Evropski put Srbije: Pre tačno 17 godina Beograd je zvanično podneo zahtev za članstvo u EU

Krajem 2009. godine Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropsku uniju. Kako je evropski put Srbije izgledao u prethodnih 16 godina i kakve prepreke danas stoje na tom putu bavio je novinar Euronews Srbija Dušan Ilić.

U junu 2003. godine, na Samitu u Solunu, potvrđena je evropska budućnost država Zapadnog Balkana na osnovu individualnog napretka svake od njih.

U aprilu 2008. potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije, ali je EU odlučila da ne primenjuje prateći Prelazni trgovinski sporazum, zbog izostanka saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.

Međutim, srpska strana počinje jednostranu primenu od januara 2009., dok je Evropska unija odlučila da trgovinski sporazum stupi na snagu 2010., nakon pozitivnog izveštaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.

19. decembra 2009. godine stupio na snagu bezvizni režim sa EU, što znači da građanima Srbije nije bila potrebna viza za putovanje u tada 25 zemalja članica Evropske unije i tri zemlje Šengenskog prostora.

22. decembar 2009. Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo EU, a godinu dana kasnije, tačnije, u januaru 2011. Evropski parlament ratifikovao je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok je u martu 2012., odlukom Evropskog saveta, Srbija dobija status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Privremeno zatvorena samo dva poglavlja

U januaru 2014. Srbija i zvanično počinje pregovore o pristupanju. Pristupni proces obuhvata 35 poglavlja grupisanih u 6 klastera, a u decembru 2015. Beograd otvara prva dva poglavlja - o finansijskom nadzoru i o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Do danas su otvorena 22 poglavlja, dok su privremeno zatvorena samo dva - poglavlje 25 o nauci i istraživanju, i poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi.

U poslednje četiri godine Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Iako godišnji izveštaji Evropske komisije ocenjuju da je Beograd "tehnički" spreman za otvaranje Klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, taj korak nije učinjen ni ovog decembra, zbog toga što je, kako se navodi u zaključcima Savet za opšte poslove EU, potrebno da Srbija ostvari dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Starović: Srbija, uz Crnu Goru, najspremnija za članstvo u EU

Po ocenama Evropske komisije sadržanim u godišnjim izveštajima, Srbija je, zajedno sa Crnom Gorom, najspremnija za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, istakao je za Euronews ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

"Mislim da nije bilo ni ozbiljno, ni odgovorno, ni korisno licitirati sa datumima ulaska u EU, pogotovo imajući u vidu sve kroz šta smo prošli u prethodnih 20 godina. Važnije je sagledati rezultate našeg dugog puta ka članstvu i indirektne koristi za građane Srbije. Kvantifikovano, otvorili smo 22 pregovaračka poglavlja od ukupno 35", rekao je Starović.

Ministar je podsetio i na konkretne rezultate: Srbija je od EU dobila preko četiri milijarde evra bespovratne pomoći, realizovano je više od 1.500 projekata, a zemlji je omogućeno i unapređenje ekonomske infrastrukture i životnog standarda građana. 

"Sve to ne bi bilo moguće da nismo napredovali na putu evropskih integracija", dodao je.

Na pitanje o stagnaciji u poslednje četiri godine, Starović je objasnio da formalni proces napretka trenutno zavisi od političkog konsenzusa država članica, što je dovelo do toga da prošle nedelje u Briselu nije otvoren klaster 3. Ipak, ministar ističe da reforme nisu stale: Srbija je pristupila SEPA prostoru, razvija zelene koridore, usvojila je akcioni plan za pristup Šengenskom prostoru, a u planu je i ukidanje rominga za mobilne telefone i internet u prvoj polovini 2026. godine.

"Napredak u formalnom smislu nije ostvaren zbog nedostatka političkog konsenzusa, ali po ocenama Evropske komisije, Srbija je i dalje, uz Crnu Goru, najspremnija za članstvo u EU", naglasio je Starović.

Euronews Srbija

Na pitanje zašto klaster 3 još nije otvoren, ministar je objasnio da su učinjeni svi neophodni koraci, uključujući izbor 8 od 9 članova Saveta REMA, ali da politički konsenzus još uvek nedostaje zbog percepcija pojedinih država članica. On je najavio da će se pitanje otvaranja klastera vratiti tokom 2026, tokom predsedavanja Kipra Evropskom unijom.

Starović je posebno istakao i značaj reakcije Srbije nakon neuspeha otvaranja klastera.

"Odsustvo otvaranja klastera 3 bila je loša poruka Brisela, koja ide na ruku euroskepticima, ali naš nedolazak na samit Evropske unije – Zapadni Balkan predstavlja adekvatan politički odgovor i potvrdu posvećenosti našem putu ka članstvu, zasnovanom na zaslugama".

Ministar je dodao da je reakcija Srbije prepoznata i u Briselu, gde je ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas Fon Bekeret naglasio da je najvažnije to što je predsednik Vučić glasno iskazao posvećenost članstvu u EU. Starović je istakao i širenje podrške Srbije u EU, sa jasnom podrškom Mađarske, Slovačke, Češke, Grčke, Kipra, Španije, Austrije, Francuske i Italije.

"Ovo je signal da, uprkos izazovima, proces evropskih integracija Srbije ostaje stabilan i da se nastavlja sa punim fokusom na reforme i ostvarivanje konkretnih rezultata za građane", istakao je je ministar Starović.

Kompletno gostovanje ministra Starovića pogledajte u video prilogu.