Macura: Žrtva kada prijavi nasilnika u tom procesu mora da istraje do kraja
Komentari
30/07/2025
-11:58
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura istakla je danas da je važno da žena, kada prvi put prijavi nasilnika, u tom procesu istraje do kraja i da odgovori na sve dostupne mere podrške koje dolaze od institucija sistema.
"Ono gde nailazimo na problem jeste kako ohrabriti žene da istraju u tom procesu kada prvi put prijave nasilnika, da istraju do kraja, da ne dolaze u situaciju da mu se vraćaju i da odgovore na sve mere podrške koje mogu doći od institucija sistema. Zato što to nisu samo mere koje se odnose na primenu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tu postoji niz drugih mera kao što je recimo pružanje adekvatne pomoći u okviru sigurnih kuća koje postoje u Srbiji", istakla je Macura za RTS.
Macura je istakla da je o izmenama zakona o sprečavanju nasilja u porodici govorila prilikom obeležavanja nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.
"Dakle, radi se o Izmenama zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji u našoj zemlji važi od polovine 2017. godine i ono što mi danas imamo od podataka jeste na koji način se ovaj zakon primenjuje do sada. U prethodnoj godini izrečeno je oko 30.000 hitnih mera. To su mere koje prekidaju komunikaciju ili udaljavaju nasilnika od žrtve", navela je Macura.
Kako je istaknuto, u godini pre toga izrečeno je oko 32.000 mera.
Macura je naglasila da se može zaključiti da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje u praksi.
Prema njenim rečima, veoma često žene žrtve nasilja odbijaju korak broj dva jer misle da u određenim situacijama same mere koje se primenjuju iz okvira zakona o sprečavanju nasilja u porodici daju rezultate, prekida se nasilni proces i one uspevaju da izađu iz nasilja.
Povezane vesti
"Međutim, u nekim drugim patološkim ili ozbiljnijim situacijama to se ne dešava i neophodno je da žene razumeju da je apsolutno neophodno da prihvate sve one mere koje su pred njima. Mi vrlo dobro znamo koliko su žene u toj situaciji ranjive i koliko nemaju u tom trenutku kapacitet da razumeju na koji način su i koliko izložene opasnosti i zato mislim da je to zajednički zadatak svih nas", naglasila je Macura.
Borba protiv nasilja zadatak svih
Macura je istakla da je borba protiv nasilja nad ženama zadatak svih na nivou institucija i onih koji zagovaraju dalje izmene zakona kako bi se pomoglo ženama, kao i zadatak medija.
"Mnogi mediji ovu temu zloupotrebljavaju, izveštavaju senzacionalistički i u tom smislu je veoma važno da podignemo svest i o tome na koji način se izveštava o ovoj temi, da bismo svaki put iskoristili mogućnost da kažemo - pozovite 192, pozovite 0800-100-600, to su brojevi telefona na kojima možete da dobijete adekvatnu podršku i pomoć, da ne govorimo o pojedinim organizacijama civilnog društva koje takođe pružaju usluge SOS podrške", objasnila je Macura.
Govoreći o tome da je Senat u Italiji jednoglasno usvojio nacrt zakona koji uvodi krivično delo femicid za koje se izriče doživotna kazna zatvora, Macura kaže da je vrlo izazovno uvesti u krivični zakonik jedno novo krivično delo kakvo je femicid.
"Međutim, ukoliko se stvore kapaciteti i u našoj državi i u bilo kojoj drugoj da se ovo prepozna kao posebno krivično delo, jedina adekvatna kazna i ovde se ograđujem zato što ovo nije stav Vlade nego moj lični, jeste da se uvede kao doživotna kazna. Zato što mislim da sve druge opcije u kojima bismo samo povećavali aktuelne kazne koje postoje po osnovu krivičnog zakonika kada se radi o ovakvoj vrsti ubistava, ne bi promenile suštinski ništa", naglasila je Macura.
Macura je navela da se veoma često ne dođe do situacije da se propiše maksimalna kazna.
"Zato jeste važno da mi u budućem periodu, ne samo u okviru krivičnog zakonika, razmišljamo o izmenama koje bi recimo prepoznale femicid kao posebno krivično delo, nego i da razmišljamo o onim preventivnim zakonima, kakav je zakon o sprečavanju nasilja u porodici i pomognemo onim institucijama, pre svega institucijama, rekla je Macura.
Povezane vesti
Ona je istakla da su institucije jedino mesto gde može da se pruži sveobuhvatna podrška žrtvama nasilja, da im se pomogne kada dođu u susret sa žrtvom - da imaju veću moć u svojim rukama.
"Mi vidimo da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje, ali on se može primenjivati još bolje i zato je važno da do kraja ove godine dobijemo informacije i od predstavnika tužilaštva, predstavnika MUP-a, od ljudi koji su zaposleni i angažovani u centrima za socijalni rad, od ljudi koji se neposredno bave žrtvama, a imaju recimo licencirano pružanje usluga u okviru organizacija civilnog društva", rekla je Macura.
Dodala je da sva ta mišljenja zajedno treba da se saberu, i da se vidi u kojoj meri taj preventivni zakon može da se poboljša, da bi se ta crna statistika još više smanjila.
Za 14 godina više od 430 žena je ubijeno u porodičnom nasilju, ipak samo tri odsto u tom periodu su prijavile nasilje i baš iz tog razloga Macura ističe da treba motivisati žrtvu i okolinu da nasilje prijavi.
"Veoma često svedočimo i takvim naslovima u medijima, kada se dogodi slučaj ubistva ili trostrukih ubistava kao poslednjih desetak dana, da je okolina imala neka saznanja - da znaju da je neko bio prek i da je pravio probleme u okviru svoje porodice, a da nije učinila korak. Kad imamo ta saznanja možemo da učinimo nešto", ističe Macura.
Macura: Svi imamo obavezu da reagujemo
"Dakle, zakon o sprečavanju nasilja u porodici određene institucije obavezuje na to, ali obavezuje i nas kao građane i ako ništa drugo obavezuje nas naša savest. Bolje nego da se posle toga iščuđavamo po medijima zašto je došlo do nečega. Svako od nas može da učini taj jedan korak i da pomogne žrtvi nasilja da iz nasilja izađe", rekla je Macura.
Dodala je da onda kada žrtva prijavi to nasilje, tada je u stvari još i najznačajnija podrška svih nas i institucija, neposredne okoline, onih koji se bave ovom temom, zato što je važno da žrtva istraje.
Prema njenim rečima, jedan od koraka na kojem žrtva posustane jeste taj kontakt sa tužilaštvom kada dođe do vođenja procesa praktično pred sudovima.
"Tu žrtve odustaju i ja mislim da u tom trenutku mi moramo da pokažemo dodatne napore da joj pomognemo da istraje u tom procesu do kraja", dodaje Macura.
Ona je objasnila da većina onih koji vrše nasilje u porodici nakon što se izreknu prve hitne mere ne radi to više, dolazi do nekog načina razilaska iz te partnerske zajednice, ali postoje određeni patološki slučajevi koji su ekstremni koji na kraju "okupiraju" medije i našu pažnju za koje je potrebno uložiti dodatni napor.
Govoreći o ubistvu u Bajinoj Bašti, gde je nasilje bilo prijavljeno a počinilac bio osuđen za nasilje u porodici, Macura kaže da je zamka da mi u stvari nikada ne znamo u potpunosti šta je prethodilo tom slučaju.
"Dakle, mi imamo samo pojedine delove iz tog konkretnog slučaja na koji možemo da se vežemo, ali mi ne znamo okolnosti do kraja. Ja ne bih komentarisala taj slučaj u javnosti. Ukoliko je bilo propusta na nivou institucija, dobili ste informaciju i od strane ministra unutrašnjih poslova, evo i sa moje strane, budite sigurni da institucije sistema neće oćutati na takvo iskustvo", zaključila je Tatjana Macura.
Komentari (0)