Zakon obavezuje na zapošljavanje osoba sa invaliditetom: Kakva je praksa i zašto poslodavci pre plaćaju penale

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom počeo je da se primenjuje 2010. godine i od tada svako pravno lice koje ima 20 zaposlenih treba da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, ako ima 50 radnika, dve osobe sa invaliditetom i na svakih sledećih 50 po još jednu osobu sa invaliditetom. Postavlja se pitanje kako izgleda tržište rada kada se zakonska obaveza susretne sa realnim preprekama i predrasudama, koliko su osobe sa invaliditetom zaista uključene u svet rada i šta je iza odluke poslodavaca da ih zaposle ili plate penale.

Tatjana Milić Mandić iz Nacionalne službe za zapošljavanje, načelnik u filijali za grad Beograd, kaže za Euronews Srbija da ako pravno lice koje po zakonu ima tu obavezu ne zaposli osobu sa invaliditetom, obavezno je da plati, kako oni kažu, takozvani penal ili da sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom potpišu ugovor o korišćenju njihovih usluga.

"Sva pravna lica koja imaju obavezu da zaposle osobu sa invaliditetom, u suštini ili to urade, ili plate taj penal, ili upravo potpišu ugovor sa ovakvim firmama", dodaje ona. 

Tako pravna lica mogu da izbegnu plaćanje takozvanih penala, ukoliko nisu zaposlili osobu sa invaliditetom, ako ostvare poslovnu saradnju sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. 

Osnovna delatnost tih preduzeća je profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osobe s invaliditetom, a druga svrha jeste oslobađanje privrednih društava od tzv. plaćanja penala državi, kaže za Euronews Srbija Aleksandra Voštinić iz SDPS d.o.o, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. 

"Naravno, svi se zalažemo za prvenstveno zapošljavanje osoba sa invaliditetom, bez obzira na to da li je u pitanju preduzeće iz ove kategorije ili otvoreno tržište rada. Ali, ukoliko poslodavci prosto nisu u mogućnosti da tu obavezu izvrše i na taj način budu društveno odgovorni, oni mogu da to ostvare na treći način, kroz poslovno-tehničku saradnju sa preduzećima iz ove kategorije, kao što je firma ispred koje dolazi SDPS", rekla je ona.

Ona je precizirala da ukoliko firme zapošljavaju preko 20 osoba, u obavezi su da izvrše obavezu na neki od ta tri načina. 

"Ukoliko su se odlučili na ovaj treći način, odnosno na poslovno-tehničku saradnju sa preduzećima, potrebno je da ostvare promet u određenom iznosu, na godišnjim nivou, kupovinom proizvoda ili usluga iz našeg asortimana i na taj način se oslobađaju zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom", objašnjava Voštinić. 

Predrasude i realnost 

Poreska uprava provera da li poslodavci poštuju zakonsku odredbu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

"Mi u praksi vidimo da najčešće poslodavci plaćaju te takozvane penale. Manje zapošljavaju osobe sa invaliditetom i, pretpostavljam, manje koriste usluge preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Najčešće plaćaju te takozvane penale u budžet", rekla je Milić Mandić.

Euronews Srbija

Da su preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom upoznati sa zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji, ali da poslodavci i privrednici nisu toliko obavešteni i informisani, kaže Voštinić. 

"Nisam sigurna ko treba da ih informiše o tome. Mi nekako i dalje izlazimo na tržište i konkurentni smo, ali opet smo na toj surovoj tržišnoj utakmici, zato što su tu i drugi privrednici koji nisu iz ove kategorije preduzeća. I onda svi radimo isto, a opet oni nekako imaju veću prednost zato što poslodavci ne znaju da mogu da ostvare ovu uštedu. Nama je bitno da kažemo da poslodavci mogu da ostvare uštedu, zato što ta sredstva koje bi oni iskoristili za kupovinu proizvoda ili usluga od drugih privrednih društava mogu kod nas i na taj način ostvare uštedu jer ne moraju da zaposle osobu sa invaliditetom, ne moraju da plate penale, a ta sredstva onda mogu da investiraju u nešto potpuno drugo", rekla je ona. 

Milić Mandić naglašava da je najznačanije da zaposle osobu sa invaliditetom. 

"To jeste najznačajnije, ne samo za tu osobu, nego i za društvo uopšte. Da bude uključeno u to, da porodica dobije na značaju, jer masa porodica osoba sa invaliditetom takođe stagnira, imaju dodatne troškove. Mi nastojimo da zaposlimo tu osobu sa invaliditetom. Takođe mi održavamo razne okrugle stolove, prezentacije javnih poziva, edukujemo poslodavce šta znači osoba sa invaliditetom", rekla je ona.

Prema njenim rečima, mnogi poslodavci imaju velike predrasude, pa misle da je osoba sa invaliditetom samo slepo lice ili lice u kolicima.

"Ali, nije. Otkad je donet zakon 2010. radi se procena radne sposobnosti, tako da i druge osobe koje imaju nekih zdravstvenih problema mogu da dobiju status osobe sa invaliditetom" dodaje ona. 

Voštinić objašnjava da je osnovna delatnost preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom socijalna zaštita, bez smeštaja i to profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osobe sa invaliditetom.

Unsplash

"Mi zapošljavamo od samog početka sve kategorije osoba sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu invaliditeta. Tu su kod nas zastupljeni i osobe sa senzornim, i sa motornim, i sa hroničnim zdravstvenim problemima, mentalnim stanjima itd. Čak mogu da kažem da sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama imamo najviše zaposlenih", navela je ona. 

Milić Mandić je precizirala da svaka osoba sa invaliditetom, ukoliko nema zakonski status i adekvatno rešenje, nije automatski osoba sa invaliditetom.

"Može da bude u kolicima, može da bude slepo lice, ali da bi ga oni zaposlili ili bilo koji drugi poslodavac, mora da ima zakonski adekvatno rešenje. Tačno u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji stoji koja su to rešenja koja su adekvatna po zakonu i koja pokazuju, dokazuju status te osobe", dodala je ona.

Izazovi osoba sa invaliditetom suočavaju pri traženju posla

U preduzeću procenat osoba sa invaliditetom se u deset godina postojanja kreće između 70 i 80, iako zakon definiše da taj procenat treba da bude najmanje 50.

"Od samog početka, mi negujemo sve vreme tu inkluziji. Trudimo se da potpuno isključimo diskriminaciju, tako da su sve osobe, bez obzira da li su sa invaliditetom ili ne, zaposlene na različitim radnim mestima i po hijerarhiji na različitim radnim mestima. Znači, od pakera u proizvodnji do radnika na mašini, do šefa logistike, zatim imamo zaposlene koji su u grafičkom dizajnu menadžeri za dizajn i marketing. Tako da hoću reći da su svuda zastupljeni i to se trudimo da živimo od početka", rekla je Voštinić. 

Milić Mandić je i član komisije za procenu radne sposobnosti, a koju čine Nacionalna služba za zapošljavanje, uz učešće Fonda Pio i Medicine rada.

"Ali moram da naglasim da nije samo rešenje procene radne sposobnosti koje daje status osobe sa invaliditetom, već postoje i lica koja su iz kategorije kategorisanih lica, gluvi, nagluvi, slepi, slabovidi, lako mentalno ometeni. Imamo ratne vojne invalide, mirnodopske invalide, civilne žrtve rata, invalide rada,  i oni spadaju zakonski ako imaju rešenje, u osobe sa invaliditetom", rekla je ona.

Procene radne sposobnosti počela je da se radi od 2010. godine i postoje tri stepena.

"Prvi, drugi i treći stepen procene radne sposobnosti. Prvi stepen je zapošljavanje pod opštim uslovima. Drugi stepen, zapošljavanje pod posebnim uslovima i treći stepen, trenutno nije zapošljiv nigde, jer oni mogu da rade jednu trećinu radnog vremena, što još uvek nije regulisano nekim radnim centrima koji treba da se pokrenu. Za sada zapošljavamo prvi i drugi stepen. Za sve osobe sa invaliditetom, nevezano da li je procena radne sposobnosti ili ove druge kategorije koje sam nabrojala, mi kao država, tačnije Nacionalna služba i država dajemo subvencije poslodavcima kada zapošljavaju osobu sa invaliditetom", rekla je ona.

Govoreći o tome sa kakvim se sve izazovima osobe sa invaliditetom suočavaju pri traženju posla, Voštinić kaže da im je najteže kada žele da pristupe na otvoreno tržište rada, zato što još uvek postoji predrasuda da oni nisu dovoljno vredni, vešti, obrazovani i da ne poseduju sve te neophodne veštine koje tržište zahteva.

"Međutim, kada dođu u ovu, da kažem, prilagođenu zajednicu i prilagođeno radno mesto, oni se lakše uklapaju. Mi prilagođavamo potpuno radno mesto, imamo taj potpuno individualizovan pristup i onda se oni lakše uklapaju i stvaraju te veze i socijalne veštine i sve ostalo što je neophodno, a nama je kasnije vrlo drago ako oni sazreju da se ponovo uključe na otvoreno tržište rada", rekla je ona.

U preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu da steknu iskustva, veštine i radne sposobnosti, kaže Milić Mandić. 

"A onda ih lakše i mi uključimo na tržište rada", dodala je ona.

         Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.