Prvi novembar u znaku komemoracije i politike: U kom smeru će se razvijati situacija u Srbiji?

Dok se bliži prvi novembar, dan kada se obeležava godišnjica tragičnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, pažnja javnosti usmerena je i ka najavljenom komemorativnom skupu u tom gradu. Istog dana trebalo bi da počne i nova akademska godina, što dodatno osvetljava ulogu studenata u protekloj političkoj godini, obeleženoj protestima i blokadama fakulteta. Jedan od ključnih zahteva studenata bio je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a najave o njihovoj izbornoj listi izazvale su burne polemike.

Naime, sagovornici Euronews Srbija saglasni su oko toga da pad nadstrešnice, nema sumnje, jeste povod za nastalu društveno-političku krizu koja se dešavala u Srbiji u proteklih 12 meseci. Kažu i da ona ne može da bude ključna u smislu ozbiljnih promena na političkoj sceni, naročito ako se uzme u obzir da nije poznato kome je deo studenata poklonio svoje poverenje.

Ko se sve nalazi na studentskoj izbornoj listi, to je pitanje o kojem polemiše čitava javnost. Sve su češći pozivi da studenti javno obelodane svoje predstavnike na budućim izborima. Argumenti za to su različiti - od toga da građani već sada imaju pravo da budu informisani kako bi na vreme procenili da li da ih podrže, pa do toga da se unapred spreči da se na listi pojave neka kontroverzna imena. 

Međutim, sami studenti i dalje ne otkrivaju da li je lista kompletna i konačna, kao i kome su poklonili poverenje i podršku za buduće izbore, kada god se oni održali.

Šta je sa studentskom listom?

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Vuletić u razgovoru za Euronews Srbija smatra da je problem oko studentske liste to što o njoj odlučuje manjina. Dodaje da se nikakva promena u smislu demokratizacije društva ne može očekivati, jer određeni broj ljudi odlučuje ko će biti na toj listi.

“Mi nemamo nikakvu promenu za ono što je do sada bilo. Ono što je do sada bilo su nekakve vrhuške koje određuju ko će biti na listi i ko god da bude, moraće da se ponaša u skladu sa tim šta ta vrhuška, ko god da je čini, odluči. Mislim da su i studenti potpuno svesni da su nešto žrtvovali, a da zapravo ništa nisu dobili. Pitanje je i šta bi mogli da dobiju”, rekao je.

Da se politika oko studentske liste vodi na ulicama, smatra politikolog Vladimir Kljajić. Prema njegovim rečima, važno je da građani koji će glasati znaju po čemu će se ta lista programski razlikovati od onih koje su na vlasti.

“Ono gde će SNS imati verovatno izazov je oko predsedničkih izbora, pošto smo videli da će sledeće godine biti i predsednički i parlamentarni izbori. Ako se predsednik Vučić ne kandiduje, teško će biti SNS-u da nađe nekog ko ima taj politički kredibilitet i ko bi mogao da bude lice kampanje i ko bi mogao da dobije podršku. Zato što je tu uglavnom problem referendumske atmosfere koji može da bude otežavajuća okolnost za SNS”, rekao je on.

Vuletić takođe smatra da su studenti, kako kaže, duboko ušli u politički ring.

“Problem je u tome što mnogi koji su u to duboko ušli, pre svega kada govorimo o upravama fakulteta i tako dalje, i oni koji su nagovarali studente na sve ovo, nikada im ništa ovi nisu isporučili”, navodi on.

Dodaje da ono što je važno jeste da akademska godina tog 3. novembra, u ponedeljak, krene i da se ne dođe u situaciju koja je već bila. Ova školska godina je, smatra Vuletić, de facto propala.

Kljajić: Svaki protest može da se završi na tri načina

Na pitanje kako Kljajić komentariše činjenicu da su godinu dana nakon bunta studenti ušli u političku arenu, kaže da svaki protest može da se završi na tri načina.

“Svaki protest može da uspe, delimično da uspe i da ne uspe. Mislim da su 15. marta, kada je bio veliki skup zakazan, oni imali priliku da proglase svoju pobedu imajući u vidu da je vlast ispunila veći deo uslova koje su oni zadali na početku. Oni su izabrali da kažu da uopšte ništa nije ispunjeno i da nastave u potpunosti u drugom smeru”, kaže.

On smatra da je nakon toga proistekao rezultat da su studenti, kako kaže, izgubili jasan cilj.

“Nemaju jasan cilj šta je u stvari endgame, šta je u stvari na kraju kada oni proglašavaju pobedu. Oni su u nekom trenutku tragali šta je to, a onda su pokušavali na neki način da prikažu javnosti da je jedino smena vlasti jedino prihvatljivo rešenje za njih. Sa druge strane, vlast u ovom trenutku nije zainteresovana da prepusti vlast ljudima koji nisu izabrani bez ikakvih izbora”, dodaje.

On podseća i da je efekat 5. oktobra bio to što su održani izbori.

“Vlast se drži devize da nudi dijalog, da se drži kroz institucije. Institucije su nešto što može da sprovede bilo kakve reforme koje moramo da nastavimo u narednom periodu. Srbija svakako ima izazova kada je u pitanju korupcija, kada je u pitanju vladavina prava. Ali to je jedino moguće kroz institucije da se takvi problemi sistemski rešavaju”, kaže.

Kljajić smatra da protesti na neki način nisu dali očekivane rezultate.

“Sada pokušavaju da generišu nezadovoljstvo na nekim drugim temama. Vidimo sada svaki put neke nove teme koje treba da budu razlog za okupljanje, razlog za proteste, razlog za nezadovoljstvo koje treba da se iskaže isključivo na ulicama. I to je glavni problem. Što sad mi vidimo da se politika oko studentske liste vodi na ulicama, što je svakako pogrešno”, kaže.

Kaže da formiranje partije i liste jesu pravi način i da je jedino tako moguće da se ostvare neki rezultati.

“Mislim da formiranje neke određene partije, mislim da formiranje i te liste, jeste pozitivan znak da treba da se ide u tom smeru, da se učestvuje na izborima, da se nezadovoljstvo kanališe kroz pokret političke partije, grupe građana - kako god formalno bilo organizovano - ali da je jedino tako moguće imati neke održive rezultate”, rekao je on.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.