Za civile u Ukrajini 2025. bila najgora godina od početka rata, UN: Više od 2.500 mrtvih i 12.000 ranjenih
Komentari
15/01/2026
-07:00
Prošla 2025. godina bila je najsmrtonosnija za civile u Ukrajini od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula potpunu invaziju, saopštila je misija Ujedinjenih nacija.
Najmanje 2.514 civila je poginulo, a 12.142 je povređeno u ratnim sukobima u Ukrajini tokom prošle godine, što predstavlja porast od 31 odsto u broju žrtava u odnosu na 2024. godinu i 70 odsto u odnosu na 2023, saopštila je Misija Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU).
Prema navodima misije, 97 odsto žrtava, koje je verifikovala u 2025. godini, stradalo je na teritoriji pod kontrolom ukrajinske vlade, u napadima koje su izvele ruske oružane snage, prenosi Euronews.
"Naše praćenje pokazuje da je ovaj porast posledica ne samo intenziviranja borbi duž linije fronta, već i šire upotrebe oružja dugog dometa, što je civile širom zemlje izložilo povećanom riziku", izjavila je Danijel Bel, šefica Misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU).
Prema navodima posmatrača, pojačana ofanziva ruskih oružanih snaga u cilju zauzimanja teritorije tokom 2025. godine dovela je do daljih ubistava i ranjavanja civila, uništavanja ključne infrastrukture, prekida osnovnih usluga i novih talasa raseljavanja u područjima duž linije fronta.
Skoro dve trećine svih žrtava prošle godine zabeleženo je u područjima duž linije fronta, navodi se u izveštaju.
Starije osobe su bile posebno teško pogođene, jer čine veliki deo stanovništva koje je ostalo u selima uz liniju fronta, saopštila je Misija UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini (HRMNU).
Povezane vesti
Osobe starosti 60 godina i više činile su više od 45 odsto poginulih u područjima duž fronta, iako ta starosna grupa predstavlja samo četvrtinu ukupne populacije zemlje.
Dronovi kratkog dometa i oružje dugog dometa
Prema navodima posmatrača, broj civilnih žrtava izazvanih dronovima kratkog dometa porastao je za 120 odsto u 2025. godini.
Tanjug AP/Andrii Marienko
"Proširena upotreba dronova kratkog dometa učinila je mnoga područja u blizini linije fronta praktično nenastanjivim. U 2025. godini mnogi ljudi koji su godinama trpeli neprijateljstva bili su na kraju primorani da napuste svoje domove", rekla je Bel.
Misija je takođe utvrdila da je ogroman porast upotrebe oružja dugog dometa od strane Rusije, počev od juna prošle godine, doveo do naglog povećanja stradanja civila u urbanim centrima širom Ukrajine.
Takvo oružje je u 2025. godini izazvalo više od trećine civilnih žrtava, što predstavlja porast od 65 odsto u odnosu na 2024. godinu, navodi se u izveštaju.
"Naglo povećanje napada dugog dometa i gađanje ukrajinske nacionalne energetske infrastrukture znače da se posledice rata sada osećaju među civilima daleko izvan linije fronta", dodala je Bel.
U utorak je Kijev saopštio da je Rusija izvela drugi veliki napad dronovima i raketama na Ukrajinu u razmaku od četiri dana, ponovo ciljajući elektroenergetsku mrežu zemlje, i to usred ledenih temperatura.
Povezane vesti
To se dogodilo nakon što su Sjedinjene Američke Države optužile Moskvu za "opasnu i neobjašnjivu eskalaciju" rata, u trenutku kada administracija Donalda Trampa pokušava da pokrene mirovne pregovore.
Rusija je tokom rata nastojala da ukrajinskim civilima uskrati grejanje i tekuću vodu, u nadi da će iscrpeti javni otpor prema potpunoj invaziji Moskve, koja je započela u februaru 2022. godine. Kijev je ovu strategiju opisao kao "pretvaranje zime u oružje".
U saopštenju objavljenom u ponedeljak, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova istaklo je da "ruski rat punog obima protiv Ukrajine sada traje duže nego što je Sovjetski Savez ratovao protiv nacističke Nemačke između 1941. i 1945. godine tokom Drugog svetskog rata".
Povezane vesti
"Za 1.419 dana potpune invazije na Ukrajinu, Rusija nije ostvarila nijedan strateški cilj. Ukrajina i dalje stoji kao suverena država", navodi se u saopštenju ministarstva.
Komentari (0)