Tvrtko Jakovina za Euronews o Danu nesvrstanih: Pokret nam može olakšati odnose sa svetom koji se još uvek okuplja

Odlukom Vlade Srbije od ove godine, 1. septembar, se u Srbiji prvi put obeležava kao Dan nesvrstanih. Ideja je da se sačuva sećanje na istorijsku ulogu Beograda u osnivanju pokreta Nesvrstanih i da se pokaže da Srbija ostaje privržena politici mira i saradnje.

Na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih, održanoj u Beogradu 1961. godine, među ključnim liderima bili su Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru iz Indije i Gamal Abdel Naser iz Egipta.

O značaju tog pokreta nekada i danas, za Euronews Srbija govorio je istoričar Tvrtko Jakovina iz Zagreba, koji je rekao da je odluka o osnivanju Pokreta nesvrstanih bila epohalna, jer je Jugoslavija još od 1950-ih godina pratila dešavanja u trećem svetu — još u vreme kada zbivanja na globalnom jugu, kako bismo to danas nazvali, nisu bila u središtu hladnoratovskog konteksta, dok je Hladni rat i dalje bio najnapetiji na evropskom kontinentu.

Euronews

"U trenutku kada je svet skrenuo pogled prema novonastajućim zemljama u Aziji i Africi, kada su one postale hladnoratovska bojišta, kada se ta ekonomija uvrstila u svetsku ekonomiju, Titova Jugoslavija je već velikim delom bila spremna — nije bila nova za te zemlje, a u političkom smislu, jugoslovenski položaj bio je znatno ojačan", kaže on. 

Smatra da je jedna doza, koja je verovatno u Titovo vreme bila nedovoljno ili, možda iz pragmatizma, nedovoljno naglašavana — a to je pragmatizam jugoslavenske spoljnopolitičke orijentacije — sada vidljiva u ovom potezu Ministarstva spoljnih poslova ili vlade Srbije.

On smatra da je time učinila nešto dobro za sve zemlje naslednice koje su participirale u tim zbivanjima 1961. godine, kada je istorijski pionirski skup održan, iz kojega je zemlja tek praktično izašla iz rata ulazila u zemlje koje su se tek dekolonizovale i tamo gradila, izvozila našu kulturnu produkciju i beskrajno ojačala naš spoljnopolitički položaj i težinu u svetskoj organizaciji, u međunarodnim odnosima, na način koji je Jugoslaviju učinio važnijom, ili vrednijom i uticajnijom nego što bi to ona ikada po svojoj snazi i veličini, mogla biti.

Govoreći o donošenju odluke, ističe da ona sigurno sadrži određeni nivo pragmatizma, ali konstatuje kako je odluka o obeležavanju događaja koji je ostao u sećanju u diplomatskim krugovima važna.

"Mislim da je to važno zbog toga što pokazuje svim malim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije da i male zemlje, kakva je Jugoslavija bila, mogu imati važnu ulogu, da mogu imati svoje mišljenje, da treba imati svoje mišljenje. Mislim da je u ovom smislu pragmatično iz srpske perspektive zbog prisutnosti u drugim delovima sveta", kaže Jakovina.

Dodaje da odluka pokazuje da bez obzira koliko billi evropske zemlje, svet ne staje samo na granicama niti Evropske unije, niti zapadnog sveta, pogotovo u ovom trenutku kada gledamo sve promene kroz koje svet prolazi.

"I čini mi se da je to, u svetu u kakvom ćemo živeti, važno — zbog toga da shvatimo da sutra, ili već danas, naša društva neće izgledati po boji kože i sastavu stanovništva onako kako su izgledala ranije. U svemu tome nam Nesvrstani mogu pomoći i mogu nam olakšati odnose sa svetom koji se još uvek okuplja, koji je još uvek organizovan u Pokret nesvrstanih, gde još uvek na neki način participiraju različite jugoslovenske zemlje", podvlači on.

Dodaje da Pokret nema više značaj kakav je ranije imao, ali još uvek postoje u Ujedinjenim nacijama, još uvek su te zemlje na geografskoj karti, kao i da te zemlje nemaju manjak ili probleme sa demografijom.

"Čini mi se da to nije loša odluka ili nepragmatična odluka", podvlači on. 

 

Ceo prilog pogledajte u video klipu na početku teksta