Petrov: Studenti da prilože dokaz za potpise, njihovi zahtevi od početka politički
Komentari
30/12/2025
-15:58
Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov rekao je danas da bi studenti u blokadi koji tvrde da su tokom akcije u nedelju prikupili skoro 400.000 potpisa za raspisivanje vanrednih izbora javnosti Srbije trebalo da prilože neki materijalni dokaz za to.
On je za TV K1 rekao i da bi studente u blokadi trebalo tretirati kao tajnu organizaciju, jer se ne zna ko su oni i ko stoji iza njih, ali da su njihovi zahtevi od početka politički.
Petrov je rekao i da nije isključeno da se fakultetske blokade ponovo aktiviraju s obzirom na to da su studenti u blokadi za akciju “Raspiši pobedu” koristili univerzitetske i fakultetske stolove za prikupljanje potpisa, a ne stolove stranačkih partija ili političkih pokreta.
Petrov je rekao da ako su stolovi sa fakulteta izbačeni na ulicu u funkciji prikupljanja potpisa i traženje vanrednih parlamentarnih izbora, postavlja se pitanje ko onda garantuje da ti stolovi i neke druge stvari na fakultetu neće u narednoj godini biti upotrebljeni u nove blokaderske svrhe kako bi se pojačao pritisak na nadležni organ da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
On je rekao i da ne zna ko stoji iza studenata u blokadi.
"Ali znam neke profesore koji su i pre početka blokada pripremali teren na različite načine, imam dokaze gde su pojedini profesori sa mog fakulteta ubeđivali studente da je neophodno da se pobune i spreče održavanje januarskog ispitnog roka”, naveo je on.
Govoreći o studentskim blokadama i protestima, Petrov je ocenio da je zahtev studenata u blokadi da institucije rade svoj posao od početka bio politički zahtev, i dodao da se na kraju pokazalo da se iza zahteva da pre svega političke institucije bolje rade svoj posao, krije politička organizacija i težnja da se uđe u iste te institucije.
Povezane vesti
Napomenuo je da je ta težnja da se uđe u institucije bila težnja koja je protivna principima ustava, ustavnog prava i demokratskim principima, odnosno bez izbora s obzirom na razne ideje u prethodnih godinu dana o prelaznoj vladi, savetodavnom referendumu.
"Taj zahtev je od početka bio politički. Ne morate vi da kažete tražimo izbore, da biste imali politički zahtev, ne morate imati političku organizaciju da bi zahtev koji iznosite bio politički. Sama neodređenost svih zahteva po prirodi je politička”, istakao je on.
Na pitanje kako smo došli od odlaska studenata u blokadi kod vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i označavanja Zagorke Dolovac kao nekoga ko radi protivno opštem interesu do toga da je ona deo obojene revolucije kako to kažu čelni ljudi države, Petrov je ocenio da se odlaskom ispred tužilaštva pre godinu dana želelo istaći da je institucija predsednika Republike Aleksandra Vučića nenadležna, a da su svi ostali nadležni i da se izvrši određeni pritisak na tužilaštvo.
Prema njegovim rečima, od tužilaštva se tada očekivalo da pohapsi visoke funkcionere i da se dođe do nekakvog optužnog predloga kakav je sada protiv ministra kulture Nikole Selakovića u slučaju Generalštaba, sa nagoveštajem da postoji mogućnost da će se ta istraga proširiti i prema nekim drugim ljudima.
“Tada je cilj bio da se izvrši jedan pritisak. Pretpostavljam da isti oni politički faktori iznutra i spolja koji su tada poslali studente pred tužilaštvo, sada su na neki način uspeli da uđu donekle u samo tužilaštvo ili da ga aktiviraju kao deo ozbiljnog političkog procesa. Od početka smo uočavali da tužilaštvo deluje kao kvazi politički akter, nisu se oglašvali, ne znamo dokle se stiglo sa slučajem nadstrešnice, a onda smo krajem ove godine došli do toga da su optuženi neki visoki politički funkcioneri i da i dalje ne znamo šta oni povodom toga rade”, naveo je on.
Dok je pad nadatrešnice bio u prvom planu tada su u prvom planu bile i studentske blokade, rekao je Petrov i dodao da kako su studentske blokade jenjavale i pretvarale se u proteste studenata i građana vrlo često nasilnog karaktera, tako se i uloga blokaderskih tendencija i u samom tužilaštvu pojačavala.
On je napomenuo da bi blokade u pravosudnom sistemu mogle da dovedu do toga da pravna država u jednom trenutku ne funkcioniše.
Povezane vesti
Komentari (0)