Kipar preuzima predsedavanje Savetom EU: Pet stubova, fokus na proširenju, gde je na agendi dijalog Beograda i Prištine?
Komentari
01/01/2026
-17:00
U trenutku pojačanih geopolitičkih izazova za blok, od 1. januara Savetom EU predsedava Kipar. U predstavljanju svojih prioriteta, Kipar je obećao da će raditi na "autonomnoj Uniji otvorenoj prema svetu", a predsednik Nikos Hristodulidis govorio je o programu iznoseći pet međusobno povezanih stubova.
"Za deset dana preuzimamo institucionalnu ulogu i odgovornost prema Evropi, našim sugrađanima, našoj deci. Kipar je spreman da predvodi. Da tokom šest meseci postane glas 27 država članica", rekao je Hristodulidis krajem decembra.
Predsedavanje dolazi u ključnom trenutku za EU, dok se rat Rusije u Ukrajini nastavlja, a Evropa se suočava s onim što je Hristodulidis opisao "intenzivnim geopolitičkim izazovima" koji stavljaju na probu otpornost, jedinstvo i koheziju bloka.
Kipar je, inače, najmanja članica EU po broju stanovnika, a jedna je i od pet država članica koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pa se postavlja pitanje da li će i koliko visoko na agendi EU biti i normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Pet definisanih stubova
Prema pet stubova predstojećeg predsedavanja, Kipar će se fokusirati na autonomiju kroz bezbednost i odbranu, autonomiju kroz konkurentnost, otvorenost prema svetu, zajedničke vrednosti i pregovore o budžetu za sledeći finansijski okvir EU, piše Euronews.
Što se tiče bezbednosti i odbrane, Kipar će podržavati velike odbrambene inicijative i podsticati brzu primenu Bele knjige o evropskoj odbrani i Plana pripremljenosti za odbranu do 2030. Predsedavanje je identifikovalo jačanje transatlantskih odnosa i saradnju u okviru Euro-NATO kao stubove evropske bezbednosti.
Kipar će takođe prioritetno tretirati slobodu plovidbe i sigurnost u pomorskim koridorima, sprovodeći EU strategiju za pomorsku bezbednost, rekao je Hristodulidis.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
Migraciono upravljanje prepoznato je kao centralno bezbednosno pitanje.
"Kiparsko predsedavanje će kao ključni prioritet promovisati punu primenu Pakta o imigraciji i azilu i jačanje sistema povratka", istakao je Hristodulidis.
Što se tiče konkurentnosti, Kipar će promovisati administrativno pojednostavljenje, unaprediti energetsku bezbednost kroz alternativne pravce snabdevanja i pristupačne cene, kao i ojačati digitalni suverenitet kako bi smanjio spoljne zavisnosti.
Fokus na proširenju i susedstvo
Kipar se obavezao da će unapređivati agendu proširenja EU, pri čemu je Ukrajina označena kao ključni prioritet. Predsedavanje će nastaviti da promoviše diplomatsku, političku, ekonomsku, vojnu, energetsku i humanitarnu podršku Ukrajini.
Takođe, radiće na jačanju odnosa EU sa južnim i istočnim susedstvom i zemljama Zaliva, kao i na promociji saradnje kroz ekonomski koridor Indija–Bliski istok–Evropa. Planirano je i produbljivanje veza sa Savetom za saradnju u Zalivu i Ligom arapskih država.
Kipar će se fokusirati na jačanje vladavine prava, pristupačnog stanovanja, mera protiv siromaštva, zaštite dece na internetu, rodne ravnopravnosti i politika mentalnog zdravlja.
Predsedavanje će unaprediti pregovore o svim zakonodavnim dokumentima za predloženi Višegodišnji finansijski okvir 2028–2034, s ciljem da do juna bude dostavljen indikativni okvir.
Povezane vesti
Gde su na agendi Srbija i dijalog?
Ambasador Kipra u Srbiji Andreas Fotiu izjavio nedavno je da će tokom predsedavanja Kipra Savetom EU proširenje Evropske unije biti jedan od top prioriteta.
AP Photo/Petros Karadjias
"Ostaćemo privrženi procesu proširivanja, podržaćemo fer, kredibilne, i procese koji daju rezultate. Smatramo da je proces pridruživanja trenutno više na listi prioriteta EU s obzirom na momenat u kome se dešava i treba ga unaprediti, a Srbija naravno ne sme da zaostane u tom procesu, ne sme da bude izostavljena", poručio je Fotiu.
On je rekao da Kipar želi da zabeleži napredak koji su ostvarile zemlje na ovom putu, navodeći da će tokom njihovog predsedavanja raditi kao posrednici i kao oni koji će ohrabrivati sve zemlje kandidate da pruže više kako bi Unija mogla da uradi više.
"Želimo da ohrabrimo dalje reforme, ne samo da bi ih videli kao neke kamene temeljce, već radi dugotrajne stabilnosti i poverenja u zemlje kandidate. Pokušaćemo da politika proširenja ostane visoko na političkoj agendi uprkos svim međunarodnim izazovima i opštoj sigurnosti", rekao je on.
Kao predsedavajuća zemlja, dodao je Fotiu, nastavićemo da podržavamo nastavak interakcije između Srbije i evropskih institucija i da ohrabrimo dijalog o saradnji i što ranije učešće zemalja kandidata u procesima evropskih integracija, čak i pre nego što postanu punopravni članovi, na primer učešće u jedinstvenom tržištu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine i koliko će on biti visoko na agendi tokom kiparskog predsedavanja, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike rekao je za Euronews Srbija da to pitanje nije toliko na dnevnom redu Saveta, s obzirom na to da postoji specijalni predstavnik za dijalog.
"Više će se očekivati od Petera Sorensena da nešto više uradi po tom pitanju s obzirom na to da je izgubljena godina u smislu dijaloga, da nije bilo rundi na visokom nivou, da je delom tehnički održavan u životu, ali suštinski nije bilo napretka", rekao je on.
Kako je dodao, poslednji zaključci danskog predsedavanja se dotiču i dijaloga i pozivaju sastanak na visokom političkom nivou tokom 2026. ukoliko to uslovi dozvole.
"Ukoliko bude formirana vlada na Kosovu prvih šest meseci kiparskog predsedavanja, a u Srbiji situacija bude stabilna, da ne bude nekih vanrednih izbora, moguće da se desi sastanak na političkom nivou i da se proba nešto da se uradi po tom pitanju, ali ja sada nisam preveliki optimista. Može da se desi da to bude pomereno i za drugi deo godine kada se završi kiparsko predsedavanje. Ne bih puno nade polagao u kiparsko predsedavanje, posebno što i aplikacija Kosova za članstvo u EU stoji u fioci Saveta i ja ne očekujem da će Kiprani biti ti koji će staviti na dnevni red s obzirom na to da je Kipar jedna od država koja ne priznaje Kosovo i nemaju neke posebno dobre bilateralne odnose sa Prištinom", rekao je Pavković.
Komentari (0)