoznala ozbiljnost situacije i uvela mere populacione politike, ali one moraju stalno da se prilagođavaju. Najvažnije je omogućiti ljudima da ostvare željeni broj dece“, zaključuje ona.
Prema njenim rečima, budućnost demografije u Srbiji zavisi od ekonomskih prilika, podrške porodici, ravnomernog razvoja i stvaranja uslova da mladi ostanu – ne samo u zemlji, već i u svojim sredinama.
Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)