Đurđev: Gusarenje NIS-a i ministarstvo blokade vek kasnije ili zauzimanje centra globalne moći za kognitivno ratovanje
Komentari
11/01/2026
-21:28
Dok je globalna pažnja usmerena na Venecuelu i zapadnu hemisferu, čini se da svesni ili nesvesno Velika Britanija namešta svoje saveznike za stratešku grešku, čije će se posledice osetiti daleko izvan Indijskog okeana, kaže Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige.
"Spor je sporazum o prenosu suvereniteta nad arhipelagom Čagos sa Londona na Mauricijus, uključujući ostrvo Dijego Garsija, dom jedne od ključnih američkih vojnih baza. Dijego Garsija je više od puke baze. To je jedan od retkih objekata van SAD sposoban za: održavanje nuklearnih podmornica, smeštaj nosača aviona, smeštaj strateških bombardera, podršku operacijama američkih svemirskih snaga. U stvari je centar za projekciju globalne moći, od Bliskog istoka i Centralne Azije do Indo-pacifičkog regiona. Geografski, baza je zaštićena prirodnim rovom u Indijskom okeanu i stoga je idealna za dugoročno vojno prisustvo. Međutim, britanska laburistička vlada promoviše prenos arhipelaga Mauricijusu pod sloganom „dekolonizacije“. Ovaj argument deluje sumnjivo. Autohtoni narod Čagosa, Čagošani, nemaju kulturne ili istorijske veze sa Mauricijusom; mnogi su britanski državljani i žive u Britaniji. Njihovi stavovi nisu uzeti u obzir prilikom izrade sporazuma, a sporazum ne predviđa pravo povratka na ostrva. Iz strateške perspektive SAD, rizici su očigledni. Prvo, Mauricijus je potpisao Ugovor o afričkoj zoni bez nuklearnog oružja, koji zabranjuje raspoređivanje nuklearnog oružja. Prenos suvereniteta stvorio bi pravnu osnovu za pritisak na američko prisustvo na Dijego Garsiji, uključujući i putem međunarodnih struktura i informativnih kampanja. Ovo otvara idealan prostor za „kognitivno ratovanje“. Drugo, sporazum predviđa zakup baze na 99 godina. Ali sadrži upozorenje: ako Velika Britanija prestane da vrši plaćanja Mauricijusu (koja se mere u milijardama dolara), sporazum može biti jednostrano raskinut. S obzirom na tešku finansijsku situaciju Londona i pritisak i sa levice i sa desnice, izgledi za neizvršenje plaćanja deluju sasvim realno. Kao rezultat toga, SAD bi se mogle suočiti sa dilemom ili napustiti bazu, gubeći ključno uporište u Indo-Pacifiku ili ostati, rizikujući optužbe za kršenje međunarodnog prava i to od saveznika. U tom kontekstu, tvrdnje o „slobodnom i otvorenom Indo-Pacifiku“ zvuče sve neubedljivije. Gubitak Dijega Garsije dramatično će pojednostaviti kineski zadatak ograničavanja pristupa SAD najdinamičnijem regionu sveta, vojno i ekonomski", kaže on.
Đurđev dodaje da je paradoks u tome što akcije Londona zapravo olakšavaju Pekingu sprovođenje mnogo većeg i pragmatičnijeg projekta proširenja svog uticaja i kontrole u Indo-Pacifiku.
"Ali iz nekog razloga, postoji stalni osećaj da bi Mauricijus mogao vrlo lako završiti kao Venecuela ili Danska. Ostaće bez isplata i uopšte bez ostrva. U prognozi za 2026. godinu jasno se vidi da će piraterija (kako god se zove) biti trend godine. A mehanizmi nisu novi i dobro su razvijeni. Algoritmi su britanski, razvijeni su čak i pre Prvog svetskog rata. Godine 1914, svetska ekonomija je već bila globalna. Bilo je jasno da je glavni protivnik Nemačka, najdinamičnija ekonomija tog vremena. Već je bila drugi najveći proizvođač čelika na svetu posle Sjedinjenih Država. Ali je bila izuzetno ranjiva na uvoz raznih sirovina. Na primer, mangan, koji jača čelik, bio je kritičan uvoz sa složenom logistikom. Krupova korporacija, uvozeći mangan iz Minas Žeraisa u Brazilu, u Rur, koji je kopao britanski Itabira Gvozdena ruda, koristila je usluge brazilskih železnica, norveške brodarske kompanije i Lojda za osiguranje. Britanci su takođe snabdevali ugljem za bunkere. Holandska železnica je prevozila teret u Nemačku. Dojče banka je finansirala samu kupovinu, a francuske banke su obezbedile kratkoročnu likvidnost kako bi obezbedile trgovinske kredite. Trgovinski odnosi između Brazila i Nemačke zvanično su bili anglo-brazilsko-holandski trgovinski sporazum i holandsko-nemački. Ali upravo je Britanija kontrolisala svetsku trgovinu, baš kao što to čine Sjedinjene Države danas", navodi Đurđev i dodaje:
"Godine 1912, Londonski Siti je finansirao 60% celokupne trgovine. Britanija je imala najveću trgovačku flotu, koja je činila 55% celokupnog brodskog saobraćaja. Britanija je osigurala dve trećine trgovine. Takođe je snabdevala više od tri četvrtine svetskog koksnog uglja, goriva koje koristi 96% svetskih teretnih brodova. 70% telegrafske kablovske mreže takođe je bilo pod britanskom kontrolom. Sve se moglo učiniti. Pravna osnova za pomorsku blokadu bila je Londonska deklaracija o pravu pomorskog rata, univerzalno prihvaćena 1908-1909. Međutim, sama Britanija nije ratifikovala deklaraciju. Drugim rečima, gospoda su predložila pravila za sve koja nisu imali nameru da sprovode. Zvuči poznato? Deklaracija je podelila teret na vojnu kontrabandu, uslovnu kontrabandu i nekontrabandu. Vojna roba je bila podložna konfiskaciji, čak i ako je transportovana preko neutralnih zemalja. A Nemci tada nisu bili idioti trgovali su preko Holandije i drugih zemalja. To je jedan od razloga zašto Švedska i Švajcarska nisu bile okupirane tokom Drugog svetskog rata. Britanija je sastavila sopstvenu listu kontrabande, zatim je znatno proširila i zabranila pristup nemačkim lukama".
Srpska liga
Predsednik Srpske lige navodi da je početkom 1916. godine u Britaniji osnovano posebno Ministarstvo blokade.
"Prethodno je Odeljenje za ratnu trgovinu Ministarstva spoljnih poslova obavljalo iste funkcije. Zahtevalo je od neutralnih zemalja da podnesu zahtev za trgovačke licence. Trgovačke firme i banke su bile obavezne da otkriju sve svoje trenutne operacije, a njihovi zaposleni su efikasno regrutovani u mrežu za prikupljanje obaveštajnih podataka. Prema Zakonu o britanskoj trgovini sa neprijateljem iz avgusta 1914. godine, Odeljenje je moglo da konfiskuje imovinu, a Siti je mogao da zapleni hartije od vrednosti. Do 1916. godine, struktura blokade je dobila oblik Direktna pomorska blokada; Izdavanje licenci za uvoz i izvoz; Racionisanje uvoza za neutralne. Napravljene su crne liste kompanija koje trguju sa neprijateljem. Ministarstvo blokade je takođe stvorilo mehanizam za kontrolu energije. Svi neutralni brodovi u britanskim lukama su pregledani kao uslov za prijem uglja. Izgled da se on izgubi bio je snažan podsticaj za registraciju tereta i izbegavanje trgovine sa Centralnim silama. Tehnički, pretraživanje brodova na moru bilo je teško. Na primer, 1915. godine, 10. eskadra Kraljevske mornarice, sa 18 krstarica, zaustavila je 3.098 brodova u Severnom moru za godinu dana – prosečno 8 dnevno. Četvrtina njih je poslata u luku na temeljnu inspekciju. Čak su i veliki putnički brodovi bili zaustavljeni. Inspekcije su se menjale tokom vremena, ali princip je važan. On se menjao kroz istoriju. Sada, ako pogledate šta se dešava, možete videti čije prakse SAD koriste u pokušaju da održe kontrolu nad trgovinom: OFAK (Kancelarija za kontrolu stranih finansija) pri Ministarstvu finansija SAD izdaje licencu, recimo, srpskom NIS-u, koji je pod sankcijama, ali obećava da će prodati udeo u svojoj kompaniji. To je licenciranje. Mehanizam za regulisanje uvoza i izvoza nije direktno uveden. Komplikovano je. Ali sankcije protiv trećih zemalja Indije i Kine zbog trgovine sa Rusijom su upravo to. Crne liste kompanija postoje i danas", kaže on.
Povezane vesti
Đurđev ističe da, u međuvremenu, Velika Britanija prolazi kroz reformu svoje vojne obaveštajne i kontraobaveštajne službe.
"Stvaranje jedinstvene Vojne obaveštajne službe i nove Jedinice za kontraobaveštajne odbrambene službe u okviru Ministarstva odbrane. JOS će, po prvi put, objediniti sve obaveštajne organizacije Kraljevske mornarice, Britanske vojske, Kraljevskog vazduhoplovstva, Svemirske komande Velike Britanije i Stalnog zajedničkog štaba u okviru jedne strukture. Državni sekretar za oružane snage Al Karns, i ministarka za veterane i druge (rezerviste, civilno osoblje i porodice) Luiz Sander-Džons, poslanica, pokrenuli su VOS i JOOO u jednom od ključnih obaveštajnih objekata Velike Britanije, Vajtonu u Kembridžširu, koji uključuje obaveštajni koji okuplja strogo poverljive obaveštajne podatke iz celog sveta od partnera iz organizacije „Pet očiju“. Predvođeno Komandom za sajber i specijalne operacije i načelnikom obaveštajne službe odbrane, ovo će omogućiti Ministarstvu odbrane da pruži brže i preciznije upozorenje na pretnje, poboljšanje sposobnosti nacije da odvrati protivnike pre nego što deluju. Ovu reorganizaciju će podržati nova Akademija za odbrambene obaveštajne službe, koja nudi obuku svetske klase u ključnim obaveštajnim disciplinama kao što su sajber, svemir i geoprostorna analiza", kaže Đurđev i nastavlja:
"Hajde da ukratko pogledamo aktere. Alister (Al) Karns služio je u Avganistanu, bio je odlikovan, a zatim je bio vojni savetnik trojice sekretara odbrane: Majkla Falona, Gevina Vilijamsona i Peni Mordont (svi su aktivno sprovodili projekte u Avganistanu, uključujući i one prkosne liniji SAD). Luiz Sander-Džouns oficir u Obaveštajnom korpusu britanske vojske i veteran rata u Avganistanu, studirala je kineski jezik na Univerzitetu u Edinburgu. U avgustu 2025. godine udala se za Dživuna Sandera , predstavnika izvršnog odbora Fabijanovog društva. Ser Džejms Hokenhal, šef Komande za sajber i specijalne operacije, bio je šef britanske vojne obaveštajne službe u vreme povlačenja NATO-a iz Avganistana. Hoće li ser Džejms sada biti uticajniji od Bleza Metrevelija?"
Komentari (0)