Izbori ključna tema u 2026. godini: Sagovornici Euronews Srbija o važnosti dijaloga i konsenzusa o izbornim uslovima
Komentari03/01/2026
-11:47
Prošlu godinu su obeležili protesti i politička dešavanja koja su od sredine 2025. počela da jenjavaju, a očekuje se da će 2026. godinu obeležiti politički dijalog i najavljeni izbori koji će biti ključna tema, saglasni su sagovornici Euronews Srbija. Smatraju da se u geopolitičkim previranjima i sukobima koji su obeležila prošlu godinu i u uslovima kada se velike sile bore za uticaj svog ćoška na globalnoj mapi, Srbija uspešno snašla i dobro se nosila sa izazovima. Oni očekuju da će Srbija tako nastaviti i u 2026. godini i da će, pre svega, da se zadrže mir i ekonomski prosperitet.
Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić je rekao da je sigurno da će ova godina biti obeležena najavljenim izborima. On kaže da nema sumnje da će se stranke na vlasti truditi da pokušaju da ostvare i bolje rezultate nego sto su ostvarile na prethodnim izborima.
"Ono što je takođe važno to je da se ne zaustave investicioni prilivi. U tom smislu je izuzetno važan Ekspo i izbori će podsticati stanke na vlasti da čine što više, a sa druge stane to su projekti koji su započeti i valjalo bi da budu završeni. Nema sumnje da će izbori biti ključna tema", rekao je Vuletić.
Govoreći o prikupljanju potpisa koje su nedavno organizovali studenti, Vuletić je rekao da mu se čini da to može da se pretoči u jednu političku organizaciju.
"To ne ide tako lako i brzo. Da li će biti snage da se to učini, ostaje da se vidi", rekao je on i dodao da sada treba rešiti pitanje odnosa prema drugim akterima na političkoj sceni, pre svega u opoziciji.
Tu je, dodaje on, i pitanje internog vođstva i razlika, ne samo ideoloških.
"Svi koji su ulagali u taj pokret sada bi da to pretoče i učine u svoje svrhe. Biće mnogo izazova, sve je bolje nego da se na ulici pokušava promena vlasti. Izbori su ono što je važno. Važan je dijalog da biste mogli da imate izbore kao smislen način rešavanja problema izbora vlasti. Morate imati konsenzus da su izborni uslovi za sve prihvatljivi, nakon izbora imamo onu situaciji da kako god da se završe, druga strana čestita i i pomirite se sa tim da do sledećih izbora je ta vlast legitimna. To je ono što nama nedostaje. Za sada je samo važno i najvažnije da se čitav taj proces pretoči i kanališe kako bi to demokratski uređena zemlja trebalo da ima. Gledaćemo i te sukobe u okviru samog dela pokreta koji se sada institucionalizije u nešto što liči na političku grupaciju, biće tu sukoba između etabaliranih političkih stranaka", rekao je Vuletić i naglasio da bez dijaloga nema normalnih izbora.
Povezane vesti
Povodom mogućnosti ujedinjena pojedinih stranaka opozicije, Zoran Milosavljević iz Instituta za političke studije kaže da je takva vrsta jedinstvenosti oduvek nedostajala, navodeći da je opozicija dosta toga naučila od pozicije i obrnuto.
On je rekao da je bitno da se izađe sa jasnim programom i da ne dođe do remećenja ekonomskog napretka.
Ako dođe hipotetički do nekih promena, kaže on, pitanje je ko su ti ljudi koji mogu ozbiljno da se bave politikom.
On navodi da nije video da opozicija ima određenih rezultata ili onoga što bi moglo da ubedi građane da ih podrže.
Milosavljević je takođe naveo da treba da se vodi dijalog i razgovara o tome ko može i sme da se u turbulentnom i izazovnom vremenu upusti u vođenje institucija.
Povodom najave uvođenja obaveznog vojnog roka u Srbiji, Vuletić je rekao da je to pitanje prošle godine bilo u drugom planu i da ta ideja ima snažnu podršku u javnosti, a Milosavljević navodi da Srbija treba da uđe u takvu vrstu reorganizacije, da je to dobra stvar i da bi to moralo da ostane na duže staze.
NIS kao centralno pitanje
Povezane vesti
Sagovornici Euronews Srbija su se osvrnuli i na situaciju sa Naftnom industrijom Srbije, navodeći da je proteklih meseci to bilo centralno pitanje i da će to biti i u narednom periodu.
Vuletić kaže da je činjenica da sve što se u vezi sa tim dešava geopolitičko pitanje, a da je produžetak licence za rad te kompanije do 23. januara rezultat uporen borbe i pokušaja da se nađu rešenja.
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ
"Činjenica jeste da je ta tema i započeta sa idejom da se Rusija istisne sa Balkana i zapravo još jedina zemlja u kojoj je ruski uticaj u izvesnoj meri prisutan jeste Srbija", rekao je on i dodao da se u poslednjih bar 10 godina vidi kako je gotovo svake godine ruski uticaj na različite načine eliminisan, najpre iz Hrvatske, pa i ostalih zemalja regiona.
Kada je reč o energetskom polju, kaže Vuletić, jasno je da tu Srbija jeste svojevrstna kolateralna šteta.
"Ono što su naša vlada i uopšte naše vlasti pokušavale da urade, to je da budemo što je moguće manja kolateralna šteta, a da istovremeno ne napravimo neke poteze koje bi mogli da izazovu neke druge probleme. Uvek morate da vodite računa i o nenameravanim posledicama kada neka rešenja činite. Saćekaćemo i taj 23. januar", rekao je Vuletić i naveo da ne bi komentarisao ono što su za sada samo najave o mogućem kupcu NIS-a i često pominjanje MOL-a u tom smislu.
On smatra da ima poverenje da će se to pitanje na kraju krajeva dobro završiti jer je, kako je dodao on, i pored svega i za SAD važno da se održi stabilnost u Srbiji, a teško je održati stabilnost ako poremetite energetski sistem.
"To se automatski onda prenosi na finansijski sistem, na čitav ekonomski sistem. U tom smislu, verujem da je čak i Briselu u interesu da se ta vrsta stabilnosti ne naruši. Iz tog razloga i s obzira na zaista jednu posvećenost da se nađu najbolja moguća rešenja, očekujem da ćemo imati stabilno snabdevanje", rekao je Vuletić.
Milosavljević iz Instituta za političke studije rekao je da velike sile imaju svojih određenih kalkulantskih procena i na duži period, tako da sve ovo što gledamo jeste sastavni deo toga.
"Samo taj produžetak koji je bio i pre ovog produžetka, to je nešto što velike sile zatežu do maksimuma da bi se njihov uticaj na odreženi način ostvario. Nažalost, kolateralna šteta je na malima gde smo i mi uvršteni", kaže on.
Navodeći i pritiske na rukovodostvo Srbije, on navodi da je mnogo tu igrača umešano, i istočnih i zapadnih.
"Na primer, pokušava se da se istisne uticaj Kine i Rusije. Kina je bitna za EU, za nemačku industriju. Ne slažu se u određenim stvarima ali su potrebni jedni drugima. Tu je neki dolazak do granice žileta, ali moraće da se dođe do dogovora. Moramo čitati izmežu redova poteze velikih sila", rekao je on.
Povodom raspisivanja tendera za izgradnju naftovoda do Mađarske, Vuletić je rekao da će sigurno pomoći Srbiji jer diversifikacija izvora snabdvevanja znači da je neka zemlja sigurnija kada dođe do problema.
"U ovoj konstelaciji odnosa u kojima je Mađarska naš najvažniji strateški partner i najvažniji pravac priključenja EU, što i dalje ostaje strateški cilj Srbije, onda je to nešto što je izuzetno važno. Taj nafotvod će pomoći, jer sve što se dešava mora se posmatrati u širem kontekstu", rekao je Vuletić i dodao da se 2030. može očekivati nova arhitektura međunarodnih odnosa, a da će do tada sve biti prilično nesigurno.
U novom naftovodu do Mađarske Milosavljević vidi šansu za pozicioniranje Srbije i za pravljenje pravih partnerstava.
Komentari (0)