Vučić iz Minhena: Uskoro će se desiti nešto od velikih svetskih događaja, ovo zatišje neće dugo trajati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti iz Minhena, gde prisustvuje Bezbednosnoj konferenciji, ističući značaj diplomatskih susreta koje je imao tokom dana. Fokus razgovora bio je na evropskom putu Srbije, globalnoj geopolitičkoj situaciji i jačanju bilateralnih odnosa sa ključnim evropskim partnerima. Istovremeno, predsednik je najavio turbulentan period na globalnom planu, pozivajući se na informacije dobijene tokom konferencije.

Kao jedan od najbitnijih trenutaka, Vučić je izdvojio sastanak sa nemačkim zvaničnicima, naglasivši stratešku važnost saradnje sa ovom zemljom.

"Najpre veoma, veoma, veoma važan sastanak sa Johanom Vadefulom gde smo razgovarali o evropskom putu Srbije, o situaciji u svetu i naravno razgovarali o bilateralnim srpsko-nemačkim odnosima", rekao je predsednik Vučić.

On je ukazao na promene u raspodeli moći na starom kontinentu, primećujući formiranje novog uticajnog dvojca – Nemačke i Italije. U tom kontekstu, najavio je i važne posete Beogradu u narednom periodu.

"Nadam se da ćemo predstavnike tih dve zemlje moći da ugostimo uskoro u našoj zemlji i njihove ministre. Kada o tome govorim, verujem pre maja, tako da će to biti važan sastanak za nas", istakao je Vučić, dodajući da se razgovaralo i o konkretnim koracima koje Srbija treba da preduzme na svom putu ka Evropskoj uniji, kao i o ekonomskoj saradnji i investicijama.

Predsednik se osvrnuo i na atmosferu same konferencije, komentarišući govore svetskih lidera poput američkog senatora Marka Rubija i kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jia. Vučić je podelio zanimljivo zapažanje o ponašanju predstavnika iz regiona tokom govora kineskog zvaničnika, primećujući kako mnogi napuštaju salu kada govore oni koji ne pripadaju striktno zapadnom bloku.

"Interesantno kako mi iz Evrope u stvari ne volimo da čujemo druge... tu su svi, naguraju se unutra, a onda ih vidite kada ulazi Vang Ji, kako počnu da izlaze od Kurtija, Bećirovića, do svih ovih malih, ostalih", opisao je Vučić, dodajući da je on pažljivo saslušao izlaganje kineskog ministra, kao i govore Ursule fon der Lajen i Kira Starmera.

Pored diplomatskih aktivnosti, predsednik je održao sastanak i sa ministrom odbrane Slovačke, Robertom Kalinjakom. Tom prilikom rešena su otvorena pitanja koja su kratkotrajno usporila odnose dve zemlje.

"Rešili smo neke stvari koje su nam za trenutak bile u zastoju u našim bilateralnim odnosima, u odnosima naših odbrambenih industrija takođe", potvrdio je predsednik, izrazivši uverenje da će se tradicionalno dobra saradnja sa slovačkom odbrambenom industrijom nastaviti i u budućnosti.

Tokom boravka u Minhenu, predsednik Srbije imao je i niz značajnih susreta sa američkim zvaničnicima, uključujući uticajne senatore iz Demokratske i Republikanske stranke. Predsednik nije krio da postoje razlike u stavovima, posebno kada je reč o ključnim nacionalnim pitanjima, ali je ocenio da je dijalog bio konstruktivan.

"Oni naravno imaju svoje stavove koji su drugačiji od naših po pitanju pre svega Kosova i Metohije, ali čini mi se da smo uspeli mnoge stvari da razjasnimo i o njima da na otvoren način govorimo", naglasio je Vučić.

Pored susreta sa senatorima, Vučić je imao i poseban sastanak sa Ričardom Grenelom, nekadašnjim specijalnim izaslanikom SAD, fokusirajući se na korake koje Srbija treba da preduzme kako bi dodatno unapredila odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Osvrćući se na evropske integracije i vladavinu prava, predsednik je govorio i o susretu sa Martom Kos, koja bi trebalo da preuzme važnu ulogu u novoj Evropskoj komisiji. Sastanak je opisao kao "pristojan, ozbiljan i odgovoran", iako je bilo reči o neslaganjima povodom nedavno usvojenih zakonskih rešenja u Srbiji.

"Ona je naravno izrazila svoje neslaganje sa setom pravosudnih zakona koje smo nedavno usvojili... Ja sam rekao da je, što se pravosudnih zakona tiče, Srbija suverena zemlja, ali da ćemo čekati mišljenje Venecijanske komisije i kada dobijemo mišljenje, u skladu sa tim ćemo se i ponašati", istakao je Vučić.

"Dobro su nam sve nacrtali, ali nećemo dozvoliti scenario iz 1995. godine"

Tanjug/Ministarstvo spoljnih poslova

U nastavku obraćanja iz Minhena, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o bezbednosnim izazovima, komentarisao susrete lidera iz regiona koje vidi kao potencijalnu pretnju, i odgovarao na poruke iz NATO struktura. On je najavio turbulentan period na globalnom planu, pozivajući se na informacije dobijene tokom konferencije.

"Uskoro će se desiti nešto od velikih svetskih događaja, tako da ovo zatišje neće dugo da traje... Biće mnogo bura ove godine. Ali za nas je važno da Srbija sačuva mir i stabilnost", poručio je Vučić.

Predsednik se posebno osvrnuo na susrete regionalnih zvaničnika u Minhenu, pominjući hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, Aljbina Kurtija, kao i ministre odbrane iz okruženja, uključujući hrvatskog ministra Ivana Anušića. Vučić je njihov sastanak protumačio kao jasnu poruku Srbiji.

"Žele da nam nacrtaju dodatno šta je to što rade, pošto su veoma moćni, snažni i jaki. Čestitam im na toj moći... Ako im je cilj bio da nas zabrinu, zabrinuli su nas, i u skladu sa tim preduzimaćemo korake", rekao je Vučić.

On je povukao istorijsku paralelu sa 1995. godinom i padom Krajine, naglasivši da Srbija više neće biti nespremna. Podsetio je na ulogu američkih zvaničnika iz tog perioda, poput Roberta Gelbarda, i pasivnost tadašnjeg srpskog rukovodstva.

"Ne želim da dopustim da budemo iznenađeni kao što smo prećutali savez Hrvata i Bošnjaka... pa je zamalo Banja Luka pala. Sada se nećemo naći u čudu. Dobro su nam sve pokazali, dobro su nam sve nacrtali... Nećemo da pravimo vojne saveze protiv njih, ali ćemo biti dovoljno snažni da ih odvratimo", bio je jasan predsednik.

"Kad već pričate o Srbima, pokažite malo poštovanja"

Komentarišući izjavu Radmile Šekerinske, zamenice generalnog sekretara NATO-a, koja je pohvalila Hrvatsku i Albaniju a kritikovala "secesionističke izjave" aludirajući na Republiku Srpsku, Vučić je reagovao oštro, ukazujući na dvostruke aršine.

"To nam priča žena i ljudi koji su doveli do secesije, bar kako oni misle, dela teritorije Republike Srbije... Malo, bar kad već pričate o Srbima, malo poštovanja pokažite", rekao je Vučić. On je dodao da se međunarodni zvaničnici ne sećaju 16 ubijenih radnika RTS-a, ali pamte stradalog albanskog policajca u Banjskoj, dok ignorišu ubijene Srbe.

Predsednik je demantovao navode ministra odbrane BiH Zukana Heleza o navodnom vojnom savezu Srbije i Mađarske, nazivajući to neistinama i prilikom da pojasni poziciju Srbije.

"Mi nemamo vojni savez ni sa kim. Mi smo vojno neutralna zemlja. Mi imamo vojno-tehničku saradnju sa 101 zemljom sveta", objasnio je Vučić, dodajući da je vojni savez najviši oblik ujedinjenja radi odbrane ili napada, što u slučaju Srbije i Mađarske nije slučaj.

"Politika Evrope postaje sve više suverenistička"

Analizirajući govore američkih zvaničnika, Vučić je ocenio da govor Marka Rubija nije bio suštinski drugačiji od stavova Džej Di Vensa, iako je bio "dopadljiviji za evropske uši". Takođe, predsednik je izneo tezu da Evropa postaje sve više suverenistička, a ne globalistička.

"Politika Evrope postaje sve više suverenistička... Žele ekonomiju sa proizvodom 'made in Europe', imaćete značajniji uticaj subvencija... Pominjanje člana 42 statuta EU vam govori da će Evropa da ima i posebne svoje snage", rekao je Vučić, ukazujući na stvaranje novih osovina moći unutar same Unije.

Predsednik je potvrdio da se susreo sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem u Minhenu, ali je naglasio da nije bilo reči o bilateralnim pitanjima, niti o regionalnim vojnim savezima.

"Videla sam se sa Plenkovićem, inače nismo bilateralno pričali... Rusija, Ukrajina, Evropa, to su bile teme te večeri. Naravno da ga nisam pitao (za savez), to je bilo 20 ljudi", objasnio je Vučić, sugerišući novinarima da oni to pitanje upute Plenkoviću.

Dotakao se i teme eksploatacije litijuma, pominjući primer Finske koja je započela tu aktivnost, te izrazio žaljenje što je Srbija, zbog blokada i "širenja laži", propustila priliku da bude među prvima.

"Finska je danas započela eksploataciju svog litijuma... ponovo smo propustili šansu zahvaljujući tim ljudima koji su sve to blokirali umesto mi da budemo ti prvi koji su to eksploatisali", izjavio je predsednik.