Pariski paraf na Dejtonski sporazum: Pre 30 godina potpisan dokument za BiH, šta je od njega ostalo danas?

Dejtonski mirovni sporazum, koji je pre 30 godina doneo mir posle krvavog rata u Bosni i Hercegovini, i danas izaziva kontroverze: dok jedni smatraju da ciljevi nisu ostvareni, drugi tvrde da su tekovine ugrožene, a međunarodni faktori često više otežavaju nego doprinose stabilnosti, saglasni su sagovornici Euronews Srbija, nekadašnji premijer Srbije i potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović i ambasador BiH u Beogradu Aleksandar Vranješ.

Komentarišući izjavu Željke Cvijanović da se BiH, nakon 30 godina od Dejtonskog sporazuma, nalazi na prekretnici, te da nosioci vlasti treba da sednu i dogovaraju se ili da puste da stvar propadne jer stvar propada, Šainović kaže da odgovorni ljudi ne bi smeli da dozvole taj mirotvorni dokument propadne.

"Dejton je toliko istorijski važan i doneo je veliki mir posle toliko velikog rata - jer se mir meri veličinom prethodnog rata - da jednostavno odgovorni ljudi ne bi smeli da dozvole da taj mirotvorni dokument, kako je ona rekla, propadne", kaže Šainović.

Konstatuje tendenciju da Dejtonski mirovni sporazum konstantno menja - nekad brže, nekad sporije. 

Euronews Srbija

"Tako da jedni smatraju da im ciljevi nisu dovoljno ostvareni, ti koji to smatraju oni koji bi hteli unitarnu Bosnu, dok drugi smatraju da su im tekovine ozbiljno narušene, dakle oni koji govore o Republici Srpskoj onakvoj, kako je pisalo u Dejtonu. Glavni problem tog termina, koji danas pogrešno koristimo kao 'međunarodna zajednica' - jer ona više nije zajednica - jeste što su se zapad i istok podelili, čak i zapad i zapad", naveo je Šainović i istakao da postoje i međunarodni faktori, koji ne doprinose stabilnosti, nego doprinose ambicijama i težnjama da će se ostvariti oni ciljevi koji su doveli do rata u Bosni, što smatra opasnim.

Kaže da je suština u tome da se uklone spoljni subjekti koji sa svojih pozicija i interesima utiču na Bosnu. Dodaje da narodi u Bosni i Hercegovini, sva tri naroda treba da rešavaju svoje probleme sami, jer će se, kada to bude neophodno, i dogovoriti.

Vranješ je podsetio da je pre tačno nedelju dana prošlo 30 godina od Londonske konferencije.

"Na toj konferenciji će se uspostaviti taj čuveni Savet za implementaciju mira - jedna ne-dejtonska, fantomska organizacija, ali koja će potpuno determinisati implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma naredne tri decenije", kaže Vranješ. 

Dodaje da sve što sada posmatramo, posmatramo kroz prizmu unutrašnjih političkih prilika Bosne i Hercegovine i načina na koji tri predstavnika, tri konstitutivna naroda, gledaju na to.

"Ali sve vreme, 30 godina, mi imamo arbitra koji se poziva na tu Londonsku konferenciju i, dve godine kasnije, na njihovu Bonsku konferenciju, gde će doći do takozvanih bonskih ovlašćenja. Čak i sam Vestendorp, kao visoki predstavnik koji će biti prisutan tamo, kasnije će u svojim intervjuima priznati da je to bila prevara", navodi Vranješ.

Euronews Srbija

Dodaje da je baronesa Paulina Nevil Džones, koja je bila politički direktor njihovog Forin Office-a i jedan od domaćina u Londonu, na jednom predavanju izjavila da su znali da je to prevara, ali da su morali nešto učiniti kako bi držali proces u svojim rukama, van stega međunarodnog javnog prava.

"Ono sve što će kasnije uslediti - kroz nametanja, prenose nadležnosti, obespravljivanja, ukidanja autonomija i sve ostalo - dobijalo je svoje obrazloženje kroz taj dokument, odnosno kroz bonska ovlašćenja, kroz ono što su ustanovili tada u Londonu. Tako da taj londonski događaj jednako je determinisao odnose u BiH kao i Dejtonski mirovni sporazum, jer su tada pokrenute ideje o takozvanoj izgradnji države", podvlači on. 

Ceo razgovor pogledajte u videu na početku teksta