Menja li Vašington politiku prema Beogradu: Tramp potpisao zakon u kom se pominje i Srbija, šta on donosi?
Komentari22/12/2025
-15:33
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti, čiji je sastavni deo i zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana. Time je zakon koji je izglasan u oba doma američkog Kongresa zvanično stupio na snagu. Od svih zemalja Zapadnog Balkana u zakonu se jedino spominje Srbija, gde se navodi da je stanje demokratije u našoj zemlji "zabrinjavajuće". Poznavaoci prilika kažu da se tako nešto moglo i očekivati, ako se uzme u obzir nedavno uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije, slučaj projekta na mestu Generalštaba, ali i protesti koji već duže vreme traju u našoj zemlji.
Objašnjavajući šta tačno znači ovaj zakon, Petar Ivić iz Pupin inicijative kaže za Euronews Srbija da on svakako jeste godišnji akt koji se redovno donosi. Kada je reč o aktu o Zapadnom Balkanu, on je bio predstavljen u Kongresu, ali je ostao na tom nivou predstavljanja i inkorporiran je u veći akt o autorizaciji nacionalne bezbednosti.
"Radi se o tome da većina pravnih normi u tom zakonu o Zapadnom Balkanu jesu deklarativne prirode, zato je i mogao da biti inkorporiran u taj jedan veći akt", rekao je on.
Spoljnopolitički analitičar Ivan Miletić objašnjava da se radi o odbrani, odnosno o vojnim pitanjima. Kako dodaje, pored Srbije, spomenuto je još nekoliko zemalja.
"Šta će biti u Japanu, Tajvanu, sa Ukrajinom i Zapadnim Balkanom, kao vrlo jasno definisana teritorija. Ono što je meni zanimljivo, a to je da sada svi analitičari više ne moraju da se pitaju i da pretpostavljaju, da gledaju u kristalnu kuglu, nego vrlo jasno koja je politika Sjedinjenih Američkih Država u narednih godinu dana u vezi sa Zapadnim Balkanom", rekao je Miletić.
Euronews Srbija
U narednih 180 dana, odnosno šest meseci, kako kaže Miletić, američki državni sekretar Mark Rubio mora da dođe pred Kongres sa jasnom strategijom za Zapadni Balkan. To je nešto novo, dodaje.
"Do sada je bilo da je to inkorporirano uopšte u strategiju za evropski kontinent, kako će to da funkcioniše, ali sad će biti vrlo jasna strategija za Zapadni Balkan. Kako će se rešavati pitanje, koja će biti pozicija Amerike. I onda ćemo nakon šest meseci, vrlo jasno, taksativno, znati. Druga stvar, što je meni vrlo zanimljiva, to je da se vrlo jasno navodi poglavlje vezano za Zapadni Balkan, a to je borba protiv, kako oni to zovu, malignih operacija Rusije i Kine. Znači, već nismo ušli na uticaj Rusije i Kine, nego operacije. I pošto će se oni boriti protiv operacija, onda to znači imaćemo američke operacije protiv ruskih i kineskih operacija. Tako da je vrlo važno da naši nosioci državnih funkcija i naročito u Ministarstvu spoljnih poslova i u Ministarstvu odbrane razumeju šta se dešava. Tako da je vrlo ozbiljna situacija, ja to hoću da kažem. Znači, narednih 180 dana su izuzetno bitni, jer će se tu definisati strategija Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan i na koji način će se oni boriti protiv operacija koja je ovde na našoj teritoriji", rekao je on.
Povezane vesti
Miletić dodaje i da je po pitanju Kosova i Metohije jasno definisano da osnova nije više Briselski sporazum, već Ohridski sporazum.
Na pitanje da li je ovo zaokret američke spoljnopolitičke strategije prema Balkanu u nekom pogledu, Ivić kaže da postoji veliki broj pogrešnih tumačenja u vezi sa ovim zakonom.
"Mnogi analitičari, po mom mišljenju, preuveličavaju taj navodni negativni zaokret prema Srbiji, što piše u tom dokumentu navodno, ali ja bih rekao da predstavlja određeni zaokret, ali ja bih se odvažio da kažem da predstavlja zaokret u pozitivnom smislu. To nosi neku političku poruku, prepoznaje se da je energetska diversifikacija Zapadnog Balkana, dakle, smanjenje, oslanjanje i zavisnost od Rusije u tom smislu, prepoznata kao strateški interes SAD u regionu. Mislim da mi svi možemo da se složimo da biti energetski i nezavisni i jeste dobra stvar u načelu. Tako da ja ne bih rekao da je to određena negativna stvar", rekao je on.
Euronews Srbija
Dodaje da ono što se piše u vezi sa KiM nije pravno obavezujuće, ali čak i prepoznaje napredak u tom procesu.
"Dakle, nigde se ne spominje Srbija kao negativan akter. Svuda se koristi reč, tj. formulacije obostrane normalizacije i nakon što dođe do te normalizacije kako god je Amerikanci percepirali, može doći do produbljivanja bilateralnih odnosa i navodi se primer strateškog dijaloga. To ne znači da je strateški dijalog uslovljen pitanjem Kosova, znamo da je Srbija i uradila većinu stvari na koje se obavezala u dijalogu. Dakle, strateški dijalog, neki analitičari pričaju sad da je propao zbog ovog dokumenta. Ne, nije propao. Nigde pravno obavezujuće nije uslovljeno pokretanje strateškog dijaloga sa napretkom u odnosima Beograda i Prištine. To nigde ne piše", rekao je Ivić.
Manevarski prostor srpske diplomatije
Na pitanje koliko je veliki manevarski prostor srpske diplomatije ukoliko imamo šest meseci do pojave američke strategije za Zapadni Balkan, Ivan Miletić kaže da je taj manevarski prostor postojao, ali je problem što "naša diplomatija nije radila svoj posao po tom pitanju".
"S druge strane, treba razumeti i gledati u širem kontekst, a to nije samo vezano za Zapadni Balkan, nego malo više kad se pročita taj zakon u delu vezanom za Evropu. Amerika je definisala tri bitne stvari koje treba razumeti i o čemu se radi. Prvo što su definisali to je smanjenje vojnih snaga na evropskom kontinentu ispod 76.000 vojnika, vrlo jasno. Gašenje vojnih baza i predavanje vojnih baza zemljama koje su domaćini, znači to je vrlo jasno. I ono što je najvažnije, a to je odustajanje od pozicije komandanta NATO pakta, da Amerikanci imaju poziciju komandanta. Tako da, ovo je samo što se kaže stavljanje na papir, ono što je Trampova administracija od dolaska na ovamo najavljivala u različitim govorima i medijskim nastupima, i to je ono što će biti najveći zaokret Amerike na evropskom kontinentu, to je to odustajanje od komandanta NATO pakta, da bude Amerikanac. Tako da tu je ono gde je manevarski prostor, je kako ćemo mi, na najbolji način za sebe, da razumemo koji je stav Amerike i da jednostavno ne čekamo zadnji moment, da čekamo da nam neko uvede sankcije pa da rešavamo probleme kao sa pitanjem NIS-a, to je nešto što je najavljeno, što znamo šta je, kao što smo i za NIS znali", rekao je on.
Povezane vesti
Neki ljudi nisu bili realni, dodaje, i nisu razumeli šta je Amerika i šta je američka politika, koji je strateški položaj Amerike, koji je odnos Amerike prema Rusiji i Kini.
"Zato, ja kažem, pristao sam da idem u medije da bih pokušao da neke ljude pokrenem i da im kažem da, jednostavno, situacija napada na Ukrajinu, rata u Ukrajini i invazija na Ukrajinu, je ravna padu Berlinskog zida. I ako mi budemo zaljubljeni i zagledani u vreme pre toga, opet ćemo da izgubimo momenat. Bojim se da smo izgubili taj momenat i da sada vrlo jasno, taksativno nam dolazi dokumentacija na sto, da nemamo više manevarski prostor i da ta neka zacrtana politika pred 2012. o ta neka četiri stuba i slične stvari, to je vreme prošlosti. To je nemoguće da se sprovede u delo", rekao je on.
Ivić ipak kaže da odnosi zapravo idu uzlaznom putanjom, ali govoreći o nedavnim slučajevima kompanije Linglong, kao i odustajanje Džareda Kušnera od projekta u Beogradu, kaže da svako ko tvrdi da se danas ekonomija zasniva samo na tržišnim zakonitostima i profitima, nema pravu sliku.
"Današnja globalna ekonomija nosi određenu političku srž u sebi. Zato više nemamo off-shoring, imamo friend-shoring, near-shoring i tako dalje. To jeste određeno političko prepucavanje, ali ja ne bih stavio akcenat na to. Akcenat bih stavio na uzlet diplomatskih odnosa, na zapravo uzlet međusobne trgovine. Sada u uslugama roba je opala zbog carina, ali to je specifično pitanje. Dakle, ništa se to ne radi zbog toga što američka administracija mrzi Srbiju. To su drugi geopolitički interesi", rekao je on.
Kompletno gostovanje Ivana Miletića i Petra Ivića pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)