Kako nastaju srpski diplomatski pokloni: Rukotvorine koje predstavljaju kulturni identitet

Srbija kroz diplomatske poklone u svetu šalje poruke kulturnog identiteta, tradicije i zanatske baštine, a rukotvorine koje se daruju u protokolarnim prilikama postaju svojevrsni „pokretni ambasadori“ zemlje. O tome kako nastaju ti predmeti, kako se biraju i na koji način se tradicija pretvara u savremeni diplomatski jezik, za Euronews Srbija govorili su predstavnici Etno mreže – dizajner David Đorđević i majstorica tkanja Katarina Mandić.

Kako ističu iz Etno mreže, koja već više od dve decenije okuplja i podržava čuvare tradicionalnih zanata, diplomatski pokloni Srbije najčešće su rukotvorine izrađene u autentičnim tehnikama poput tkanja, veza, heklanja, pletenja i pustovanja vune. Njihov cilj je da na reprezentativan način predstave kulturno nasleđe Srbije u kontaktima sa inostranim zvaničnicima.

"Trudimo se da država i institucije dobiju najbolje i najreprezentativnije poklone Srbije, a to su rukotvorine koje nastaju tradicionalnim tehnikama i čuvaju bogatu riznicu našeg nasleđa", istakao je Đorđević.

Katarina Mandić, koja se tkanjem bavi više od 16 godina i sarađuje sa Etno mrežom, navodi da je za nju ovaj rad spoj lične ljubavi, folklora i profesionalnog razvoja.

"Saradnja traje godinama i kroz Etno mrežu izrađujem tkane suvenire. To je za mene i ponos i zadovoljstvo“, rekla je Mandić.

Prema njenim rečima, svaki diplomatski poklon ima svoju simboliku i bira se u skladu sa protokolom i prilikom – od pirotskog ćilima do minijatura sa motivima narodne umetnosti i istorijske baštine, poput zlatoveza i azbuke inspirisane srednjovekovnim rukopisima.

"Pirotski ćilim, azbuka u zlatovezu ili motivi iz Miroslavljevog jevanđelja nisu samo rukotvorine, već i priče o identitetu i pismenosti našeg naroda", dodaje ona.

 

Euronews Srbija

Etno mreža kroz svoje programe, radionice i obuke, kako navode sagovornici, ne samo da čuva stare zanate, već ih i standardizuje kako bi mogli da postanu deo zvaničnih diplomatskih i reprezentativnih poklona Srbije. Poseban značaj ima i obrazovanje novih generacija zanatlija, jer je većina tradicionalnih znanja ranije bila ograničena na starije osobe u ruralnim sredinama.

"Važno je da se znanje prenese, jer kada izgubimo nosioce tradicije, gubimo i deo identiteta", ističe Mandić.

Etno mreža je, između ostalog, doprinela i tome da pojedini tradicionalni motivi i tehnike budu uvršteni na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, uključujući i pirotski ćilim i vlaški vez.

Sagovornici podsećaju i na međunarodne projekte u kojima su učestvovali, poput prezentacija na svetskim izložbama u Osaki i Dubaiju, gde su srpske rukotvorine izazvale veliko interesovanje publike.

Euronews Srbija

Poseban deo rada Etno mreže odnosi se i na osnaživanje žena u manjim sredinama, kojima zanati često postaju dodatni ili osnovni izvor prihoda. Kroz radionice i saradnju, mnoge žene dobijaju priliku da svoje veštine pretvore u profesionalni rad.

Na kraju, sagovornici poručuju da je očuvanje tradicije zajednički zadatak, ali i prilika za savremeno prepoznavanje kulturnog identiteta.

„Svako ko ima zanat u rukama treba sebi da da šansu da od toga napravi i život i posao. To je velika privilegija“, poručila je Mandić.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.