Apostolovski za Euronews Srbija o nasilju na protestima: Ljudi su se zakopali u svoje rovove i nikako ne izlaze iz njih

Incidenti i sukobi tokom protesta, kao i poruke koje produbljuju političke podele, poslednjih dana dodatno podižu tenzije u zemlji. Kako se približava početak septembra, javnost se pita da li bi izbori mogli doneti deeskalaciju tenzija.

Za Euronews Srbija o nedavnim dešavanjima i društvenoj polarizaciji govorio je Aleksandar Apostolovski, ističući da su protesti postali nasilni — što ranije nije bio slučaj.

"Ukoliko bismo nacrtali grafikon krize koja traje već devet meseci, možda i više, videćemo da na početku protesta nije bilo nasilja i da su to su u početku bili nenasilni protesti", kaže Apostolovski.

Smatra da su, nakon pika 15. marta i Vidovdana, usledila ozbiljnija koškanja koja su kulminirala tokom prethodnih večeri.

Dodaje da nije razumeo strategiju ljudi koji teže da budu buduća elita Srbije, a da odjednom sa nenasilnog protesta pređu na nasilne demonstracije.

"Pogotovo, rekao bih, ritualno opkoljavanje, a zatim i demoliranje prostorija Srpske napredne stranke“, podvlači Apostolovski. 

On smatra da studenti u blokadi i građani tokom prošlih dana načinili grešku koja ih može skupo koštati.

Euronews Srbija

"Dolaze do ključne greške koja će ih, čini mi se, politički skupo koštati. I studenti u blokadi i ostali protestanti više ne mogu da se pozivaju samo na indekse, već i na činjenicu da, zahtevajući vanredne parlamentarne izbore i najavljujući famoznu studentsku listu koja je, kako kažu, već 99 odsto formirana, direktno ulaze u politički ring. Smatram da su upravo ovom eskalacijom nasilja napravili ključnu grešku koja će im politički naškoditi", kaže sagovornik. 

On podseća da su studenti u blokadi  sve vreme insistirali na idealima slobode, demokratije i funkcionisanju institucija, upravo se suprotstavljajući nasilju za koje su pre svega optuživali Srpsku naprednu stranku. Ipak, odbijali su da učestvuju na izborima i savetodavnom referendumu koji im je nudio Vučić. Kako kaže, odjednom dolazi do preokreta, pa su počeli da traže parlamentarne izbore.

"Kada to zatražite, postajete politički činilac", kaže on. 

Govoreći o društvenoj atmosferi, Apostolovska primećuje da su se ljudi "zakopali u svoje rovove i nikako ne izlaze iz njih", a da tu zatvorenost dodatno podstiču društvene mreže i mediji, koji su se uglavnom svrstali na jednu od strana.

Celo gostovanje Apostolovskog pogledajte u video snimku na početku teksta

Izbori kao izlaz iz krize: Moguća radikalizacija tokom predizborne kampanje

Podsetimo, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora predlaže deo opozicionih stranaka. Neki od njih tvrde da je to jedini put izlaska iz društvene krize koja traje od kraja prošle godine. Predstavnici vlasti poručuju da se ne plaše političke utakmice, ali ističu da ulica neće diktirati datum izbora.

Ranije smo istraživali  kako bi izbori uticali na aktuelnu krizu, da li bi se situacija radikalizovala tokom predizborne kampanje i da li bi politički akteri bili spremni na smirivanje tenzija po objavljivanju rezultata.

Predstavnici opozicionih stranaka i studentskog pokreta još uvek nemaju jasan plan o potencijalnim koalicijama, niti o broju kolona u kojima bi nastupili na izborima koje sami zahtevaju, ali nemaju dilemu da je društvu potrebno novo odmeravanje političkih snaga.

"U svakoj demokratskoj državi izbori su rešenje za političku krizu. Problem je što se neko trudi da ova država ne bude demokratska, i što pokušava da uplaši građane — bukvalno da ih uplaši — stalnim natpisima o građanskom ratu, opasnosti na ulicama i sličnim stvarima. Mislim da mu to neće proći i da će u jednom trenutku morati da prevaziđe taj svoj strah i raspiše izbore, jer ova zemlja ne može ovako još dugo da funkcioniše“, kaže jedan Filip Tatalović iz Demokratske stranke

Vlast ostaje pri stavu da će izbori biti raspisani pre zakonskog roka, aprila 2027. godine, ali i dalje ne precizira kada tačno.

"Njima trebaju izbori da bi napravili još veći haos, da bi mobilisali ljude i unapred tvrdili da izbori nisu regularni, da su oni pobedili — i da posle toga naprave haos. Zato izbora danas, kada oni traže, neće biti. I to će videti kada dođe red na izbore. Biće sami šokirani kada saznaju šta o njima misle ljudi u Novom Sadu, u Vojvodini, u čitavoj Srbiji“, izjavila je predsednica Pokrajinske Vlade Maja Gojković.

Poznavaoci političkih prilika imaju različite stavove o tome da li bi izbori zaista mogli da reše krizu.

"Meni se čini da bi izbori, u svakom slučaju, značili spuštanje tenzija. Da li bi na tim izborima bilo pokušaja krađa ili drugih problema — što bi moglo dovesti do nemira — to je već drugo pitanje. To je na vlasti, jer je ona, na neki način, garant da će ti izbori biti pošteni“, ocenjuje Cvijetin Milivojevič, politički analitičar. 

"Izbori, po mom ličnom mišljenju, u ovom momentu, sa ovakvim ekstremističkim nabojem, dok se situacija ne smiri na neki način, definitivno nisu rešenje. To bi bio samo još jedan dovoljan povod da se krene u još veću radikalizaciju i ekstremizaciju. Da se, recimo, izbori raspišu za 45 dana — vi biste ovakve scene imali bukvalno ispred svakog biračkog mesta“, kaže politički analitičar Nebojša Oberknežev.

Izborni uslovi, međutim, više nisu glavna tema, niti uslov bilo koje strane za izlazak na izbore.