Đurić: Srbija će u 2026. stajati čvrsto i voditi računa prevashodno o svojim interesima
Komentari
12/01/2026
-16:12
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da Srbija ima dva strateška prioriteta u 2026. godini, a to su očuvanje stabilnosti i mira u zemlji i nastavak ekonomskog rasta.
"U 2026. godini Srbija će stajati čvrsto na svojim nogama, voditi prevashodno računa o sopstvenim interesima. Naša deviza je u skladu sa vremenom u kome živimo, Srbija na prvom mestu i srpski državni i nacionalni interes je osnovni kriterijum i osnovno merilo našeg postavljanja u međunarodnoj areni", rekao je Đurić u intervjuu za Tanjug.
Kako je dodao, u sklopu toga nastaviće se sa podržavanjem i međunarodnog javnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, ali prioritet će biti očuvanje srpskog interesa kako državnog, tako i nacionalnog, jer Srbi ne žive samo u Srbiji.
Đurić je naveo da će se u sklopu toga nastaviti rad na približavanju Evropskoj uniji, ali će se itekako boriti za to da se sačuvaju tradicionalna prijateljstva, da se ostvari dalji napredak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Takođe, radiće se i na tome, kako dodaje šef srpske diplomatije, da se ni na koji način ne propusti šansa da se sa zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, izgradi ona vrsta ekonomske i političke relacije koja će osigurati da Srbija ima komparativnu prednost u odnosu na neke druge i kao tržište i kao zemlja.
Prema njegovim rečima, da bi se uspešno realizovali ključni nacionalni prioriteti za 2026. godinu, odnosno očuvanje stabilnosti kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu i nastavak dinamičnog ekonomskog razvoja, srpska diplomatija moraće da igra još aktivniju i življu ulogu.
U tom smislu, precizirao je Đurić, nastaviće se sa jačanjem kapaciteta ministarstva.
Povezane vesti
"Javni poziv 'Budi srpski diplomata' je otvoren. Mi želimo da značajno uvećamo kvalitet i kapacitet našeg ministarstva i u tom smislu mi ćemo u 2026. godini raditi i na otvaranju novih diplomatsko-konzularnih predstavništava. Vlada je već odobrila otvaranje nove ambasade koja će pokrivati baltičke zemlje sa sedištem u Rigi, u Letoniji, a očekujemo u ovoj godini otvaranje i ambasada u Gruziji, u Tanzaniji i u još nekolicini drugih zemalja", naveo je Đurić.
Na pitanje o evropskim integracijama i neotvaranju Klastera 3, Đurić je istakao da je Srbija petu godinu zaredom spremna da otvori taj klaster, ali da od nas ne zavisi kako će države članice da se opredele kada je u pitanju dinamika.
"Ako pogledamo poglavlja unutar tog Klastera, Srbija je već otvorila tri od pet poglavlja po staroj metodologiji u okviru tog klastera. Ono što od nas zavisi, to je koliko ćemo mi na administrativno-tehničkom nivou kvalitetno-pripremni proces da uradimo. To je odavno završeno, to je čak i Evropska komisija ocenila pre pet godina još. Da uradimo šta možemo da politički pridobijemo one države članice koje su skeptične, ali postoje stvari koje i ne zavise od nas", naveo je šef srpske diplomatije.
Đurić je dodao da ako u pojedinim državama članicama postoji toliko uvreženo javno mnjenje protiv proširenja, Srbija to ne može lako da promeni.
Istakao je da to nije kratkoročan posao i da Srbija može da utiče, da ubeđuje, ali i da u nekim od tih država članica odnos prema otvaranju klastera zavisi od odnosa Srbije prema Ruskoj Federaciji, u nekim državama čak i od odnosa prema Kosovu i Metohiji, ali primarno od naših odnosa sa Ruskom Federacijom.
Navodeći da članstvo u EU nije samo nacionalni interes Srbije, Đurić je dodao da je u interesu Srbije da bude i učesnik u donošenju odluka o evropskoj politici u svim oblastima, od kulture do bezbednosti, spoljne politike, poljoprivrede.
Ukazuje i da bi EU imala ogromnu korist da primi države Zapadnog Balkana u svoje članstvo, jer događaji u svetu i njihova dinamika su toliko ubrzani i toliko dramatični da Evropska unija ne može sebi i ne bi trebalo sebi da dozvoli da izgubi sve potencijale koje bi dobila ako bi se konsolidovala i ujedinila i na području Balkana.
Povezane vesti
"Ne treba da dozvolimo da Balkan ostane 'Ahilova peta' Evrope, a da sama Evropa postane šahovska tabla za geopolitička odmeravanja velikih", istakao je Đurić.
Navodeći da u EU postoji raznolik hor stavova i ideoloških pristupa, mišljenja, Đurić je izrazio očekivanje da će biti više jedinstva u 2026. godini.
Govoreći o odnosima Srbije sa SAD, usled uvođenja sankcija američke administracije NIS-u, Đurić je istakao da je njegov posao da se trudi da objektivno analizira stvari i da u javnim nastupima govori istinu i činjenice.
"Činjenica je da je nova američka administracija napravila određene pozitivne iskorake prema Srbiji. I kada to kažem, tu mislim na uzimanje u obzir srpskih nacionalnih interesa u regionu", naveo je Đurić.
Precizira da kada se govori o odnosu SAD prema Republici Srpskoj, što je važno pitanje za srpski narod, veoma je značajno to što su ukinute sankcije mnogim zvaničnicima Republike Srpske, kao i to što je promenjen fundamentalno odnos prema pitanju BiH.
"Nema insistiranja, ni pritisaka u pogledu unitarizacije BiH kada se govori o politici Vašingtona, što nije bio slučaj sa nekim prethodnim administracijama", naveo je.
Šef srpske diplomatije je rekao da SAD i Srbija imaju različit stav o statusu AP Kosovo i Metohija, ali da ne bi bilo fer da se ne primeti da je određen pozitivan iskorak napravljen kada je reč o američkom odnosu prema pitanju AP KiM.
"Moramo objektivno da sagledamo pa da kažemo da je Trampova administracija suspendovala strateški dijalog sa Kurtijevom vladom i zadržala više stotina miliona dolara razvojne pomoći. I to je posledica njihovog sagledavanja ugroženog položaja hrišćana, tj. Srba na Kosovu i Metohiji", naveo je Đurić.
I kada je reč o unutrašnjoj situaciji u Srbiji, kako je rekao Đurić, očigledno je da američka politika finansiranja različitih političkih aktivnosti koja je postojala u prethodnom periodu, sada na taj način ne postoji.
"Kada je reč o energetici, trenutno razgovaramo u periodu u kome postoji suspenzija sankcija prema ruskom udelu kapitala, koje je rezultat razgovora, inicijativa predsednika Vučića i nas u vladi sa ciljem da se Srbija ne bi suočavala nezasluženo sa posledicama međusobnih odnosa velikih sila", rekao je Đurić.
Dodajući i da je deset meseci uvaženo ono što je srpska pozicija, ali i da su sankcije NIS-u bile na snazi duže od dva i po meseca i da je to imalo negativne posledice na Srbiju, Đurić je kazao da Srbija nije bila oduševljena takvim potezima i postupcima, ali istine radi, nafta sada teče i rafinerija za koji dan ponovo počinje da radi.
"Nadamo se da će rešenje za to biti pronađeno ubrzo. I kao što je i predsednik Vučić govorio, mi smo se veoma ozbiljno kao država, kao sistem pripremili za ovako nešto. Nikada sigurnost snabdevanja tržišta, čak ni nivo cena, nije bio doveden u pitanje. I mislim da je to ono što je najvažnije", dodao je šef srpske diplomatije.
Ipak, kako je naglasio Đurić, Srbija ne samo da nije zanemarila odnose sa drugim velikim silama, nego je nastavila da ih razvija.
"Imate intenzivnu dinamiku poseta iz drugih velikih centara i dinamiku ekonomskog rasta i rasta saradnje u svim oblastima i sa drugim velikim silama. Tako da trudimo se da ono što imamo sačuvamo, a da nove odnose unapredimo", naveo je Đurić.
Kada je reč o ekonomiji, kako je naveo Đurić, Srbija je beležila rekordne prilive investicija do prošle godine u kojoj je bila pogođena unutrašnjim dešavanjima i blokadama.
"Sada je važno da se okrenemo tom ekonomskom napretku i rastu naše ekonomije, zato što je to nešto što će i ukupne društvene protivrečnosti i tenzije na neki način umanjiti sa jedne strane, sa druge strane stvoriti Srbiji preduslove da nastavi da jača i institucionalno, vojno i na svaki način", kazao je Đurić.
Na pitanje koliko Specijalizovana izložba Ekspo koja će biti održana u Beogradu 2027. godine utiče na pozicioniranje Srbije u međunarodnoj zajednici, Đurić je istakao da je Ekspo velika šansa za Srbiju koja je zemlja kojoj je potrebno da se o njoj čuje po pozitivnim stvarima.
"Ekspo će biti izložba koja će okupiti predstavnike, sada možemo slobodno reći, preko 140 država koje će imati svoje paviljone u Beogradu na sajtu Ekspa. U Srbiju će doći milioni turista za taj Ekspo. Infrastruktura, turističke usluge, mnogi segmenti u našem društvu doživeće razvoj zahvaljujući projektu Ekspa. Tako da se radujem zbog toga i moram da priznam da je to jedna pozitivna vizija koja je za mnoge neočekivano donela razvojnu šansu i Beogradu, ali mnogo šire od Beograda, rekao bih i Srbiji", naveo je Đurić.
On dodaje da je Ekspo pružio Srbiji i u političkom segmentu pozitivnu priču jer će se u našoj zemlji okupiti mnogi svetski lideri i predstavnici različitih zemalja.
"Ne moram da objašnjavam da je to dobro čak i za neke aktivnosti koje sprovodimo vezano za Kosovo i Metohiju", rekao je Đurić.
Na pitanje šta očekuje da će se dešavati u svetu u 2026. godini i šta možemo očekivati ukoliko se međunarodno javno pravo i međunarodni poredak koji su uspostavile UN uruši, Đurić ističe da je stari poredak u svetu mrtav.
"Stari svetski poredak je mrtav. I to je činjenica. Na delu je apsolutni socijalni i politički darvinizam u međunarodnim odnosima. I ovakvo stanje trajaće dok ne bude završeno formiranje novog svetskog poretka i uspostavljena nova ravnoteža nakon čega će oni koji izađu kao pobednici ove prekompozicije koja se dešava, napisati nova pravila", naveo je Đurić.
Kako je dodao, do tada, najvažnije je ne biti uvučen u vrtlog globalnih nemira, sukoba.
"Najvažnije je da nastavimo upravo kako je to predsednik Vučić definisao, da radimo na očuvanju, sa jedne strane, unutrašnje i regionalne stabilnosti i sa druge strane na dinamičnom ekonomskom rastu i razvoju jer je to ono što može da nam omogući da kao Srbija i mi budemo među pobednicima u ovoj globalnoj prekompoziciji koja se sada dešava, a bez da budemo uvučeni u različite vidove za sada političkih, nadamo se da će na tome i ostati, sukoba", istakao je šef srpske diplomatije.
Čestitajući svima predstojeću pravoslavnu Novu godinu, Đurić je kazao da je srpska Nova godina za srpski narod diferencija i specifičnost.
Dodao je da je to jedna važna odlika naše kulture i naveo da bi voleo da u budućnosti ona bude i zvanično državni praznik, da bismo na taj način pomogli da bude sačuvana.
"Mi, inače, nemamo previše neradnih dana nasuprot uvrženom mišljenju. Mislim da imamo oko 13 neradnih dana u kalendaru, što je u rangu ili čak blago ispod proseka, kada je reč o broju neradnih dana za evropske zemlje. Mislim da je vlada napravila važan iskorak ove godine, zato što je preporučila da Badnji dan bude neradan. Tako da smo i Božiću dali nešto veću pažnju", kazao je Đurić.
Povodom pravoslavne Nove godine, šef srpske diplomatije organizuje prijem za diplomatski kor akreditovan u Beogradu.
"Očekujemo nekoliko desetina stranih ambasadora, šefova misija i veliki broj stranih diplomata, upravo zato što afirmišemo našu kulturu i tradiciju. Srećna srpska Nova godina, da ovo bude godina uspeha kako na ekonomskom, političkom i ukupnom društvenom planu, da bude godina mira, ljubavi i sloge, jer nam je to preko potrebno", poželeo je Đurić svim građanima.
"Kurti neće imati konstruktivniji ni bolji odnos prema Srbima i dijalogu"
Ministar spoljnih poslova izjavio je da ni posle vanrednih izbora na AP KiM ne očekuje racionalniji, konstruktivniji ili bolji odnos Prištine kada je reč o dijalogu sa Beogradom, kao ni bolji odnos režima Aljbina Kurtija prema Srbima u južnoj pokrajini.
"Kurti i Samoopredeljenje će iz ovih izbora da izvuku zaključak da im se isplatila tvrda politika prema Srbima. Izvući će zaključak da je zapravo u odsustvu drugih rezultata, u ekonomiji i svemu drugome, ugnjetavanje Srba nešto što donosi rezultat i to je jako opasno", ukazao je Đurić u intervjuu za Tanjug na pitanje šta se može očekivati posle izbora na kojima je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojilo više od 50 odsto glasova.
Istakao je da je, iz tog razloga, od ključnog značaja da međunarodna zajednica pokaže da se takva politika neće isplatiti na međunarodnom planu i da se nastavi sa politikom izolacije Kurtijevog režima koja je, kako dodaje, samo delimično sprovedena, ali ipak u jednoj meri postoji.
"Zato mislim da bi bilo veoma loše da Kurtijev režim bude nagrađen sad zbog činjenice da je prihvatio da kao rezultat lokalnih izbora, Srbi preuzmu gradonačelničke pozicije u četiri male opštine na severu Kosova i Metohije i da kao rezultat toga, uprkos svih sistemskih nedostataka i kršenja, Prištini budu ukinute one kaznene mere EU", ocenio je ministar.
Smatra da bi i za Srbe i za Albance u AP KiM bilo dragoceno da vlasti koje de fakto upravljaju situacijom u pokrajini zauzmu racionalniji pristup prema dijalogu.
"Da ih na to nateramo svi zajedno možemo samo pritiskom", ocenio je Đurić.
Šef srpske diplomatije naglasio je da je destruktivno od strane režima Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, što umesto fokusiranja na normalizaciju odnosa i primenu postojećih sporazuma, koriste resurse za pokušaj jednostranog pribavljanja priznanja tzv. Kosova u međunarodnoj zajednici.
"To nas uvlači u eskalatornu spiralu i svakako ne doprinosi dobrim odnosima, normalizaciji atmosfere, političke klime i svakako izlazi izvan okvira dijaloga zato što je dijalogom jasno utvrđeno da neće biti jednostranih i nekoordinisanih poteza", kazao je Đurić.
Tanjug/AP/Visar Kryeziu
Podsetio je da je rezultat sporazuma iz 2011. godine, koji je zaključio tadašnji šef pregovaračkog tima Beograda za dijalog sa Prištinom Borko Stefanović, ulazak tzv. Kosovo u 46 regionalnih organizacija.
Priština danas, kako je dodao, pokušava jednostrano i jednostranim potezima da nastavi afirmaciju svoje jednostrano proglašene nezavisnosti.
Naveo je i da je u vreme kada je u ime srpske strane pregovarao Stefanović više od stotinu država priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a da je danas situacija, kada je reč o broju priznanja, drugačija.
"U vreme poslednjih desetak godina ipak je 28 ili čak 29, po nekim evidencijama, država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, a recimo, da je tri do četiri nove države priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, mada je u nekim slučajevima, kao što je recimo Sudan, to krajnje diskutabilno - jedan ministar je izjavio jedne nedelje jedno, onda je došlo do smene ministra, drugi ministar je rekao nešto sasvim drugo. Tako da te brojke malo variraju kada je reč o tvrdnjama Prištine", naveo je Đurić.
Naglasio je da sasvim sigurno može da potvrdi da danas značajno ispod polovine članica UN podržava jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i da je taj broj značajno opao u prethodnoj deceniji.
"Mi radimo, ne reklamirajući se preterano, iza scene na afirmaciji naše pozicije. Ja iz razloga interesa Srbije o ovoj temi ne želim da govorim više", kazao je Đurić.
Šef srpske diplomatije je ukazao da danas postoji mnogo potvrda koliko je bilo pogrešno i loše za stabilnost u Evropi i svetu protivpravno, nelegalno, mimo Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN, mimo Povelje UN, odvajati i proglašavati secesiju srpske južne pokrajine.
Uveren je da sa jedne strane ima mnogo onih koji to razumeju, a iz različitih razloga ne žele o tome da govore javno.
"Pomalo i strepimo od toga da će biti onih koji će želeti da izvrše dodatni pritisak, da mi pristanemo na konvalidaciju, odnosno potvrđivanje onoga što je protivpravno urađeno pre 18 godina. Međutim, ono što je protivpravno urađeno 2008. godine, ne može biti potvrđeno i tu mislim da vreme radi na našoj strani", naveo je Đurić.
Kako je rekao, veliki broj država u svetu razume da Priština na ovaj način, kršenjem ljudskih prava, nesprovođenjem sporazuma, odbijanjem da konstruktivno učestvuje u dijalogu, zapravo sebe dodatno diskredituje.
Naglašavajući da je teritorijalni integritet Srbije podjednako važan kao i teritorijalni integritet svake druge zemlje, Đurić je istakao da Srbija politiku dvostrukih standarda neće da prihvati.
"Mi na Albance ne gledamo kao neprijatelje, to su naše komšije"
Šef srpske diplomatije ističe da je Beograd racionalan u odnosu prema dijalogu sa Prištinom.
"Mi na Albance, albanski narod, ne gledamo kao na naše rivale, protivnike, neprijatelje. To su ljudi koji su naše komšije. Dobar deo njih mi smatramo i našim sugrađanima. Ne slažemo se oko statusa, ali Kurti i njegov režim su nešto drugo. Kurtijev režim je izuzetno agresivno antisrpski nastrojen", naglasio je Đurić.
Na pitanje kako ocenjuje trenutnu političku situaciju u regionu Zapadnog Balkana, šef srpske diplomatije ocenio je da region, nažalost, nije spreman za saradnju, jer se, kako je naveo, pokazuje da i biračka tela, ali pre svega političke elite, favorizuju za sada put verbalnog sukobljavanja.
Upozorio je da su u toku formiranja tzv. vojnih saveza i regionalnih alijansi koji su isključivi prema nekim stranama i da Srbiju brine, jer se ti procesi vode nedovoljno transparentno.
"Oni nisu formirani na način da je neko razgovarao sad, inicirao razgovor između svih aktera u regionu, pa pozvao sve, pa neki su hteli, pa neki nisu hteli. Ne. Ovde je vrlo jasno da postoje određeni regionalni akteri koji žele da isključe Srbiju iz diskusije o regionalnoj bezbednosti. Sami zamislite koliko je to odgovorno ili neodgovorno ako neko pokušava da formira bezbednosnu arhitekturu u regionu, isključujući državu koja je najveća i najbrojnija i koja je 53 odsto regionalne ekonomije, a po oružanim efektivima ubedljivo najsnažnija i zemlja koja zaista istinski želi dobru saradnju sa svima, saradnju i izgradnju poverenja", ukazao je Đurić.
Kako kaže, zabrinjava što se izlazi izvan onoga što je okvir Dejtonskog sporazuma i podseća da su nakon tog sporazuma napravljeni subregionalni sporazumi o kontroli naoružanja koji su definisali koliko ko ima pravo da ima kojih efektiva.
Naročito brine, kako dodaje, kada se uz sve te aktivnosti uključuje režim u Prištini, odnosno Kurtijev režim koji je pokazao da nije za dijalog i normalizaciju odnosa, već da je za ugnjetavanje manjinskih zajednica i na neki način vrši pripremu za potencijalnu bezbednosnu eskalaciju.
"U tim uslovima, u kojima postoji nedostatak poverenja, a verovatno bi 99 odsto naših gledalaca rekli i nedostatak dobrih namera, ali ja neću to reći, najmanje što bi trebalo da se radi je da se unapred razgovara o takvim stvarima. I osuđujemo to, što nema takvih razgovora", naglasio je Đurić.
Komentari (0)