"Finska i Srbija mogu da uče jedna od druge": Finski ambasador Niklas Lindkvist u emisiji "Diplomata"

U novoj epizodi emisije "Diplomata" razgovarali smo sa ambasadorom Finske u Srbiji Niklasom Lindkvistom, koji je u našoj zemlji od kraja 2023. godine. U ovom intervjuu otkrivamo kako njegova dugogodišnja diplomatska karijera, kroz rad u Helsinkiju, Moskvi, Njujorku i Briselu, oblikuje njegov pristup vođenju ambasade i jačanju bilateralnih odnosa. 

Lindkvist je govorio o obnovi poseta i saradnji između Finske i Srbije nakon pandemije, pristupu finskog društva zasnovanom na zajedničkom radu, kao i o perspektivama u oblasti digitalne transformacije, inovacija i zelene ekonomije. Takođe, govorio je kako članstvo Finske u NATO-u i multilateralna diplomatija utiču na stabilnost u regionu i na saradnju sa Srbijom.

Vaša diplomatska priča u Srbiji, počinje krajem 2023. godine, kada ste stigli. Koji su trenuci u vašoj karijeri oblikovali vaš pristup diplomatiji i kako su svi oni doveli do ovog trenutka kada ste postali ambasador Finske u Srbiji?

Diplomatske karijere uvek traju mnogo godina i zato što je u karijeri ugrađeno to da se svake tri ili četiri godine selite na različita mesta. U mom slučaju, radio sam u Helsinkiju, zatim u Moskvi, zatim u Njujorku, pa nazad u Helsinki, pa opet u Moskvu. Zatim u Briselu.

Stičete mnogo različitih iskustava usput. I to je otprilike ideja sa diplomatskom karijerom da se obučavate u različitim stvarima, brinete o njima. To je takođe veoma korisno kada završite na vodećoj poziciji, poput ambasadora, jer ste onda zapravo odgovorni za sve te stvari, tako da morate znati malo o svemu.

Otkako ste došli ovde, da li ste primetili neke značajne promene u odnosima Finske i Srbije tokom 2024. i 2025. godine?

Mislim da je najveća promena verovatno to što je, kada sam došao, došlo do pauze u našim bilateralnim posetama zbog pandemije koju smo imali u svetu. Tokom mog prethodnika bilo je poseta, ali naravno bilo je nekoliko godina kada nismo imali nijednu. Zato sam veoma zahvalan što je tokom mog boravka ovde u Srbiji moja ministarka spoljnih poslova već bila ovde dva puta. Došla je u 2024. godini, a sada ponovo u 2025. godini. A takođe i drugi posetioci. Imali smo odbor za spoljnu politiku, imali smo predsednika parlamenta i tako dalje. Postoji veliko interesovanje za otvaranje odnosa i ponovno otvaranje poseta nakon pandemije.

Finska je poznata po stalnom promovisanju međusektorske saradnje u kreiranju politika, što znači uključivanje svih zainteresovanih strana, ne samo vlade, već i preduzeća, nevladinih organizacija, civilnog sektora, organizacija i drugih aktera sličnih. Da li bi se ovaj pristup mogao primeniti na proces pristupanja Srbije EU, posebno u oblastima kao što su pravo životne sredine i digitalne vlade?

Mislim da je ovo zaista suština finskog društva da zajedno radimo na svemu što radimo. Nije vlada ta koja trenutno drži vodeću poziciju, već je celo društvo uključeno u stvari. I ne samo opozicija, već i organizacije za ljudska prava, civilno društvo uopšte, takođe i naša poslovna zajednica.

Svi su zapravo deo ovog načina zajedničkog rada i razvoja naših društava. Definitivno mislim da bi to mogao biti dobar način da se ovo poveća i u Srbiji, jer smo videli dobre rezultate iz Finske. Veoma je lako razumeti koje su koristi, tek počevši od resursa. Ako država mora da uradi sve, zaista zahteva mnogo.

Ako možete da sarađujete sa drugima, onda oni mogu da urade svoj deo, a država svoj deo. Ako imate dobru saradnju, onda se možete podeliti. Neko radi jedan deo, neko drugi deo. I mislim da je lepota celog sistema uglavnom u tome što gradi ovo poverenje u društvu. Dijalog zaista gradi društvo koje je spremno za moguće krize u budućnosti, jer su svi uz to.

Finska se pridružila NATO-u tokom 2023. godine i njena integracija je uveliko u toku sada. Kako članstvo Finske u NATO-u utiče na njen diplomatski stav, ne samo u Srbiji, već i na Zapadnom Balkanu?

Ovo je bila ogromna promena za nas, zaista, pridruživanje NATO-u. I to je nešto što je veoma promenilo javno mnjenje. Kada je Rusija napala Ukrajinu, finsko stanovništvo je veoma brzo bilo za pridruživanje NATO-u, umesto da je bilo prilično skeptično oko toga da li je to potrebno ili ne. Zaista su videli potrebu da to urade. I za samo nekoliko nedelja, porasli smo na preko 60 odsto podrške za pridruživanje NATO-u. I tako se desilo, pridružili smo se. I to je, naravno, bila velika promena. Mi zapravo ne mislimo o sebi kao neutralnim. Pre toga smo govorili o vojno nesvrstanim, jer smo se pridružili Evropskoj uniji, i zato više nismo zaista govorili o neutralnosti u tom trenutku.

Ova saradnja je već postojala na nekim nivoima?

Da, i naravno, posebno sa NATO-om smo imali dosta saradnje i pre toga, tako da sa tehničke tačke gledišta nije bio veliki korak. Ali naravno, to je bio politički korak, koji je izazvan geopolitičkim promenama u svetu i zato su Finska, a i stanovništvo, zaista videli da nam je potrebna promena u ovome. Naravno, znamo istoriju Srbije i NATO-a. Možda je to veći izazov zbog toga. Ali i zato je ovde važnije ispričati priču o tome kako je NATO ovih godina i politička organizacija i kako NATO zapravo može pomoći u izgradnji stabilnosti.

Sa globalnim tenzijama koje rastu tokom 2024., 2025. godine, a čini se i sledeće godine, imaćemo neke od njih koje će i dalje biti aktuelne, kako manje države poput Finske i Srbije u tom pogledu mogu doprineti stabilnosti kroz multilateralnu diplomatiju?

Mislim da bi male države mogle biti veoma pogodne za to jer je za njih multilateralni sistem koji se zasniva na poretku u svetu zasnovanom na pravilima zaista važan. Mi smo šampioni koji zaista treba da vredno rade na odbrani ovog poretka zasnovanog na pravilima. Nadamo se i većim zemljama, ali za nas je to možda čak i više egzistencijalno pitanje. Ovo je nešto gde moramo da radimo zajedno. Moramo biti veoma jasni u vezi sa našim ciljevima i vrednostima za koje se zalažemo i mislimo da bi trebalo da prevladaju i u budućnosti.

Kako ocenjujete ulogu Srbije u nordijsko-balkanskoj saradnji 2025. godine, posebno u pogledu trgovine i kulturne razmene, što je veoma važan aspekt ove saradnje?

Veoma tesno sarađujemo sa mojim nordijskim kolegama ovde u Srbiji. Četiri ambasade ovde godinama imaju zajedničke projekte koji promovišu stvari poput Zelene agende i tako dalje. Sada ove godine imamo projekat pod nazivom Pametni gradovi. Pokušavamo da promovišemo koncept pametnih gradova, što nije samo stvar tehnologije. Danas imamo mnogo tehnologije koja se može koristiti za to, već se zapravo radi o procesu planiranja i uključivanju celog stanovništva u način na koji planirate grad. Sa ciljem da se grad, naravno, učini pogodnijim za život i boljim za stanovništvo u njemu. I ovde mislim da nordijske zemlje imaju mnogo iskustva i znanja. Uradili smo ovo. Nismo završili sa celom stvari. Još uvek radimo na tome.

Ali imamo, na primer, jedno područje Helsinkija koje se razvija. Gde je grad dao startapovima mogućnost da testiraju nove aplikacije i nova rešenja koja žele da testiraju. I onda možete videti, da li aplikacije funkcionišu, ili ne, I to je takođe ono o čemu sam ranije govorio, da radite zajedno sa civilnim društvom, sa poslovnom zajednicom, gradskim vlastima, i zajedno pokušavate da pronađete nešto što čini stvari boljim. To su stvari koje pokušavamo da promovišemo sa nordijske tačke gledišta i mislim da zaista imamo mnogo toga da podelimo sa Srbijom. Ali ne samo da delimo, mislim da je ovo i dvosmerna ulica, tako da moramo da sarađujemo sa Srbijom i vidimo gde možemo da učimo jedni od drugih.

Gde vidite najveće mogućnosti u srpskoj ekonomiji za finske kompanije koje su na našem tržištu ove godine i godinama koje dolaze?

Ono što smo u ambasadi veoma pažljivo razmatrali su sektori poput informaciono-komunikacionih tehnologija (ITC), zelenih rešenja, čistih tehnologija, pa i obrazovanja, ako to možemo da uradimo, inovacije uopšte. To su sve oblasti u kojima mislim da imamo mnogo toga da pružimo Finskoj i gde imamo kompanije koje traže nova tržišta. Zato mnogo radimo na promociji ovoga i ovde, a naravno i možda da to malo prodamo kompanijama u Finskoj, jer je jedan od naših najvećih izazova to što Srbija možda nije toliko poznata u Finskoj, pa pokušavamo da to i plasiramo na tržište.

Finska je poznata po svojim tehnološkim inovacijama, kao što ste pomenuli. Da li bi zajednički projekti u oblasti veštačke inteligencije, čistih tehnologija, kao što ste pomenuli, ili digitalnog obrazovanja mogli postati novi stub buduće saradnje Srbije i Finske?

Da, definitivno. To bi bilo nešto čemu bismo težili. I kao što sam rekao, mislim da bi glavni ključ za to zapravo bio povezivanje kompanija iz Srbije i Finske. I mislim da bi trebalo da pomenem jednu od stvari koje nam nedostaju, a to je direktan let od Helsinkija do Beograda.

Kompletnu emisiju "Diplomata" pogledajte u video prilogu na početku teksta.