Opozicija u Srbiji nakon lokalnih izbora: Da li ima budućnost i ko će da je predvodi?
Komentari08/12/2025
-15:12
Da li opozicija u Srbiji uopšte postoji posle rezultata na lokalnim izborima u Negotinu, Mionici i Sečnju? Da li će studentski protesti primorati stranke na strateško ujedinjavanje? Hoće li predstojeći parlamentarni izbori, koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje za sledeću 2026., postati referendum o spoljno-političkom kursu zemlje umesto klasičnog sudara vlast-opozicija? O tim pitanjima govorili su politikolog Ognjen Gogić i profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić. Obojica se slažu da je opozicija i dalje duboko fragmentirana. Istovremeno upozoravaju da će ključna tema kampanje biti odnos prema Rusiji, NIS-u i zapadnim sankcijama, a da izbegavanje te teme vodi u "izbore koji ne rešavaju krizu".
Bojan Vranić smatra da bi pojedinačni izlazak stranaka opozicije na izbore bio poguban.
"Mi se definitivno se suočavamo sa fragmentiranom opozicijom, ukoliko stranke i pokreti idu sami, postoji prilično mršava šansa da preskoče tih magičnih tri odsto", upozorava Vranić.
Ipak, on primećuje da se nešto menja na terenu.
"Videli smo u poslednje vreme da dolazi do strateške saradnje, čak i utapanja određenih pokreta u stranke, pa tako smo imali situaciju da se u Stranku slobode i pravde utopio Pokret za preokret, čini mi se. Zatim je tu strateška saradnja između Zeleno-levog fronta i PSG-a. Tu se nešto dešava", naglašava Vranić.
Euronews Srbija
Glavni pokretač tih procesa, prema njegovim rečima, jesu studenti.
"Ono što možda Aleksandar Vučić nije uspeo, i SNS nisu uspeli, za prethodnih 10 godina da pomere opoziciju, da razmišlja izvan kutije, što bi se reklo, mislim da studenti to sada jesu", kaže Vranić.
Povezane vesti
On podseća da postoje opozicioni glasovi u biračkom telu, ali da sistem raspodele mandata kažnjava rascepkanost.
"Sva istraživanja pokazuju da tu negde oko miliona i dvesta hiljada glasača glasa za opoziciju, ali što je veća fragmentiranost, to je veća šansa za gubitak glasova i po sistemu raspodele mandata, onda tamo gde se potroše, gde ispadnu glasovi, oni idu najjačoj partiji, a to će biti najverovatnije SNS", objašnjava Vranić.
NIS i geopolitički rascep: Prava tema sledećih izbora?
Ognjen Gogić smatra da će kriza oko Naftne industrije Srbije i širi spoljno-politički kontekst nametnuti sebe kao dominantnu temu predstojećih izbora, a ne samo pitanje izbornih uslova ili lični odnos prema Aleksandru Vučiću.
"Meni se čini zapravo da će ova kriza sa NIS-om i ta spoljno-politička situacija zapravo u većoj meri da se nametne kao tema izbora kada do njih bude došlo. Mislim da će zapravo izbori biti ne više tema 'za i protiv vlasti', 'za i protiv Vučića', već zapravo će to biti povod, prilika, neminovnost, da se odredi spoljno-politički kurs zemlje", ističe Gogić.
On upozorava da je ignorisanje te teme ravno političkoj neodgovornosti.
"Mislim da svako ko bude zapravo mimo toga išao, da je ignorant, jednostavno rečeno. Jer ovo sada je jedna od onih situacija koja je dovela zemlju u geopolitički procep i kada zapravo nije dovoljno samo se baviti izbornim uslovima ili odnosom prema aktuelnim vlastima, već će zapravo morati svi da zauzmu stav u kom pravcu zemlja treba da ide", naglašava Gogić.
Euronews Srbija
S druge strane, ističe Gogić, moguća je geopolitička stagnacija koja će se odraziti negativno.
Povezane vesti
"Ukoliko se izborna kampanja bude vodila mimo te teme, da smo onda u ovome što je Panović rekao – izborima koji ne rešavaju krizu. Dakle onda ćemo biti u jednoj stagnaciji geopolitičkoj koja če se samo odraziti negativno na prilike u zemlji", kaže Gogić.
On savetuje i studentima da dobro razmisle pre nego što forsiraju vanredne izbore.
"Ono što studenti najavljuju, skupljanje potpisa recimo za vanredne parlamentarne izbore, ja iskreno nisam siguran da bih im preporučio da to rade, zato što nekako onaj ko preuzme vlast nakon izbora će morati da se bavi tim pitanjima. I ako toga nije svestan, onda bolje da se ne hvata", poručuje Gogić.
Povezane vesti
Pokreti ili partije i lideri: Lažna dilema ili neizbežnost transformacije?
Dilemu "partije ili pokreti" koju je pokrenuo programski direktor Demostata Zoran Panović, govoreći o potrebi da lideri budu i predsednici opozicionih partija, Gogić vidi kao prevaziđeno pitanje.
"To je nekako stalna tema, partije ili pokreti. Mene to podseća na ovu dilemu koju imate vi u medijskoj sferi, a to je da li društvene mreže, socijalni mediji mogu da zamene tradicionalne medije. E, to je isto ta dilema oko pokreta i partija", objašnjava Gogić.
Poruka je jasna – prilagođavanje je neizbežno.
"Radi se o tome da je jednostavno svet u kome živimo takav da kao što društvene mreže i internet menjaju vaš posao, tako i ti pokreti, uspon generacije Z sada menja posao političara. Ne možemo mi da insistiramo – mora se ovako, nećete nikog naterati da gleda televiziju. Tako i partije, moraju da shvate da je to otišlo nepovratno, transformacija političkih subjekata. I pre moraju da nađu način da se prilagode tome", zaključuje Gogić.
Bojan Vranić se slaže da je rešenje u jasnom opredeljivanju celog društva.
"Da se svaka stranka, pokret, mediji, društvena mreža, jasno izjasnila: 'hoćemo ovo ili hoćemo ono' ili 'hoćemo da nastavimo po sredini', možda bismo i našli nacionalni konsenzus od neke dve trećine, pa bi političkim elitama kako ovim sada, tako i nekim budućim, bilo lakše", smatra Vranić.
On upozorava i na to da je moguće proklizavanje u "parohijalnu" političku kulturu, kao i da je potreban stalni rad na terenu.
"Pokreti, partije, kako god, morate da krenete da radite sa biračima. Kad se završe izbori, nemojte da zaboravite tu opštinu, morate permanentno raditi kampanju jer to je jedini način da dođe zaista do smene vlasti", poručuje Vranić.
Gostovanje Vranića i Gogića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)