Tri decenije od "Oluje": U najvećem etničkom čišćenju u Evropi posle Drugog svetskog proterano 220.000 Srba iz Hrvatske

Danas se navršava tri decenije od najvećeg etničkog čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata koja je za posledicu imala smrt oko 2000 i protarivanje više od 220.000 Srba iz Hrvatske - "Oluja" je zločin koji traje punih 30 godina. 

Komemorativni skup "Oluja je pogrom, pamtimo zauvek", održan je juče u Sremskim Karlovcima, mestu u kojem je novi dom pronašlo mnogo porodica koje su proterane iz Republike Srpske Krajine pre tačno 30 godina tokom "Oluje" -  akcije hrvatskih snaga. Uz parastos i sećanje još jednom poslata poruka da narod u Srbiji i u Republici Srpskoj neće zaboraviti stradale i prognane.

Na skupu su govorili predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, patrijarh srpski Porfirije služio je parastos za sve stradale u Oluji, uz molitveni poziv narodu da se izdigne iznad mržnje, ali ne i iznad sećanja.

Ković: Reč je o svesnoj odluci da jedan narod bude uništen

Ima li ova zločinačka akcija elemente genocida i može li za to biti dokaz sastanak održan na Brionima 31. jula 1995. godine kada je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman rekao da Srbima treba naneti takve udarce da praktično nestanu sa svojih etničkih područja? Da li bi Srbija trebalo da traži od međunarodne zajednice da se u Hrvatskoj zabrani obeležavanje ove zločinačke akcije, to su samo neka od pitanja za sagovornike Euronews Srbija, istoričara profesora Miloša Kovića i Ratka Ličinu, bivšeg poslanika Sabora Hrvatske.

Profesor Ković je saglasan sa time da je "Oluja" zločin koji i dalje traje, uz napomenu kako ona traje mnogo duže. 

"Kada je reč o "Oluji", trebalo bi da budemo svesni toga da u Hrvatskoj postoji dugoročni plan dela političkih elita — s relativno masovnom podrškom i značajnom spoljnom podrškom — pre svega Nemačke, Vatikana, a u novije vreme i Sjedinjenih Američkih Država, da se jedan narod uništi i izbriše sa lica zemlje", kaže Ković. 

Dodaje da je to počelo prvi put da se pojavljuje 1914. godine - kada nastaju prve činjenice o masovnim zločinima austrougarske vojske, u kojima hrvatska vojska ima prominentnu ulogu. 

"Setimo se one čuvene "Vražije divizije“, u kojoj su, pored ostalih, bili i Tito, i Maček, i Krleža, i mnogi drugi. Njihovi zločini na tlu Mačve, Jadra i Rađevine, kao i masovni zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini, koje je takođe počinila Austro-Ugarska — sve je to bila sitnica u odnosu na 1941. godinu", kaže on. 

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, 1990, 1991. i 1995. godine ne mogu se razumeti bez 1941. godine i strašnog genocida koji je tada počinjen nad srpskim narodom — na tako stravične načine da je to teško uporediti sa bilo čim u istoriji čovečanstva.

"Možda jedino sa istrebljenjem jeretika u srednjem veku i ranom modernom dobu, ili sa obračunima prema inovernicima tokom krstaških ratova. E, upravo zato se ni 1991. ni 1995. ne mogu razumeti bez toga", podvlači profesor Ković. 

Napominje da postoji jedna duga istorijska perspektiva, postoji svesna odluka da srpski narod tamo bude uništen i moramo da kažemo - ono što nisu uspeli Pavelić i Hitler 1941 godine, to su 1991. uspeli Tuđman i Bill Klinton.

"Reč je o svesnoj odluci da jedan narod bude uništen. Ta odluka je sprovedena u naše dane i ne može se nikako drugačije nazvati osim – genocidom. Bez obzira na različite definicije, da li je proterivanje genocid ili nije – o tome se može dugo raspravljati; to je posao za pravnike. Ali, ovo je školski primer svesne, unapred smišljene namere da jedan narod bude potpuno uništen. I to je ostvareno 1995. godine", kaže profesor Ković. 

Ličina: "Oluja" samo završetak onoga što je započeto 1991. godine 

Ličina se slaže s tim da je reč o kontinuitetu zločina, navodeći podatke sa različitih popisa stanovništva Opštine Gračac - koji to slikovito prikazuju. 

"Na popisu iz 1931. godine to područje imalo je 42.000 stanovnika, a zatim pred rat 1991. godine na popisu ih je bilo oko 11.000. Danas imate 3.600 stanovnika, s tim što je otprilike polovina naseljena iz centralne Bosne“, kaže Ličina-

Kaže da u svim opštinama koje su imale srpsku većinu postoji drastično smanjenje broja stanovnika od popisa do popisa, svakih deset godina, i da je reč o projektu koji je završen na ovaj način. 

"'Oluja' je samo završetak onoga što je započeto 1991. godine. Kada govorimo o progonu 220.000 ili 250.000 ljudi sa prostora nekadašnje SAO Krajine, vi morate da znate da je, samo iz urbanih delova 1990. i 1991. godine, po izveštaju – čini  mi se – Kofija Anana, 243.000 ljudi iseljeno, što u Srbiju, što u Krajinu, Republiku Srpsku, bez podataka za treće zemlje“, kaže Ličina, uz napomenu da je kasnije još ljudi iseljeno nakon integracije Istočne Slavonije.

Euronews Srbija

Napominje da se može govoriti o ukupnom broju od 700.000 do 800.000 ljudi, što je upravo onaj broj koji Hrvatskoj danas nedostaje u ukupnom broju stanovnika.

Kako kaže, Hrvatska danas ne prestaje sa onim što je počela; to vidimo i kroz dešavanja vezana za Tompsonov koncert, kao i kroz donošenje Zakona o grobljima

"Uslov Demokratskog pokreta koji je u koaliciji sa HDZ-om bio je donošenje zakona o grobljima, kojim bi se uklanjali svi grobovi koji vređaju nacionalno osećanje", napominje Ličina uz konstataciju kako će se u predstojećim danima videti kako će se to tumačiti. 

Petrovačka cesta kao "školski primer genocida" i "etika nekažnjivosti"

Govoreći o zločinima tokom "Oluje", među kojima je raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti koje je izvela hrvatska avijacija, Ković kaže da je to školski primer genocida. 

"I bez obzira na to što se danas politički toliko instrumentalizuje taj pojam, svako vrlo dobro zna šta se tamo dogodilo. Svako ko prouči činjenice o tome što je učinjeno sa srpskim narodom, bio srpski ili strani istraživač, biće mu jasno o čemu se tu radi", kaže profesor Ković. 

Napominje da svi veliki genocidi u istoriji čovečanstva, poput onoga nad starosedelačkim narodima Amerike – takozvanim Indijancima – podrazumevaju i uništavanje tragova njihovog postojanja, ili prisvajanje onoga što je od njih ostalo.

"Srbi na tlu Hrvatske još nisu uništeni. Oni žive u Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu, Slavoniji – da ne nabrajam. Dakle, oni su tu. A ovde se vrlo često govori kao da tih ljudi nema. Ali to prisvajanje, odnosno uništavanje, vidimo i na Kosovu – uništavanje srpskih grobalja. Sada čak imate i neverovatno poniženje: traži se promena natpisa na privatnim grobljima, na spomen-pločama", kaže Ković dodavši da se ta praksa pogotovo vidi na Kosovu i Metohiji. 

S tim u vezi, profesor Ković je konstatovao postojanje "etike nekažnjivosti".

"Da kažemo etika, ako se to može nazvati etikom nekažnjivosti. U Zagrebu postoji svest o tome da su ovo uradili potpuno nekažnjeno i čak neka vrsta uverenja da je istorija na njihovoj strani", zaključuje Ković.

Celo gostovanje Koviće i Ličine možete pogledati u video snimku na početku teksta

Odalović: Oni koji su trebali da kažu da je ovo zločin i da kazne i sankcionišu one koji su ga organizovali i sproveli, to nisu učinili

Povodom 30 godina od zločinačke akcije "Oluja“, za Euronews Srbija govorio je i predsednik vladine komisije za nestala lica, Veljko Odalović, koji je rekao da Hrvatska na neprimeren način slavi i obeležava zločin. Napominje da je prostor za saradnju između država značajno sužen zbog različitih shvatanja jednog datuma.

"Dok Hrvatska jedan zločin, koji je evidentno počinjen, doživljava, tretira i prikazuje svojoj javnosti i međunarodnoj zajednici kao veliki dan pobede, a da se ni na koji način ne osvrće na zločine i ono što se desilo, prostor za saradnju je relativno sužen. Srbija je tu mnogo racionalnija – prosto obeležava dan stradanja, dan progona, jedan egzodus koji se dogodio u tih nekoliko dana, i to na dostojanstven način", kaže Odalovič.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, to ni na koji način ne sprečava Hrvatsku stranu da o ovoj temi razgovaramo. Međutim, oni mogu da ga jer su ih, između ostalog, tog zločina amnestirali i međunarodni sudovi.

"Oni koji su trebali da kažu da je ovo zločin i da kazne i sankcionišu one koji su ga organizovali i sproveli, to nisu učinili“, kaže Odalović napomenuvši da je sasvim normalno da onda oni dobiju "vetar u leđa".

Napomine da i danas nemamo potpunu evidenciju o nestalim licima, kada se govori o "Oluji“, trenutno ima preko 580 nestalih lica, pristupljeno je ekshumaciji na skoro 1300 lokacija, a rešeno je oko 750 slučajeva. 

"Te rane se mogu zaceliti tako što bi hrvatski zvaničnici otvorili Komisiju, da ekshumiramo sva tela za koja znamo gde su, da ih identifikujemo i predamo porodicama — i Srbima i Hrvatima — da jednu civilizacijsku i humanitarnu stvar završimo, i da je ne koristimo ni ne zloupotrebljavamo u ovom procesu,"kaže on. 

Napominje da ga hrvatske kolege pet godina nisu pozvale ni na jednu lokaciju, a da je do tada bio na blizu 1300 ekshumacija. 

Celo gostovanje Veljka Odalovića pogledajte u video klipu na dnu teksta