Politika

Poseta u senci tenzija na Kosovu: Dok Fon der Lajen širi EU optimizam, iz briselskih krugova stiže drugačija vizija

Komentari

Autor: Tijana Krnjaić

29/09/2021

-

07:00

Poseta u senci tenzija na Kosovu: Dok Fon der Lajen širi EU optimizam, iz briselskih krugova stiže drugačija vizija
Poseta u senci tenzija na Kosovu: Dok Fon der Lajen širi EU optimizam, iz briselskih krugova stiže drugačija vizija - Copyright AP/ Jean-Francois Badias

veličina teksta

Aa Aa

Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen započela je posetu Zapadnom Balkanom juče u Albaniji, a u nastavku će posetiti Prištinu, Beograd i Sarajevo. Ova poseta na visokom nivou najavljena je kada je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel boravila u Srbiji, ali se ispostavilo da pada baš u trenutku tenzija na severu Kosova. 

Poseta Fon der Lajen, mada ima širi kontekst i važnost barem kao poruka evropskoj perspektivi regiona, mogla bi, međutim, da odigra ulogu i u pomeranju krize na severu Kosova sa mrtve tačke na kojoj se nalazi već 10 dana, od kako je Priština uvela takozvane recipročne mere u vezi sa registarskim tablicama i poslala specijalne jedinice na sever. 

Već u Tirani, Fon der Lajen je govorila o situaciji na Kosovu, za koju je navela da je "veoma zabrinjavajuća". Ona je pozvala Beograd i Prištinu da smanje tenzije i vrate se dijalogu, prenosi prištinska Ekonomija onlajn.

"Porast napetosti između Kosova i Srbije zabrinjava i neophodno je smanjiti tenzije i vratiti se dijalogu", rekla je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za medije u Tirani sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Poseti predsednice EK koincidiraju i brojni drugi napori na razrešavanju krize na Kosovu. Sutra će se u Briselu sastati glavni pregovarači timova dve strane, u Brisel putuje i zamenik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar, a iz sedišta EU stigli su i signali koji izražavaju očekivanja da će u narednim danima za isti sto sesti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Kriza na severu Kosova

Sagovornici Euronews Srbija nemaju dilemu da će aktuelna situacija uticati i na posetu Ursule fon der Lajen, te da će ona, kao predstavnik EU, ponoviti stavove tog bloka o uspostavljanju mira. Ipak, ukazuju da će fokusu posete i dalje biti integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i priprema za predstojeći samit u Sloveniji.

Tanjug/Yves Herman, Pool via AP

 

"Stvari bi trebalo da idu u dobrom pravcu, najavljen je novi susret na nivou tehničkog dijaloga, te bi predstavnici Beograda i Prištine u Briselu trebalo da se pozabave rešenjem ovog pitanja. Ako sve bude u redu, otvorio bi se put ka nastavku političkog dijaloga, tako da predsednica EK ne može da zanemari tu činjenicu", rekla je Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku za Euronews Srbija.

Dragiša Mijačić koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 35 - pitanje Kosova, navodi za Euronews Srbija da će Fon der Lajen svakako poslati poruku o neophodnosti dijaloga, ali da to nije fokus.

"Desila se situacija na severu Kosova, ali bi trebalo napomenuti da Ursula fon der Lajen, kao predsednica Evropske komisije, ne vodi pregovore, već to radi Miroslav Lajčak, i donekle Žozep Borelj. Nema tu njenog uticaja. Ona dolazi da otvori radove na 'Autoputu mira', što je najveći infrastrukturni projekat EU na Zapadnom Balkanu, povezuje Niš i Prištinu, pa sve dalje do Drača", rekao je Mijačić.

Ključna poruka - evropintegracije su "žive iako na aparatima"

On smatra da je simbolika posete zapravo iskorak EU kada je u pitanju proces proširenja, odnosno EU integracije Zapadnog Balkana. Njom se ukazuje da je ovaj deo Evrope ipak na kompasu Evropske unije, u trenutku kada sa različitih strana možemo čuti priče o "mrtvom proširenju".

"Ova poseta će svakako vratiti Balkan u žižu evropske javnosti, doprineće medijskoj promociji zemalja Zapadnog Balkana, neophodnosti teme pregovora, jer znamo da EU nije polazala želju i razumevanje za nastavak procesa proširenja, koji je u zastoju nekoliko godina. Važno je da se da značaj temi da je proces pregovora jako bitan i da je još uvek živ, na apartima, ali da je živ i da je neophodno nastaviti u tom pravcu", naveo je Mijačić.

Da je cilj EK da pokaže posvećenost proširenju i prijemu Srbije, kao i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU smatra i Suzana Grubješić. Ona navodi da je poseta značajna pre svega jer se ne događa "svaki dan" da u posetu dolazi predsednica Evropske komisije.

profimedia

 

"Poruka o EU budućnosti regiona, svakoj zemlji pojedinačno, to je važno i to vidim kao svrhu njene posete. Takođe, konkretizovaće se projekat izgradnje železničke pruge Beograd - Niš, iz ekonomskog investicionog plana, tako da ima tema o kojima će Ursula fon der Lajen razgovarati", kaže Grubješić.

Ministarka za evropske intergracije Jadranka Joksimović posetu Ursule fon der Lajen ocenjuje kao značajnu priliku za Srbiju da se na najvišem nivou razgovara o svim pitanjima, ne samo o procesu evrointegrcija nego i o politici proširenja EU, nego i  o "onome što očekujemo da ta politika donose".

"Biće to prilika, da saopštimo naše planove, gde očekujemo i veću podršku EU, ali i da čujemo šta predsednica Urusla fon der Lajen i EU očekuju od Zapadnog Balkana i Srbije u reformskom porcesu. Takođe, gde vidimo mogućnosti za unapređenje partnerskih odnosa koji će stvarno doneti napredak i regionu i Srbiji i našim građanina", rekla je ministarka za EU integracije.

Briselska senka na EU integracije

I dok se na ovu posetu očito gleda kao na svojevrsni posticaj evrointegracijama regiona, u Briselu, prema navodima Rojtersa, tinjaju sasvim drugačiji procesi uoči samita lidera zemalja Zapadnog balkana i EU koji bi trebalo da se održi 6. oktobra u Sloveniji. Naime, Rojters je, pozivajući se na interni dokument EU u koji je agencija imala uvid, Evropska unija više ne može da pristane na davanje garancija za buduće članstvo balkanskim držvama kojima je obećano mesto u Uniji.

Pozivajući se na interni dokument i četiri diplomate, Rojters precizira da je neuspešno usuglašavanje izjave za samit EU i čelnika balkanskih zemalja 6. oktobra najteži trenutak u strategiji Evropske unije da u blok uvede Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.

"Uz to, sve se podudara sa rasplamsavanjem tenzija na granici između Kosova i Srbije", navodi Rojters.

Kako se precizira, u pripremi samita, EU je planirala deklaraciju kojom ponavlja svoje obećanje dato pre 18 godina o "nedvosmislenoj podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana". Reč je o  nacrtu teksta deklaracije od 11. septembra, u koji je agencija imala uvid.

"O toj izjavi raspravljalo se u dva kruga razgovora, ali dogovor nije postignut", navode diplomate.

Zemlje članice nisu javno iznele svoje stavove, precizira agenencija, ali poznato je da bogate zemlje na severu poput Danske, Francuske i Holandije strahuju od scenarija kakav se dogodio prebrzim prijemom Rumunije i Bugarske 2007. godine te migracijom radnika s istoka Evrope u Britaniju što je uticalo na negativan stav Britanaca prema EU.

profimedia

 

Dodaje se i da se Bugarska protivi pridruživanju Severne Makedonije zbog spora oko jezika.

"Pa čak i ako se deklaracija konačno usuglasi i prihvati, nelagoda odražava paralizu u planu EU da izgradi "krug prijatelja" od Ukrajine do Tunisa nudeći tim državama bliske veze, trgovinu i pomoć", navodi se u tekstu.

Konstatuje se i da, umesto toga, Kina i Rusija snažno prodiru ulaganjem i uticajem, te  da je u januaru Srbija postala prva evropska zemlja koja je primila kineske vakcine protiv kovida 19 za masovnu imunizaciju.

"Diplomate navode i da EU indirektno zaoštrava tenzije u regionu od 20 miliona ljudi jer su balkanski građani sanjali o pridruživanju EU nakon etničkih ratova devedesetih godina prošlog veka kada se Jugoslavija raspala", stoji u tekstu.

Rojters se osvrće i na krizu na severu Kosova, navodiči da su u ponedeljak i NATO trupe pojačale patrole na Kosovu "blizu prelaza koje su blokirali lokalni Srbi ljuti zbog zabrane ulaska u zemlju vozilima sa srpskim registarskim oznakama". Dodaje se, istovremeno, da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavinsost Kosova 2008. godine i da je "započela vojne manevre u blizini granice".

"Moraju da se ponašaju loše kako bi bili zapaženi. Stanje na Balkanu se pogoršava jer u prestonicama EU gube interes za njih", rekao je visoki doplomata EU u Briselu.

Ipak, u tekstu Rojtersa se konstatuje i da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen započela u utorak trodnevno putovanje kroz balkanske zemlje upravo kako bi pokazala posvećenost izvršne vlasti EU regionu.

Kako se navodi, u Albaniji, "prvoj od šest zemalja koje obilazi", Ursula fon der Lajen je rekla da EU ostaje pri obećanju da "je budućnost Albanije u Uniji".

"Međutim, verodostojnost EU narušena je, posebno zbog toga što su Francuska i Holandija privremeno zaustavile proces proširenja pre dve godine, a Bugarska ga sada blokira. Kosovu i Srbiji se čini da su SAD za njih prestale da se zanimaju otkako je pre godinu dana predsednik Donald Tramp pozvao čelnike da potpišu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa, a na kraju je taj dogovor propao. Članice koje se zauzimaju za proširenje, a među njima su Austrija, Italija, Hrvatska, Slovenija i baltičke zemlje, kritikuju Nemačku i Francusku jer nisu pritisnule Bugarsku da odustane od svog veta", prenosi Rojters koji tekst zaključuje izjavio Džona O'Brenana, stručnjaka za integraciju Evropske unije na Univerzitetu Majnut u Irskoj.

"Sve dok imate tako mnogo država članica koje iz ovog ili onog razloga veruju da ne treba dalje širiti EU, zaista to nas nigde ne vodi".

Fon der Lajen i Angela Merkel

Predsednica Evropske komisije dolazi u Srbiju i region neposredno nakon oproštajne posete odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je godinama unazad isticala važnost saradnje Evropske unije sa Zapadnim Balkanom.

Angela Merkel je tokom posete Beogradu rekla da članice EU imaju veliki geostrateški interes da se sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana postanu deo tog bloka.

AP/ Michele Tantussi

 

Uzevši u obzir činjenicu da su Merkel i Fon der Lajen i partijske koleginice, ovaj deo Evrope mogao bi i dalje da ima koristi od zalaganja Angele Merkel za rešavanje spornih pitanja i integracije u EU.

"Uticaj Merkel ne može da se zanemari ni u kom smislu, ovo je bila njena oproštajna poseta, a sada dolazi prva poseta Fon der Lajen od kad je predsednica Evropske komisije", navela je Suzana Grubješić.

Kako je navela, osim što su obe iz nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), upravo je Ursula fon der Lajen bila predlog Angele Merkel za ka predsednicu Evropske komisije.

"Angela odlazi, ali Ursula fon der Lajen ima dosta posla do kraja mandata ovog sastava Evropske komisije, odnosno 2024. godine" , zaključila je potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Fon der Lajen će u sklopu posete u Srbiji boraviti tokom 29. i 30. septemra, gde će najpre u sredu se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u četvrtak i sa premijerkom Anom Brnabić.

Komentari (0)

Srbija