Milivojević i Vuletić o "izbornoj" 2026. godini i trenutnoj situaciji: Da li će energetska kriza usloviti dalji tempo?
Komentari10/12/2025
-13:03
Da li će kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) i krajnji rok 15. januara za dogovor sa Rusima postati ključni izazov za vlast u izbornoj 2026. godini, ili će studenti u blokadi svojim zahtevima za vanrednim parlamentarnim izborima i mogućom zajedničkom listom uspeti da ih izdejstvuju? O tim pitanjima za Euronews Srbija govorili su politički analitičar Cvjetin Milivojević i sociolog Vladimir Vuletić, profesor Filozofskog fakulteta. Milivojević ističe da je u krizi o NIS-a bilo i naših grešaka. O krizi na političkom planu kaže da je od samih početaka deo opozicije pokušavao da mešetari odlukama studenata u blokadi. Vuletić po pitanju NIS-a smatra da Srbija sebe treba da stavi na prvo mesto, jer velike sile to neće uraditi. Kada je u pitanju domaća politika, za njega problem predstavlja što ne zna ko sastavlja tzv. studentsku listu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je Rusima rok do 15. januara da prihvate jedan od tri predložena scenarija za NIS, nakon čega će Srbija reagovati. Vladimir Vuletić ističe da je reč pre svega o političkom, a ne samo energetskom pitanju.
"Ovde se često poteže jedan politički argument i kaže se ako bismo mislili recimo na nacionalizaciju, kako bi Rusi na to reagovali, da li bi i dalje branili pozicije naše u vezi sa Kosovom i Metohijom, ali ono što nema sumnje i što treba imati u vidu, to je da ako Rusi dobiju Donbas u ovim mirovnim pregovorima, njih Kosovo i Metohija definitivno neće zanimati kako god da se mi prema NIS-u postavimo", upozorava Vuletić.
TANJUG/ PRES SLUŽBA NIS-a,/ STOJAN VAŠEV
On dodaje da ni Amerika ne stavlja Srbiju na prvo mesto.
"Ono što treba imati u vidu to je da je za Trampa Amerika na prvom mestu, a ne Srbija. Tako da u tom smislu mi ni od Amerike ne možemo da očekujemo kad gledamo ova tri scenarija, da Rusi ovo, da Amerikanci ono, dakle i jedni i drugi će gledati pre svega ono što su njihovi interesi", naglašava Vuletić.
Najmanje loše rešenje, prema njegovim rečima, jeste da Srbija ne bude energetski ugrožena.
"Neće proći bez štete, to je činjenica, ali znate, možete imati veliku i malu štetu. Sada gledaćemo da to bude tako. Najmanje loše je rešenje da mi ne budemo energetski ugroženi. To je zbog nas", kaže Vuletić.
Povezane vesti
Milivojević smatra da je Srbija propustila šansu za dobar dogovor još u januaru.
"Mislim da je rešenje bilo vrlo jednostavno. Da je Srbija ponudila, ali zaista najveću moguću cenu, da je napravila nekakvu vrstu klauzule, ako smo mi partneri sa Rusima, ne moramo biti prijatelji, ali partneri, pa da kažemo: 'Dobro, kad vama budu ukinute sankcije po istoj toj ceni, vi možete opet od države otkupiti NIS, ako vam je toliko ostalo do NIS-a'", predlaže Milivojević.
On kritikuje i ponuđenu cenu, navodeći da ona nije bila najviša, kao i da je to naša greška.
Da li situacija podseća na 90-u godinu i da li će rezultat biti isti?
Predsednik Srbije ne isključuje mogućnost da bude kandidat za premijera na sledećim parlamentarnim izborima, dok mediji spekulišu o referendumu o pravcu zemlje. Milivojević podseća da niko od parlamentarne opozicije zvanično ne traži vanredne izbore.
"Niti jedan od 85 narodnih poslanika koji su izabrani glasovima građana koji su glasali za opoziciju u decembru 2023. do sada nije potpisao zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Niti jedan", naglašava Milivojević.
On dodaje da je značajno i to što studenti u blokadi od 28. decembra planiraju prikupljanje potpisa građana kroz peticiju za raspisivanje izbora.
Vuletić upozorava na sličnosti sa 90-om godinom, kada je deo javnosti bio ubeđen da je vlast gotova, a rezultat je bio suprotan, jer je SPS Slobodana Miloševića osvojio 194 od 250 poslaničkih mesta.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Bili smo sto posto sigurni da je Miloševiću odzvonilo, da je to kraj, jer niko naprosto neće da glasa za njega. Svi ljudi koje sam ja poznavao, niko nije govorio da će da glasa za njega. Sticajem okolnosti, baš pre tih izbora u mom gradu nas nekoliko postdiplomaca smo onako kao jednu vežbu radili jedno istraživanje, lokalno u opštini i sve smo radili od početka i mi smo uzorak formirali, mi smo anketirali, mi smo analizirali itd. i bili smo u šoku kada smo videli rezultate, a rezultati su bili otprilike ono što se i desilo na izborima. To nas je na neki način otreznilo, tako da meni ti rezultati nisu bili šok", navodi on i dodaje:
"I mislim da je sada slična jedna situacija. Postoji, u delu javnosti ili deo javnosti, to uverenje da je Vučić gotov, da je njegovo vreme prošlo", objašnjava Vuletić, ističući da misli da će se ista sličnost sa rezultatima ponoviti takođe.
On vidi ključni problem opozicije u fragmentaciji i nedostatku objedinjujućeg faktora.
Povezane vesti
"Problem sa opozicijom je taj što, i to se sada vidi, po najrazličitijim pitanjima vi imate sukobe, a nema nikoga ko je faktor koji te različite grupe objedinjuje. I to je ono što je velika prednost vlasti", ističe Vuletić.
Studenti u blokadi protiv opozicije: Borba za glasove ili zajednički front?
Milivojević smatra da se politička borba odvija između studenata u blokadi i dela parlamentarne opozicije, koja je, prema njemu, pokrenula napad na studente u blokadi.
"Od samog početka je deo opozicije pokušavao da mešetari, da strančari u tim studentskim protestima. Znate da su neki od tih plenuma izbacivali neke ljude koji su dolazili iz stranaka", navodi Milivojević i dodaje:
"Oni su samo rekli: 'Ne želimo lidere stranaka opozicije'. I to je očigledno zabolelo baš lidere tih stranaka. Onda su oni krenuli sa napadima. Ne znam da li primećujete, mesecima unazad vidite kampanju koju lideri stranaka opozicije, dela stranaka opozicije naravno, i njihovi botovi vode protiv studenta i ljudi za koje oni pretpostavljaju da će biti na studentskoj listi", kaže Milivojević i dodaje da je verovatno tačan stav da se to dešava zbog oduzimanja glasova opozicionim strankama.
Euronews Srbija
On ističe da studenti u blokadi mogu da pokrenu apstinente i kolebljive glasače vlasti.
"Studenti su već otkinuli deo onih kolebljivih glasača vlasti. To su babe, dede, roditelji koji su stali uz svoju decu. Oni vole Vučića, ali više vole svoju decu. I to jedino može studentska lista uraditi. To opozicija ne može da uradi", naglašava Milivojević.
Vuletić upozorava na netransparentnost tzv. studentskog pokreta.
"Ključni problem, to je što ja zapravo i ne znam, a možda neko zna, ko su ti ljudi koji odlučuju i određuju ko će uopšte biti na listi. To je ozbiljan problem i veliki, ako govorimo o transparentnosti, o demokratiji i tako dalje", kaže Vuletić.
On dodaje da je ranije postojala plenarna demokratija, ali da je sada više nema.
"Sada, međutim, vi više nemate to, vi samo vidite da se pojavljuju neka imena, očigledno da oko tih imena postoje različiti sporovi", zaključuje Vuletić.
Milivojević podseća da je u Mionici lista koju su studenti u blokadi podržali osvojila preko 30 odsto, dok je najjača opoziciona stranka uzela samo 1,4 odsto.
"Pa ne može onda taj ko ima 1,4 odsto da diktira uslove ako im je zajednički cilj, na primer, rušenje ove vlasti i njihov dolazak na vlast. Pa ne može", poručuje Milivojević.
Gostovanje Milivojevića i Vuletića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)