Starović za Euronews Srbija: Izveštaj EK nema ocenu nazadovanja, imaćemo kapacitet da ubedimo članice oko Klastera 3
Komentari14/11/2025
-14:03
Evropska komisija je podnela izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Deo javnosti ovaj dokument ocenjuje kao nikad oštriji, dok predstavnici vlasti ističu da u tom izveštaju, pored kritika, ima i pozitivnih elemenata, posebno apostrofirajući činjenicu da EK daje preporuku za otvaranje Klastera 3. Ministar za evropske integracije Nemanja Starović kaže za Euronews Srbija da svako sebi daje slobodu da interpretira, ali da, držeći se činjenica, to svakako nije najgori izveštaj do sada ako se pogledaju konkretne činjenice.
"Prva i osnovna stvar, mi imamo i ove godine pozitivnu preporuku Evropske komisije upućenu Evropskom savetu da se otvori Klaster 3, uprkos svim onim pticama zloslutnicama u našoj javnosti koji su govorili da se to sigurno neće desiti. To predstavlja najvažniju ocenu u ovom izveštaju. Takođe, izveštaj EK analizira sva 33 pregovaračka poglavlja po dva kriterijuma, jedno je opšta spremnost za članstvo u EU, drugo je koliki smo progres odnosno napredak učinili prethodnih godinu dana. I kada govorimo o opštoj spremnosti za članstvo, mi se i dalje kotiramo po toj oceni EK kao najspremnija država kandidat za članstvo u EU, odmah iza Crne Gore, a ispred svih ostalih", rekao je on.
Starović naglašava da ne možemo da budemo nezadovoljni sa takvom vrstom metrike i sa takvom ocenom koju je Srbija dobila.
"Kada govorimo o progresu koji je učinjen u prethodnih godinu dana, veoma je važno naglasiti da opet posmatrajući ocene u svakom od 33 pregovaračka poglavlja nigde nemamo kao ocenu nazadovanje. Imamo veoma dobar napredak, određeni napredak, ograničeni napredak ili stagnaciju, ali nigde nema nazadovanja, uprkos ovom tumačenju i interpretacijama koje se mogu pojaviti u delu javnosti. Za 11 pregovaračkih poglavlja je ocenjeno da smo imali brži napredak nego što je to bilo prethodne godine. Naravno da u samom izveštaju, pogotovo u njegovom narativnom delu postoji dosta kritičkih tonova. Mi smo toga svesni. Jedan deo je posledica činjenice da je presek za analizu rađen početkom septembra, pa tako u izveštaju nije obuhvaćeno sve ono što smo učinili tokom septembra i oktobra, a napravili smo nekoliko značajnih proboja u reformskim procesima, pre svega kada govorimo o usvajanju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ili izbora članova Saveta REM-a. To nije obuhvaćeno u izveštaju, biće u onom narednom, ali svakako su i čelnici evropskim institucija od Ursule fon der Lajen pa nadalje pohvalili te reforme", rekao je on.
Kako kaže, ovo je peti godišnji izveštaj zaredom u kojem EK daje i zeleno svetlo i preporuku Savetu EU da se Klaster 3 otvori. U međuvremenu nije postignut politički konsenzus 27 država članica. Na pitanje da li će Ministarstvo krenuti u svojevrsnu diplomatsku ofanzivu kako bi ubedio članice, Starović kaže da se intenzivno radi na tome.
"Ne samo kao Ministarstvo za evropske integracije, već kao ukupan diplomatski aparat Srbije, uz aktivno učešće predsednika Aleksandra Vučića, predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić. Verujem nakon završetka ovih dodatnih reformskih procesa da ćemo mi dobiti novi vetar u jedra i da ćemo imati kapacitete da ubedimo i one države članice koje su bile skeptične u prethodne četiri godine, da ih ubedimo u to da sve ono što smo učinili ne samo u prethodnih godinu dana, već u prethodne četiri godine zavređuje makar taj mali simbolički korak u našem putu ka EU, a govorim o otvaranju Klastera 3", rekao je on.
Govoreći o istraživanjima koja pokazuju da je podrška članstvu u EU među građanima Srbije trenutno najniža, Starović iznosi rezervu prema istraživanju Eurobarometra.
Povezane vesti
"Ne u onom delu koji je sprovođen unutar same EU, već ovde na terenu Srbije i Zapadnog Balkana, budući da takvi rezultati oštro odstupaju od svega onoga što imamo, a govorimo o istraživanjima relevantnih i kredibilnih agencija jer imamo u kontinuitetu to da postoji relativna većina ljudi koja je značajno veća od ta 33 procenta koji podržavaju članstvo Srbije u EU, ta većina nije apsolutna, ali u relativnom smislu imamo i dalje više ljudi koji su za članstvo Srbije u EU kod nas u odnosu na one koji se tome protive. Da postoji objektivna potreba da se unaprede narativi, ali pre svega u smislu boljeg informisanja naše javnosti o tome šta je to što smo mi do sada dobili i šta smo postigli usled činjenice da se nalazimo na putu ka članstvu i koji su to sve konkretne koristi za naše građane, za našu privredu pa time i državu u celini koje nas čekaju na kraju tog procesa sa danom punopravnog članstva", rekao je on.
Na pitanje zašto to nije rađeno do sada, ministar kaže da misli da nije rađeno u dovoljnoj meri.
"Kao resorni ministar za evropske integracije intenzivno radim na pripremi i jedne sveobuhvatne informativne medijske kampanje koju ćemo pokrenuti u narednim mesecima. Vidimo da se obavezao i predsednik Vlade Republike Srbije, Macut i čitav niz resornih ministara da učestvuju u toj pozitivnoj promeni narativa", rekao je on.
Kada je reč o oceni da su reforme u Srbiji usporile, Starović kaže da se poslednjih godinu dana suočavamo sa jednom nimalo prijatnom situacijom na našoj političkoj sceni, pa i širem kontesktu.
"Sve je to naravno uticalo na brojne procese, uključujući reformske procese u društvu. Nije tajna da je parlament veoma teško funkcionisao uz sve one scene nasilja, gde imamo veoma polarizovanu medijsku scenu i scenu. Uprkos tome, mi smo ostvarili određeni napredak i u ovoj prethodnoj godini, a ispod površine odvija se intenzivno, legislativna aktivnost i siguran sam da ćemo u naredih mesec i po dana pre kraja ove godine imati u Narodnoj skupštini jedan veliki paket reformskih zakona koji su deo naše agende pristupanja Srbije EU. Sve ono o čemu se intenzivno radi u prethodnim mesecima će doći negde na površinu, gde će biti usvojeno kao novi zakoni koji nas vode u pravcu članstva", rekao je on.
Kada je reč o tome da li misli da će region Zapadnog Balkana biti primljen u EU kao celina ili će zemlje ulaziti pojedinačno, Starović kaže da postoji formula principa pristupanja zasnovanog na zaslugama i da veruje da bi to trebalo da se pokaže i u praksi.
"Nije nikakva tajna da mnoge države članice smatraju da bi bilo daleko praktičnije ukoliko bi postojala neka vrsta paketa u odnosu na pojedinačni prijem država koje su kandidati, no mi se držimo onoga što je trenutno zvanična metodologija, to su pravila igre, mislim da smo ostvarili do sada dobre rezultate od 2014. kada smo počeli sa pristunim pregovorima, a ukoliko promene metodologije bude bilo u narednom periodu, mi smo spremni da o tome razgovaramo", rekao je on.
Povezane vesti
Komentari (0)