Alarm za celo društvo: Srbija za 10 godina ostala bez više od 660.000 ljudi, koji su razlozi za to?
Komentari11/08/2025
-16:30
Negativan prirodni priraštaj, masovno iseljavanje mladih i ubrzano starenje stanovništva česte su teme u Srbiji koja je za poslednjih deset godina ostala bez više od 660.000 ljudi. Stručnjaci upozoravaju da su ovakvi podaci alarm za celo društvo i da bez sistemskih mera posledice mogu biti dugoročne i nepovratne.
Demografkinja Daniela Arsenović kaže u razgovoru za Euronews Srbija da ovi podaci nisu novost za stručnu javnost, kao i da se broj stanovnika konstantno smanjuje.
Kako dodaje, Srbija samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja izgubi između 38.000 i 40.000 stanovnika godišnje.
Objašnjava da je apsolutni broj umrlih blizu 100.000, dok se sa druge strane u proseku godišnje rodi oko 60.000 beba. Kada se na to dodaju i migraciona kretanja, naglašava Arsenović, imamo veliki godišnji gubitak stanovništva.
"Čini mi se da je ovaj nivo rađanja koji sada imamo nepovratan proces. Bojim se da ćemo jako teško postići momenat da nivo fertiliteta poraste. Sigurna sam da bi doprinos demografskoj slici i populacionom problemu bio drugačiji ukoliko bi se taj nivo spustio na nivo lokalnih samouprava, da one aktivno učestvuju u rešavanju ovih izazova“, kaže ona.
Da praksa pokazuje da žene rađaju manje dece nego što žele, za Euronews Srbija potvrđuje i direktorka Centra za mame, Jovana Ružičić. Ona ocenjuje da je jedan od razloga za to nesigurnost oko posla. Dodaje i da je velika stvar što je država nedavno donela alimentacioni fond.
Euronews
"Naše istraživanje o ekonomskom nasilju, a neplaćanje alimentacije je jedan oblik ekonomskog nasilja, pokazalo je da skoro 50 odsto očeva ne plaća alimentaciju. Imati takav fond na koji roditelji znaju da mogu da se oslone svakako je stimulativna mera za odluku da li ćete imati još dece jednog dana. Fleksibilno radno vreme, vrtići, dobar tretman u porodilištima, jedna šira sistemska podrška - to je ono što utiče na to", kaže Ružičić.
Povezane vesti
Prvo iskustvo presudno
Ružičić dodaje da njihovi podaci pokazuju i da svaka deseta žena u Srbiji odluči da nikada više ne postane mama upravo zbog okolnosti u kojima treba da odgaja decu.
"Mama sa prvim detetom zna kako je tretirana u porodilištu, kao što ti isti roditelji dobro znaju da li su dobili mesto u vrtiću, da li su kao porodica uspeli da žive normalnim i kvalitetnim životom. Brojke to pokazuju, a i druge brojke su isto važne. Treba sagledati koliki je broj žena koje na kraju završe sa onim brojem dece koje su i ranije, pre roditeljstva, želele da imaju. Podatak za Srbiju je 1,6 deteta po porodici“, kaže ona.
Dodaje da su zapravo iskustva koja roditelji steknu sa prvim detetom presudna u tome koliko će i hoće li njihova porodica dalje da se proširuje.
Arsenović potvrđuje da realni problemi postoje kada se zasniva porodica, ali naglašava da su faktori koji utiču na rađanje složeni i da su društveni, ekonomski, lični i geografski.
"Postoje ti društveni faktori, ali na primer postoje i faktori ličnog ponašanja. Nama je sada granica za rađanje prvog deteta blizu 30 godina, u zavisnosti od mesta. Sama ta činjenica dalje utiče na to da se možda dostigne željeni broj dece u porodici. Mere populacione politike nisu dovoljne", kaže ona.
Arsenović navodi da sve zemlje Evrope prolaze kroz iste rizike demografske tranzicije i da je taj nivo rađanja nepovratan proces.
Euronews
"Možemo se truditi da radimo na njegovoj stabilizaciji, ali bojim se da ćemo teško moći da utičemo na njegov rast", dodaje.
Povezane vesti
Kako zakon štiti majke?
Što se zakona tiče, Ružičić kaže da oni u velikoj meri štite mlade majke, ali navodi da su neke stvari uređenije, dok na nekima tek treba da se radi.
"Tačno je da porodiljsko odsustvo traje godinu dana i to svi znaju i koriste, ali i sistem je takav kod nas da ne bi mogao da izdrži da se majka ranije vrati na posao. Na primer, u nekim evropskim zemljama je regulisano da majka može da krene da radi par meseci nakon porođaja, ali država je obezbedila sistem koji to može da isprati. Mi nemamo vrtiće sa dovoljno kadra i uslova da rade sa tako malom decom“, objašnjava ona.
Dodaje da je važno da žene ne dobijaju otkaze tokom trajanja bolovanja, ali da se dešavalo da ga dobiju ubrzo po povratku na posao.
Povezane vesti
"Zato pokušavamo da država odustane od poreza i doprinosa na platu žene u prvoj godini povratka, kako bismo stimulisali poslodavce da ih ne otpuštaju. Smatramo da mame treba da rade, da oba roditelja treba da rade, ali sve treba realno sagledati. Kao društvo treba da se zalažemo i za rodnu ravnopravnost. Žene su dosta napredovale što se prava i mogućnosti tiče, a onda dođemo do trenutka kada one dođu sa bebom kući i vide da tata ne radi onoliko koliko treba. Mi dobro znamo da tate mogu sve, sem da rode i doje", objašnjava ona.
Naglašava da je važno da i očevi budu motivisani da se potpuno posvete novoj, proširenoj porodici na njenom početku.
Unsplash
"Od toga da imaju duže odsustvo sa posla, do toga da forsiramo i propagiramo rodnu ravnopravnost. Kada svi zajedno preuzmemo brigu o detetu, tek tada možemo da pričamo o motivaciji žena", dodaje.
Arsenović kaže da na demografske podatke, pored rađanja beba, bez sumnje utiču i migracije. Zbog toga je važno da se ljudi motivišu da ostanu u svojoj zemlji i tu zasnivaju porodice.
"Imamo procene da godišnje negde između 10.000 i 12.000 ljudi napusti zemlju. To je okviran podatak, ali je sigurno da su u tim migracionim tokovima radno sposobni ljudi i žene u reproduktivnom periodu. To dodatno slabi demografsku sliku i strukturu stanovništva“, dodaje ona.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)