25 godina nakon sastava Đinđićeve vlade: Dobrosavljević i Alimpijević o geopolitici i članstvu Srbije u EU

Dvadeset pet godina nakon formiranja vlade Zorana Đinđića, Srbija i dalje živi u senci istorijskih prilika koje su tada bile otvorene i koje su, po mišljenju mnogih, uglavnom propuštene. Zima 2000/2001. donela je retko viđeni entuzijazam, veru u promenu i kolektivnu nadu da Srbija može konačno da zakorači u red demokratskih društava istočne Evrope. Danas, sa distance od četvrt veka, taj optimizam deluje daleko, a društveno raspoloženje obeležava duboka polarizacija i skeptičnost prema politici.

U razgovoru za Euronews Srbija, istoričar i učesnik događaja iz tog perioda Vladimir Dobrosavljević i novinar NIN-a Vladan Alimpijević sagledavaju taj period ali i trenutnu situaciju u kojoj je Srbija još uvek kandidat za članstvo u EU.

Dok Dobrosavljević ističe da je Srbija geografski i ekonomski neizbežno vezana za Evropsku uniju - sa dve trećine spoljne trgovine upravo sa EU zemljama i okruženjem punim NATO baza – Alimpijević upozorava na mogućnost hibridnog pristupanja: ulazak u Šengen i evrozonu pre punopravnog članstva, kao model koji bi mogao da zaobiđe neke od najtežih političkih prepreka. Istovremeno, obojica upozoravaju da alternativni putevi - izolacija, samodovoljnost ili "rupa na evropskom tepihu", nose enormnu cenu koje društvo možda nije spremno da plati.

U širem kontekstu, sagovornici se dotiču i globalnih procesa: od evropske nespremnosti za rat i potencijalne uloge ukrajinskih boraca u budućoj bezbednosnoj arhitekturi, do unutrašnjih slabosti iranskog režima koji opstaje uprkos pritiscima spolja.

Razgovor je počeo osvrtom na 25. godišnjicu vlade Zorana Đinđića. Dobrosavljević, koji je lično prisustvovao glasanju o toj vladi, podsetio je na potpuno drugačiji društveni ambijent tada u poređenju sa današnjim stanjem.

"Bio sam prisutan, učestvovao sam u glasanju na toj sednici. Istorijski kontekst je potpuno drugačiji, okolnosti su bile potpuno drugačije. Entuzijazam u društvu je, ko se seća tog perioda, te zime 2000. i 2001. godine bio potpuno, potpuno drugačiji nego u odnosu na ono što je kako je sada opšte stanje u društvu i raspoloženje na kraju krajeva i kakva je motivacija i odnos prema politici, odnosno kolika je količina nade ili vere građana u to da može da se nešto dogodi", kaže Dobrosavljević i dodaje:

Euronews Srbija

"Tada je zaista postojalo veliko očekivanje da će Srbija, kao i većina drugih istočnoevropskih zemalja, zapravo konačno započeti i dovršiti tranziciju iz autoritarnog u demokratsko i liberalno društvo. I danas, sa 25 godina distance, to posmatram više kao period propuštenih prilika. Odnosno, kao nešto što mnogo više govori o nezrelosti i naših elita i nas svih zajedno kao društva, da se orijentišemo u svetu u kome živimo i u prostoru na kome živimo, da se prilagodimo, da znamo kakve odgovore epoha i prostor postavljaju pred nas i kakve odgovore treba da damo. I između ostalog, zbog, zato što smo propustili neke od velikih istorijskih šansi nije samo 2000. i 1988. je bila velika istorijska šansa odnosno koju takođe nismo prepoznali danas zapravo plaćamo cenu kakvu plaćamo i nalazimo se u stanju kakvu se nalazimo", navodi Dobrosavljević.

On je naglasio da duboka podeljenost i navijački pristup prema istorijskim procesima sprečavaju racionalno sagledavanje grešaka i prilagođavanje novim okolnostima.

Dobrosavljević: Srbija i geografski predodređena za članstvo u EU

Alimpijević je ukazao na realnu mogućnost da Srbija uđe u neke oblike evropskih integracija pre punopravnog članstva, u skladu sa planovima koji se već neko vreme razmatraju u evropskim krugovima.

"Očekujem da će jedan plan koji se kao non-paper vrti već neko vreme, najmanje dve godine po evropskim krugovima, da se ipak ostvari. A to je da bi Srbija pre mogla da uđe u Šengen, da bi Srbija pre mogla da usvoji evro i još neke integracije, nego što bi postala punopravna članica Evropske unije i da je to nekakav model koji bi mogao da se primeni i za druge zemlje. Ne mislim čak ni da će Crna Gora ili Albanija, koje se proglašavaju - evo samo što nisu ušle, da će one postati takve članice", kaže Alimpijević.

Dobrosavljević je dodao da je Srbija geografski i ekonomski jasno predodređena za EU, te da nema realne alternative osim one koja bi bila izuzetno skupa za društvo.

"Naš prostor je prostor određen geografijom. Svako ko ima bilo kakvu dilemu, otvori geografsku kartu, pogleda geografsku kartu, pogleda zemlje koje se nalaze oko Srbije, otvori opet i pogleda statistiku, vidi da je gotovo dve trećine spoljotrgovinske razmene Srbije sa zemljama EU. Da je 18 odsto sa zemljama CEFTA od koje svaka želi da postane članica EU. Da su oko nas sve zemlje ili teritorije na kojima se nalaze baze koji su ili u NATO paktu ili imaju baze NATO na svojoj teritoriji. Nije ovo stvar izbora da li volite ili ne volite", kaže on i nastavlja:

"Mi smo geografski, a ovde svi vole da pričaju puno o geopolitici, predodređeni, odnosno jasno je definisano gde možemo da budemo. Možemo mi da izaberemo i da budemo, kako reče bivši predsednik Srbije, i rupa na evropskom tepihu. Možemo da budemo Enver Hodžina Albanija za 21. vek. Ali to košta. Možete sa 200 evra da živite. Ako je to izbor nas kao društva molim lepo. Svako društvo ima pravo i svaka nacija ima pravo i da se samoubije i da se odrekne sopstvene budućnosti ako želi".

Alimpijević: Evropa nije spremna da ratuje, a režim u Iranu mogu da ugroze samo "bazari"

Alimpijević je ocenio da Evropa više nema volju ni kapacitet da ratuje, te da bi iskusni ukrajinski borci posle rata mogli postati značajan faktor u budućoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

"Evropa nije spremna da ratuje, nije spremna da gine, nije spremna da gubi. Da se podsetimo, samo u jednom danu Srbija je 1915. godine izgubila 20.000 mladića. Toliko ih je bilo spremno da ratuje za Srbiju. To osećanje u Evropi više nema i Ukrajina bi mogla da bude možda rezervoar. A kako će se ti ljudi upotrebiti, da li će se upotrebiti, gde će oni ići. U svakom slučaju oni neće nestati i neće zaboraviti da se bore. Oni su po definiciji postali psi rata i to će možda biti neka ukrajinska prednost u budućoj podeli karata Evropske unije", kaže Alimpijević.

Euronews Srbija

O iranskom režimu istakao je da spoljni pritisak ne može dovesti do suštinske promene.

"Teško je očekivati da će vojna akcija koju eventualno najavljuje Vašington i koja bi imala izvesnu podršku, pre svega sigurno iz Izraela, teško da bi ona mogla da promeni sistem u Iranu. Iranski sistem 40 godina opstaje tako kako opstaje. Njega bi u krajnjoj liniji mogli da promene ljudi iznutra. I još nešto, ova pobuna je pokazala da studenti, žene, marginalne grupe, Kurdi nisu toliko opasni za taj režim koliko je opasno ono što se na farsiju zove bazari. To su ljudi koji se nalaze u srcu ekonomskog opstanka Irana, odnosno viša srednja klasa koja je vezana za pojedinačne bazare i koja je vezana zapravo za ekonomski prosperitet zemlje", kaže Alimpijević.

Gostovanje Dobrosavljevića i Alimpijevića u celosti pogledajte u video prilogu