Sudbonosni izbori na KiM: Da li 28. decembar označava početak kraja političke karijere Aljbina Kurtija?

U novom izdanju emisije "Despot Stefan", politikolozi Stefan Surlić i Despot Kovačević analizirali su predstojeće parlamentarne izbore na Kosovu, zakazane za 28. decembar, ocenjujući ih kao potencijalno najvažnije političko glasanje u poslednjih nekoliko godina. Kako su istakli, ovi izbori dolaze nakon gotovo cele godine institucionalne krize, političkih blokada i neuspelih pokušaja formiranja stabilne vlasti u Prištini, a njihov ishod mogao bi imati dalekosežne posledice – kako po unutrašnju političku scenu, tako i po položaj Kosova u međunarodnim odnosima.

Na samom početku emisije, Despot Kovačević naglasio je da izbori predstavljaju svojevrsni "reset" koji međunarodna zajednica često koristi kao mehanizam za izlazak iz krize, iako iskustvo pokazuje da izbori sami po sebi retko donose suštinske promene. Prema njegovim rečima, i nakon 28. decembra Kosovo će dobiti novu vladu, jer novi izbori više nisu opcija, ali je ključno pitanje da li će doći do ozbiljnijeg pomaka u odnosima snaga među političkim akterima.

Stefan Surlić je ocenio da dosadašnje ankete ne ukazuju na dramatične promene u biračkom telu, te da Pokret Samoopredeljenje i dalje zadržava snažnu podršku. Međutim, kako je istakao, čak i pad od jedan do dva procenta mogao bi biti presudan – dovoljan da Aljbin Kurti i njegova stranka završe u opoziciji, dok bi se opozicionim partijama otvorio prostor za formiranje vlasti. Ipak, Surlić je naglasio da, bez obzira na ishod, ne očekuje značajno poboljšanje položaja Srba na Kosovu.

Euronews Srbija

Govoreći o samoj prirodi krize, Kovačević je podsetio da su građani Kosova tokom ove godine čak četiri puta izlazili na izbore, na različitim nivoima vlasti, što jasno pokazuje dubinu političke nestabilnosti. Prema njegovoj oceni, izbori su postali zamena za politička rešenja, dok se suštinski problemi – pre svega odnosi Srba i Albanaca i dijalog Beograda i Prištine – ne pomeraju sa mrtve tačke. 

"Rovovi su davno iskopani", ocenio je Kovačević, dodajući da bez obzira ko je na vlasti u Prištini, ne postoji politički akter koji je istinski spreman na konstruktivnu saradnju sa srpskom zajednicom.

Poseban deo razgovora bio je posvećen ulozi Aljbina Kurtija, kojeg su Surlić i Kovačević opisala kao najradikalnijeg kosovskog lidera u poslednjih nekoliko godina. Iako su se složili da su i prethodne vlade imale tvrde stavove, ocenili su da je od dolaska Kurtija na vlast došlo do snažne eskalacije isključivosti, zaoštravanja odnosa i sistematskog gušenja institucionalnog prisustva Srba na severu Kosova. Surlić je podsetio da je Kurti uspeo da ostvari svoj ključni politički cilj – potpunu kontrolu severa Kosova – ali je postavio pitanje šta je dugoročni rezultat takve politike.

Euronews Srbija

U emisiji je posebno analiziran i promenjen odnos Zapada prema Kurtiju. Dok je ranije predstavljan kao reformator i borac protiv korupcije, danas se sve češće suočava sa kritikama, naročito iz Vašingtona. Surlić je istakao da su američke poruke znatno oštrije od onih koje dolaze iz Brisela, navodeći da se Kurti sve više doživljava kao faktor nestabilnosti i prepreka normalizaciji odnosa sa Beogradom. Ipak, Kovačević je upozorio da najave o mogućem ublažavanju sankcija Evropske unije prema Prištini, upravo uoči izbora, mogu biti shvaćene kao indirektna podrška Kurtiju.

Analitičari su otvorili i pitanje zašto Zapad, ukoliko zaista vidi Kurtija kao problem, u ovom trenutku šalje signale koji mu idu u prilog. Prema Surlićevom tumačenju, razlog leži u slabosti i razjedinjenosti opozicije, ali i u strahu da bi Kosovo kao politički projekat moglo da izgubi stabilnost. 

Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.