Odricanje prava veta Srbije ukoliko uđe u EU: Da li bi Beograd prihvatio takav vid članstva?

Srbiji pravo veta nije od ključne važnosti ukoliko uđe u Evropsku uniju, pa bi, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, Beograd prihvatio takav vid članstva. Sličnog stava je i zvanična Tirana, dok Podgorica odbacuje takav plan. Formiranje drugog sloja Evropske unije nije nova ideja, ali se postavljaju pitanja koliko je realan takav scenarij i zašto je za jedne to dobar, a za druge neprihvatljiv predlog.

Svoj glas o spoljnoj politici, bezbednosti, prijemu novih članica i određenim finansijskim pitanjima. Srbija i Albanija spremne su da utišaju za rad članstva u Evropskoj uniji, uskraćujući sebi pravo veta. Zvanična ponuda iz Brisela još nije na stolu, ali medijske spekulacije povukle su lidere država regiona da se izjasne o potencijalnom rešenju, koje bi Evropski put preostalih zemalja kandidata pomerio sa mrtve tačke.

"Sve što se tiče uspostavljanja jedinstvenog tržišta i prostora bez granica za nas je uvek prihvatljivo i to je za nas najvažnije", rekao je Vučić.

"Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum u kojem će jasno biti navedeno da ne želimo pravo veta", izjavio je Edi Rama.

Takozvana razvojna liga Evropske unije najmanje odgovara onima koji su blizu ulaska u klub država sa jednakim pravima poput Crne Gore, procena je lidera u Podgorici. S druge strane, bivši ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Igor Crnadak, pozitivno gleda na takvu inicijativu, naglašavajući da bi to učvrstilo i poziciju Republike Srpske.

Lideri regiona da se izjasne

"Mislim da je ovo win-win kombinacija koja je korisna i za Evropsku uniju i za nas ovde. Donosi nam zapravo ono zbog čega je nama Evropska unija i atraktivna, a to je pristup jedinstvenom tržištu i to su slobodna kretanja. Ako se neko pojavi u međuvremenu dok se čitava ova priča razvija, da je potpuno spreman za puno pravno članstvo, ni to ne bi trebalo isključiti. Isto kao što i oni koji su danas tzv. frontrunneri ne bi nikako trebali da budu protiv ovakvog pristupa", kaže Crnadak.

Politički analitičar Aleksandar Ćuković, smatra da prijem Crne Gore u EU ne može izazvati unutar same EU neku stravičnu promenu i turbulenciju. S druge strane, Srbija je ipak država većih gabarita i po broju stanovnika i na osnovu teritorije i po broju problema koje bi potencijalno ulaskom unela u samu Evropsku uniju, ističe on.

Za omogućavanje članstva sa ograničenim pravima neophodno je da niti jedna postojeća članica Unije ne posegne za vetom prilikom eventualnog glasanja o tom pitanju u Savetu Evropske unije.

Drugorazredno članstvo, koje je u ovom trenutku samo hipotetička mogućnost, nije ni pravno moguće, objašnjava Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

"Ono što bi mogao da bude kompromis jeste da se korišćenje prava veta na neki način ograniči na jedan vrlo ograničen period koji bi se automatski isticao, na primer nakon tri ili pet godina dok se nova država članica ne usaglasi i ne upozna sa odlučivanjem i bude pod povećanim monitoringom kao nova država članica", rekao je Pavković.

Prema medijskim napisima, manje ingerencija u odlučivanju ne bi značilo lakši put do članstva, posebno u pogledu bezbednosne politike. Ukoliko Brisel bude imao sluha za države kandidate koje bi pristale na članstvo i pod uslovom da sede na ćošku Evropskog okruglog stola, uslovi za sticanje stolice, prema pojedinim navodima, ne bi bili promenjeni.