Odalović: Tražili smo da u Zajedničkoj komisiji učestvuju porodice, Priština za sada odbija
Komentari
25/01/2026
-16:11
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je danas da je posle tri godine od usaglašenosti Deklaracije o nestalim licima u okviru dijaloga Beograda i Prištine došlo do kvalitetnog pomaka i dodao da je srpska delegacija u Briselu tražila da u radu Zajedničke komisije kao posmatrači učestvuju porodice Albanaca i Srba, ali da je prištinska strana to odbila.
"Najvažnije su porodice. Ovo sve radimo zbog njih i to je cela priča. Mi smo tražili da u radu Zajedničke komisije kao posmatrači učestvuju porodice Albanaca i Srba, da bi pratili mehanizam. Priština je to za sada odbila. Ja ću ponoviti taj zahtev, jer duboko verujem da porodice treba da budu za stolom", kazao je Odalović za Tanjug.
Podsetio je da se trenutno 1.589 osoba vodi kao nestale, a da je od toga 567 osoba srpske i nealbanske nacionalnosti i ukazao da Beograd ne pravi razliku u nacionalnosti nestalih, kao i da je to princip na kojem insistira.
Odalović je podsetio da je tokom poslednje runde pregovora u Briselu održan prvi sastanak Zajedničke komisije kojim je, kako je dodao, ta komisija ozvaničena i dobila je određene okvire.
"Zajednička komisija je telo koje se u skladu sa Deklaracijom formira kako bi pomogla u radu Radne grupe, odnosno da Radnoj grupi, kada ima temu koju identifikuje, a ne može da je razreši, pomogne", rekao je Odalović i dodao da su predmeti istrage arhive, grobna mesta, ekshumacije, nove tehnologije, domaćih arhiva.
Odalović je naveo da Beograd smatra da bi bilo efikasnije ukoliko bi domaće arhive ostale samo u okviru Radne grupe, dok Priština insistira da se time bavi Zajednička komisija.
"Sada mi to treba da njima, ako se dogovorimo, delegiramo", rekao je Odalović.
Povezane vesti
Kada je reč o međunarodnim arhivima, Odalović kaže da sami ne možemo do njih da dođemo i da je zato od izuzetne važnosti podrška i Haškog tribunala, i NATO-a, kao i KFOR-a, OEBS-a.
"Važno je da identifikujemo pravce traženja, od koga šta tražimo. Ako mi tražimo od NATO-a, nama neće dati. Prištini, pa, možda će dati, možda neće, ali ako tražimo od međunarodnog zvaničnika, njima će dati", rekao je Odalović i dodao da će Beograd zatražiti informacije za Žutu kuću.
Zajedničku komisiju čine, kako je rekao Odalović, po dva člana iz EU, beogradske i prištinske delegacije, a Crveni krst je posmatrač.
Kako je dodao, na sastanku je beogradska delegacija uspela da se izbori i sačuva duh i tekst Deklaracije i da se mandat Zajedničke komisije stavi u okvire onoga kako i treba da bude, a ne ono što je htela Priština, a to je da ta komisija zameni Radnu grupu kao mehanizam.
Porodice su tražile da se radna grupa uključi u Briselski dijalog, rekao je Odalović i dodao da je činjenica da je šest godina pitanje nestalih, kao i sam dijalog, bio zarobljen.
"Radna grupa je do 2020. godine funkcionisala, više od 1.900 slučajeva nestalih lica rešili smo kroz taj mehanizam", kazao je Odalović.
Komentari (0)