Đurđević Stamenkovski predvodila državnu ceremoniju polaganja venaca povodom Dana primirja
Komentari11/11/2025
-12:37
Državna ceremonija polaganja venaca povodom Dana primirja u Velikom ratu održana je danas kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju, a predvodila ju je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
Državna ceremonija započela je verskim obredom, a pomen je služio vikarni episkop lipljanski Dositej.
Nakon verskog obreda, vence su položili najpre Đurđević Stamenkovski, a za njom delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, delegacija Skupštine Grada Beograda, predstavnici i delegacija Kraljevskog doma Karađorđevića, Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, a za njima i boračka udruženja i građani.
Bele ruže su položili predstavnici diplomatskog kora, među kojima su ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasadorka Nemačke Anke Konrad, izraelska ambasadorka Avivit Bar-Ilan, ambasador Ukrajine Volodimir Tolkač, španski ambasador.
Nakon ceremonije polaganja, održan je minut ćutanja za žrtve Velikog rata a potom je intonirana himna Srbije "Bože pravde".
Đurđević Stamenkovski je u obraćanju rekla da je danas dan kada se zemlja priseća, a narod poklanja.
"Ovo je dan kada ne želimo da govorimo o mraku rata koji je trajao četiri godine, već o svetlosti koja se u tom mraku javila, o svećama koje su gorele kao buktinje, da taj izgusnuti mrak razgrnu. Da govorimo o ljudima koji su pomerali granice izdržljivosti, koji su demantovali istoriju", navela je Đurđević Stamenkovski.
Povezane vesti
Prema njenim rečima, danas govorimo o ljudima koji su pokazali da granice izdržljivosti ne postoje, navodeći da su te granice pomerili su upravo naši preci.
"Oni su pokazali da se sve može i hoće kada se nosi u srcu ljubav prema otadžbini. U rovovima Cera, u blatu Kolubare, na kamenim prevojima Albanije, u tihom bolu krvi, u dubini plave grobnice, naš narod položio cenu slobode o kojoj se govorilo šapatom", navela je ona.
Tanjug Video
Đurđević Stamenkovski, koja je i predsednica Odbora Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, rekla je da narod Srbije zna šta su prešli njeni preci u Velikom ratu.
"Hiljade kilometara, bez obuće, glad, bolest, smrt, tragedija. I samo jedno verovanje koje ih je držalo tokom svih tih godina udesa i izazova - a to je da se mora ići napred, da se moraju vratiti svojoj kući, u svoje ognjišta, ka porobljenoj otadžbini", navela je ona.
Istakla je da 1.247.435 ljudi nije osvanulo u slobodi i nije sačekalo kraj rata.
"Nije dočekalo ovaj datum koji mi zovemo Danom primirja, znajući da je primirje bilo oročeno na kratak period, jer su nas novi vihori rata ponovo čekali. I zato što je to stradanje bilo toliko veliko. Sloboda za Srbe nije politički pojam, sloboda je za Srbe svetinja. Ali mi kao narod koji neguje hrišćansku solidarnost, znamo da u toj borbi nismo bili sami. Znamo da su u toj borbi zajedno sa nama, rame uz rame, borili se i vojevali naši saveznici. I ta sloboda nije stečena samo našom borbom i samo našim plećima", naglasila je ministarka za rad.
Navela je da posle toliko vremena istorijske činjenice dokazuju da su saveznici Srbije dolazili sa različitih strana - sa istoka, sa zapada, sa juga, sa severa.
Povezane vesti
"Razlikovali su se u mnogo čemu, ali u jednome su bili jedinstveni. Srpski narod bio je uzor, primer, ne samo vojničke hrabrosti, već i ljudske čovečnosti. Bio je odlučan prema neprijatelju, ali human prema zarobljeniku", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Ovaj dan je za nas veoma važan, kako je navela, ne da bismo se vraćali bolu i da bismo iznova prebrajali naše rane koje su ostale nezaceljene, već da bismo se setili kakvu je cenu sloboda imala i zašto je uvek treba čuvati kao najkrupniji zalog budućnosti.
"Mir je građen kostima onih koji su se borili i nisu dočekali primirje. Mir je građen plećima onih koji su izneli teret istorije i onda kada je istorija mislila da joj ne mogu prkositi", istakla je.
Povezane vesti
Đurđević Stamenkovski rekla je da danas živimo u miru, ali vetrovi vrlo lako uvek mogu postati oluje.
"I važno je da se prisetimo koliko je strašno kada nestaju čitave generacije i kada u krvi se odnosi miliona života. Mi našim precima ne možemo da se odužimo tako što ćemo ponoviti njihove vojničke podvige, ali treba da ponovimo njihovo dostojanstvo, njihovu čast, njihovu smirenost, njihovu odlučnost. Ako je njihova lekcija u prošlosti bila istrajnost, naša lekcija u budućnosti mora da bude mudrost. Ako je njihova lekcija u prošlosti bila naučena u ratu, neka naša lekcija u budućnosti bude skovana u miru", rekla je Đurđević Stamenkovski.
Dodala je da to želi čitavoj Evropi i svetu, svim narodima.
"Zato što mi, Srbi, jako dobro znamo i šta je rat, i šta je stradanje, i šta je nevolja, i koliko su nam važni sloboda i mir. Danas ovde nema ratova, ali kao da je neka gusta magla pritisla Balkan, kao da ponovo neko želi da među nama otključa kapije starih rovova, da nas iznova podeli, da nas zavadi, da među nama kopa rovove i podiže ograde. A mi moramo biti upućeni jedni na druge. I moramo se čuvati, i moramo se poštovati, i moramo se poklanjati našim precima", naglasila je.
Danas se u Srbiji obeležava Dan Primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Veliki rat.
Primirje je potpisano u jutarnjim satima 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Frankportu, u šumi kod varošice Kompijenj u Francuskoj, a na snagu je stupilo u 11.00 sati po srednjeevropskom vremenu.
Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine, Srbija je do oktobra 1915. godine mobilisala 707.343 osoba, dakle 24 odsto populacije ili 40 procenata muškog stanovništva.
Prema istom izvoru, ukupni gubici Srbije bili su 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto populacije iz 1914. godine, od čega je vojnih gubitaka bilo 402.435 a civilnih 845.000.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji se obeležava kao državni praznik od 2012. godine.
Komentari (0)