Koalicija voljnih na delu: Ko bi mogao, a ko neće poslati trupe u Ukrajinu?
Komentari
11/01/2026
-18:00
Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska obećali su da će rasporediti mirovne snage u Ukrajini u slučaju postizanja mirovnog sporazuma. Planovi za takav potez izrađeni su prošle godine, ali su poslednjih dana ponovo aktuelizovani, uz podršku SAD evropskim saveznicima u obećanju da će pružiti sigurnosne garancije za Ukrajinu.
Upravo su Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska predvodili ovu ideju od samog početka, a sada su potpisali deklaraciju o namerama da rasporede trupe u Ukrajini u slučaju postizanja mirovnog sporazuma, piše Sky News.
Tanjug/Ludovic Marin, Pool photo via AP
U saopštenju nakon ključnog sastanka evropskih lidera 6. januara, na kojem se raspravljalo o "koaliciji voljnih", Kancelarija premijera Ujedinjenog Kraljevstva opisala je to kao "multinacionalnu silu", iako nije jasno da li će se pridružiti i druge zemlje u slanju trupa na teren.
Poznato je da predsednik Vladimir Putin ne podržava prisustvo bilo kakvih stranih mirovnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.
Šta znači "koalicija voljnih"?
Razgovori o inicijativi koalicije voljnih tokom protekle godine su se menjali, ali ovo deluje kao najbliže ostvarenju te ideje.
"Mora biti koalicija voljnih jer imate bar dva člana NATO — Slovačku i Mađarsku — koji blokiraju bilo šta što se Putinu ne bi svidelo... isto je i sa EU", rekao je vojni analitičar Majkl Klark.
Ovaj pristup omogućava članicama NATO da deluju u grupi, ali ne pod okriljem NATO, izbegavajući veto država članica koje se ne slažu ili ne žele da učestvuju.
Tanjug/Ludovic Marin, Pool photo via AP
Povezane vesti
Izbor termina "koalicija voljnih" takođe je značajan. Verovatno je namenjen da podseti američku publiku na raniju upotrebu iste fraze — kada su Ujedinjeno Kraljevstvo, Poljska i druge zemlje podržale invaziju SAD na Irak.
Koje zemlje su uključene — ili bi mogle biti?
Do sada su mirovne snage obećali samo Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, i moguće je da tako i ostane.
Obe imaju moćne vojske, a te dve zemlje su takođe jedine u Evropi koje poseduju nuklearno oružje.
Značajno je da je francuski predsednik Emanuel Makron prvobitno spomenuo mogućnost raspoređivanja francuskih trupa u Ukrajini 2024. godine, kada nije želeo da isključi tu opciju.
Iako su neke zemlje ranije nagoveštavale da bi mogle, ili možda ne, biti spremne da pošalju snage u Ukrajinu kao deo koalicije, prošli su meseci otkako je ovo pitanje bilo u fokusu, i nije potpuno jasno kakva je trenutna situacija.
Ovo je nekoliko drugih zemalja koje bi na neki način mogle da doprinesu mirovnim snagama, i šta su rekle o ovom pitanju, kako nedavno, tako i tokom protekle godine.
Turska
Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO, nagovestila je da je spremna da učestvuje u mirovnim misijama.
Povezane vesti
Njeno Ministarstvo odbrane je prošle godine saopštilo da je "spremno da doprinese" međunarodnoj misiji nakon rata.
Nakon sastanka koalicije voljnih u januaru, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je sugerisao da bi mornarica njegove zemlje mogla biti uključena u obezbeđivanje Crnog mora.
"Bezbednost Crnog mora, naravno, prirodno zahteva da Turska, kao članica NATO sa najvećom flotom u Crnom moru, snosi odgovornost", rekao je on.
Povezane vesti
Španija
Španija bi takođe mogla da pošalje trupe u Ukrajinu, izjavio je premijer Pedro Sančez nakon sastanka evropskih lidera 6. januara.
Tanjug/Yoan Valat, Pool photo via AP
"Spremni smo da učvrstimo mir prisustvom španskih oružanih snaga. Ako smo to činili u drugim delovima sveta, zašto to ne bismo učinili u Evropi?", rekao je, prema izveštaju El Pais.
Sančez će razmatrati ovo pitanje sa političkim grupama i objasniti planove za moguće raspoređivanje trupa.
Finska
Uloga Finske u bilo kojoj mirovnoj misiji još nije jasna. Ministarka spoljnih poslova je ranije izjavila da će zemlja "definitivno" biti deo koalicije, ali je premijer Peteri Orpo kasnije isključio mogućnost da finske trupe učestvuju u borbenim operacijama.
Nakon sastanka koalicije 6. januara, finski predsednik Aleksander Stub je napomenuo da uloga Finske još nije definisana.
Kanada
Iako nije u Evropi, Kanada je članica NATO i obećala je značajnu stalnu podršku bilo kojoj bezbednosnoj sili, ali nije jasno da li bi to uključivalo i trupe na terenu u mirovnim misijama.
Pred sastanak koalicije voljnih, premijer Mark Karni je, prema izveštaju CBC-a, govorio o "najvećem vojnom jačanju u generacijama" koje se trenutno sprovodi u njegovoj zemlji.
Australija
Australijski premijer Entoni Albaneze ranije je izjavio da je "otvoren" za slanje trupa u Ukrajinu kao mirovnjaka.
Govoreći 3. marta prošle godine, rekao je: "Trenutno se razgovara o potencijalnim mirovnim misijama, i sa stanovišta moje vlade, otvoreni smo za razmatranje svih predloga u budućnosti, jer je Australija istorijski igrala važnu ulogu u ... različitim oblastima mirovnih misija".
Ko je već isključen?
Neke druge zemlje su ranije isključile mogućnost slanja trupa na teritoriju Ukrajine, ili su se obavezale da će podržati mirovne misije na druge načine.
Prošle godine, profesor Klark je rekao da se od Poljske i Nemačke ne očekuje da pošalju trupe u Ukrajinu.
Poljska
Poljska ima jednu od najjačih vojski u Evropi i troši znatno više od cilja NATO za odbranu.
Tanjug/AP Photo/Michel Euler
Međutim, Poljska ima dugu granicu sa Ukrajinom i Belorusijom i zabrinuta je za sopstvenu bezbednost.
Govoreći na dan sastanka koalicije, poljski premijer Donald Tusk je naglasio da će Poljska igrati ključnu ulogu u logistici i organizaciji kako bi pomogla koordinaciju podrške Ukrajini.
Međutim, on je ponovio da se ne očekuje da poljske trupe budu poslate direktno u Ukrajinu.
Nemačka
Kao najveća ekonomija u Evropi, Nemačka je ključni deo bilo kakvog zajedničkog odgovora na rat u Ukrajini.
Kancelar Fridrih Merc je rekao da bi njegova zemlja mogla da se pridruži multinacionalnoj sili za nadzor primirja, ali sa trupama stacioniranim van Ukrajine.
Tanjug/Ludovic Marin, Pool photo via AP
"Nemačka će nastaviti da doprinosi politički, finansijski i vojno. To bi, na primer, moglo uključivati raspoređivanje trupa u Ukrajinu na teritoriji susednih članica NATO nakon primirja", rekao je on.
Italija
Italijanska premijerka Đorđa Meloni bila je među učesnicima sastanka koalicije voljnih 6. januara, i ponovila je svoj raniji stav da njena zemlja neće slati trupe na teren.
U saopštenju nakon sastanka, italijanska vlada je potvrdila svoju podršku bezbednosti Ukrajine i navela da zajednička izjava lidera sa sastanka "odražava principe koje je Italija više puta ponavljala".
Komentari (0)