Tapkanje dijaloga u mestu: Može li EU da pokrene "zarobljeni" proces Beograda i Prištine
Komentari
04/01/2026
-21:00
Više od deset godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije započet, dijalog Beograda i Prištine tapka u mestu. Protekla 2025. godina prošla je u iščekivanju formiranja vlade u Prištini, pa je i mogućnost bilo kakvog napretka odlagana. Kako stvari stoje, suštinski pomaci biće na čekanju i 2026, dok posledice stagnacije građani osećaju sve više.
Poslednja runda razgovora na nivou glavnih pregovarača održana je u septembru, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i prištinski premijer Aljbin Kurti (prošle godine u tehničkom mandatu) poslednji put su se sastali pre više od dve godine. Posle svakog sastanka, izjave su bile različite, odgovornost prebacivana na drugu stranu, a poruke iz Brisela bile iste.
U tom periodu dobili smo i novog specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog, a uloga Petera Sorensena bila je u 2025. prilično ograničena, pre svega zbog situacije u Prištini i nemogućnosti formiranja nove vlasti.
I dok se čeka razrešenje političke situacije, dijalog ostaje bez jasnog pravca. Otvoreno je pitanje šta je potrebno da se proces ponovo aktivira, ali i da li Evropska unija ima dovoljno instrumenata i političke volje da pregovore izvede iz zastoja.
"Dijalog očito ne funkcioniše"
Dijalog između Beograda i Prištine pokrenut je kako bi se unapredili i normalizovali međusobni odnosi. Ključnu osnovu ovog procesa čine Briselski sporazum iz 2013. godine, kao i kasniji prateći aranžmani, koji su predviđali uspostavljanje Zajednice, odnosno Asocijacije opština sa srpskom većinom (poznate kao ZSO). Zajednica srpskih opština još nije formirana.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, bivša ambasadorka pri OEBS-u Branka Latinović kaže za Euronews Srbija da on "očito ne funkcioniše, da je u totalnom zastoju". Kako je dodala, nedavni dolasci Sorensena nisu dali nekih podsticaja ni stvaranja uslova za nastavak i rešavanje glavnog otvorenog pitanja, a to je formiranje ZSO.
Euronews
"Čini se da ni EU tu nije uspela da pronađe neki motiv za duže angažovanje i tu pre svega treba tražiti razloge u političkoj sceni Kosova, odnosno Prištine, tamo nema nove vlade, odnosno da su dugo trajali pregovori oko konstituisanja skupštine, odnosno izbora predsednika, pa dodele mandata jednoj i drugoj ličnosti i na kraju ponovnim raspisivanjem izbora", rekla je Latinović.
Povezane vesti
Podsetimo, na Kosovu i Metohiji su 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je ubedljivu pobedu zabeležio Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, osvojivši skoro 50 odsto glasova.
"Mislim da će samo obnavljanje, revitalizacija tog dijaloga potrajati i verovatno prve razgovore možemo očekivati nakon izbora, nakon konstituisanja skupštine. To će sve zavisiti naravno od izbornih rezultata koji budu, da li će većina biti stabilna, da ne zavisi od drugih partija ili ćemo ponovo gledati reprizu priče", dodala je ona.
Gde je odgovornost EU?
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos izrazile su očekivanje da će na KiM nove institucije biti brzo formirane, uz poruku da nova vlada treba da udvostruči napore na sprovođenju reformi, kao i da očekuju da će sve obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i svi prethodni sporazumi iz dijaloga biti sprovedeni bez daljih odlaganja ili preduslova.
Latinović ističe važnost što je profil pitanja za budući dijalog definisan u zaključcima sa samita EU.
"Jasno je rečeno da vlasti u Prištini moraju bezuslovno da nastave rad na formiranju Zajednice srpskih opština, da se moraju stvoriti bezuslovni povratak Srba u kosovske institucije, uključujući pravosuđe i policiju, što su vrlo važne odredbe i da organi u srpskim zajednicama koji se formiraju nakon ovih lokalnih izbora koji su bili, moraju da funkcionišu bez ikakvih smetnji i bez ikakvih prepreka. To su u osnovi smernice koje daju osnovu za stabilnost, odnosno stvaranje uslova za postizanje stabilnosti u zajednicama gde su Srbi većina", rekla je ona.
Euronews/Vladislav Ćup
Ipak, za Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa o EU, najnovija geopolitička dinamika pokazuje da sam proces dijaloga i dalje stoji nedefinisan.
"Ne mogu da kažem zarobljen, ali on negde lamentira kao jedan instrument sa kojim pre svega EU ne zna šta da radi, osim da ga koristi kao jedan od načina procene kapaciteta, napretka, stanja i kad je u pitanju Srbija i kad je u pitanju Kosovo. Videli smo da poslednjim zaključcima i stavovima Evropskog saveta, recimo Kosovu će biti skinut jedan deo kaznenih mera koji je postojao od strane EU zbog toga što je demonstrirana kooperativnost po pitanju novih lokalnih izbora na severu srpskim opštinama", rekla je ona za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Ipak, kako kaže, ono što je sa druge strane od početka bio problem sa tim procesom jeste što je on bio pod snažnim uticajem pre svega pojedinih država članica.
"Pričam o načinu na koji su na taj proces i odnose između Srbije i Kosova uticali i Francuska i Nemačka, ali i SAD, a sada sa ovim jednim definitivno snažnim uplivom Amerike u regionalna dešavanja mi se čini da taj proces može negde da izgubi na svojoj relevantnosti, da će se najvažnije stvari dogovarati na tom visokom političkom nivou, a da će eventualno taj proces služiti samo kao nekakva ček lista preko koje će se vršiti pritisak i na Beograd i na Prištinu da prihvate ono što budu političke odluke", dodala je.
Komentari (0)