Moskva postala glavna meta napada - Kijev poslao baraž od preko 500 dronova: Da li će Putin biti nateran da okonča rat?

Tokom vikenda, Kijev je poslao baraž od preko 500 dronova ka Moskvi i njenoj okolini. Uprkos novim zakonima koji ograničavaju objavljivanje informacija o napadima dronovima, stanovnici Himkija, Mitjišči i Krasnogorska preplavili su društvene mreže snimcima dima koji se diže i dronova koji manevrišu nebom iznad predgrađa prestonice. Napadi u kojima su poginula tri civila, a na desetine ljudi je ranjeno, bili su prvi produženi ukrajinski napad na Moskvu od početka rata.

Po svakom racionalnom merilu, novo stečena sposobnost Ukrajine da pogodi najjače branjeni grad u Rusiji, kao i desetine nedavnih udara na rafinerije nafte, naftovode i izvozne terminale hiljadama kilometara unutar Rusije – trebalo bi da bude ozbiljno upozorenje za Kremlj. Tim pre što će ukrajinske sposobnosti za udare na velikim daljinama, koje će uskoro uključivati i domaće proizvedene krstareće rakete sa dometom većim od Tomahavka, a po deset puta nižoj ceni, samo dodatno rasti.

"Njihov broj će rasti, a njihove rute i taktike će se razvijati“, objavio je Dmitrij Rogozin, senator koji predstavlja ruski okupiranu Zaporošku oblast, nakon napada na Moskvu. Ukrajinci će "tražiti rupe i slabosti u našoj odbrani“, poručio je on.

Ipak, malo je znakova da Vladimir Putin prima tu poruku. Istina, nakon parade povodom 9. maja - Dana pobede, koja je bila skromnija zbog pretnje ukrajinskim napadom, Putin je prvi put nagovestio da se rat približava kraju. "Stvar se privodi kraju“, rekao je novinarima, ali je dodao da "još mnogo pripremnog posla treba da se uradi“.

AP/Petros Karadjias, Mikhail Metzel/Sputnik, Kremlin Pool via AP, Andriy Andriyenko, UES via AP

Da li to znači da je Putin spreman na mirovni sporazum čim se Trampova pažnja okrene sa rata u Iranu i kada se nastave "šatl“ diplomatski pregovori? Ili znači da se Putin priprema za još jednu letnju ofanzivu kako bi zauzeo preostalih 20 odsto Donbasa koji još nije osvojen, u jednoj poslednjoj krvavoj etapi rata?

Unutrašnje funkcionisanje Kremlja i danas je jednako neprozirno kao što je bilo kada je Vinston Čerčil opisao Rusiju kao "zagonetku umotanu u misteriju, unutar enigme“. Ali jedna važna stvar se možda promenila.

"Ključ je u nacionalnom interesu Rusije“, rekao je Čerčil BBC-ju 1. oktobra 1939. Danas je, međutim, teško videti kakav bi nacionalni interes mogao postojati u nastavku Putinovog rata u Ukrajini. 

Britanski Telegraf, piše da rat nije doneo očekivanu pobedu. Odnosi sa Zapadom se nisu normalizovali. A Trampova administracija, za koju se u Moskvi široko nadalo da će doneti dogovor koji bi spasao obraz, nije uspela da ga postigne.

Rezultat je sistem koji zrači "iritacijom i nezadovoljstvom“ čak i u lojalističkim krugovima, ali je potpuno nesposoban da na to deluje. Tako kaže Boris Bondarjev, visoki ruski diplomata koji je podneo ostavku u znak protesta zbog invazije.

Tanjug AP/Moscow Region Governor Andrei Vorobyev's official telegram channel via AP

Prema Bondarjevu, ruska elita je sada uhvaćena u "posebnu zamku koju je sama sebi postavila“. Aparat nadzora FSB-a uništio je poverenje unutar same elite. Bez poverenja, nijedna zavera nije moguća. A bez ikakvih institucionalnih struktura moći – za razliku od Sovjetskog Saveza ili kineske Komunističke partije, koje su nadživele svoje lidere kroz kolektivno upravljanje – uklanjanje Putina bi značilo kolaps. Kako Bondarjev kaže, ruski sistem danas više liči na nacističku Nemačku nego na SSSR: cela legitimnost političkog poretka proizlazi iz jedne osobe. Uklonite je i sve se raspada.

Ekonomski pritisak, tvrdi Bondarjev, nije razbio nego je učvrstio vladajuću klasu. I, što je ključno, strah od sistemskog kolapsa zapravo štiti Putina od pobune unutar njegove elite, koja se više plaši haosa nego sporog bola beskonačnog rata.

Retki uvid na visokom nivou u unutrašnje funkcionisanje Kremlja pojavio se prošle nedelje kroz procureli radni dokument o planovima za posleratnu Rusiju. Tim radi na izradi detaljnih propagandnih smernica za državni medij o tome kako da se rat predstavi javnosti, a da se pritom ne prizna da nijedan od ratnih ciljeva Kremlja zapravo nije ispunjen.

Alexander Shcherbak / Sputnik / Profimedia

Takođe se navodno prave planovi za "reprogramiranje“, a po potrebi i prisilno neutralisanje delova samoproglašenog "patriotskog“ društva koji bi mogli da osude poraz i izdaju.

Britanski Telegraf navodi da je Putin je ideološki toliko posvećen i lično toliko uložen u rat da ga ne vodi razumna računica troškova i koristi, već sudbinska kombinacija tvrdoglavosti i paralize.

Izgleda da su Putin i njegov uži krug izolovani ne samo od naroda, već i od sopstvene elite. Putin, po svemu sudeći, nema plan kako da okonča rat. Ali ni njegovi podređeni nemaju nikakva sredstva da utiču ili da ga smene, čak ni dok sama Moskva postaje meta napada, zaključuje britanski medij.