Nova poseta Sorensena, stari zahtevi: Može li dijalog da se pomeri sa mrtve tačke?
Komentari27/02/2026
-07:05
Specijalni predstavnik za dijalog Peter Sorensen, već dva puta za manje od dva meseca, posetio je Beograd i Prištinu. Njegova poslednja poseta regionu dolazi u vreme kada prištinske institucije uveliko pripremaju primenu Zakona o strancima i vozilima, ali i sve jačeg pritiska na preostale srpske institucije u oblasti školstva i zdravstva.
Nakon sastanka sa Peterom Sorensenom, iz Beograda je, po ko zna koji put, zatraženo formiranje Zajednice srpskih opština, dogovorene pre više od decenije, u okviru koje bi se rešavala važna pitanja za položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
"Posebno sam ukazao na izazove sa kojima se suočavamo kada je reč o položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i izrazio zabrinutost povodom namera Prištine da od 15. marta počne sa sprovođenjem novih eskalatornih i duboko diskriminatornih odluka, koje direktno ugrožavaju opstanak srpskog naroda. Uputio sam molbu da međunarodna zajednica najozbiljnije shvati ova izuzetno važna pitanja i ućini sve da osigura poštovanje prava srpskog naroda. Naglasio sam i da se, priključivanjem tzv. Kosova regionalnom vojnom savezu, dodatno podižu tenzije i ugrožava bezbednost srpskog naroda", naveo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine.
Tanjug Video
Posle razgovora sa zvaničnicima Prištine, Sorensen nije ni nagovestio šta će biti dalje, a niti je direktno spomenuo Zajednicu.
"Fokusirali smo se na unapređenje normalizacije odnosa sa Srbijom, sprovođenje preuzetih obaveza, kao i na obezbeđivanje stabilnosti i napretka na evropskom putu", rekao je Sorensen.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je ponovio svoju priču: "Vlada Kosova ostaje posvećena potpunoj normalizaciji odnosa sa Srbijom, uz međusobno priznanje".
FoNet/Ministarstvo spoljnih poslova Srbije
Petar Đorđević iz NVO "Mlada aktivna Gračanica", govoreći o dijalogu Beograda i Prištine rekao da misli da je vlada u Prištini "dosta jasna da od Srbije želi potpuno priznanje".
Povezane vesti
"I mislim da će pri tim stavovima ostati, bez nekih značajnih ustupaka i bez nalaženja nekih kompromisnih rešenja", rekao je za Euronews Srbija novinar Zoran Stanković.
Pozive Evropske unije da Priština ne preduzima jednostrane poteze koji ugrožavaju opstanak srpskog naroda, tamošnji zvaničnici uglavnom nisu prihvatali.
"Mislim da njima mišljenje Evrope i sve ono što se dešava u Evropi mnogo manje znači. Ono što je njima od velikog znača i ono što njima može na neki način da pripreti ili da ih stopira u nečemu jeste Amerika", dodao je Stanković.
Ljeart Hodža, urednik ATV-a, rekao je za Euronews Srbija da je, ukoliko želimo da prognoziramo šta bi moglo da se dešava 2026. godine, mnogo lakše i važnije gledati šta piše u strategiji, odnosno u tom zakonu u SAD, nego u posetama zvaničnika iz Brisela.
A zvaničnici iz Brisela su samo primili k znanju da dijalog sa Beogradom, u ime Prištine, od sada vodi Ministarstvo spoljnih poslova i Glauk Konjufca koji je na njegovom čelu. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, napisao je na društvenim mrežama da, bez obzira na kadrovsko rešenje, pregovarač ostaje predstavnik Privremenih institucija samouprave u Prištini, u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN i Rezolucijom (2010) o pokretanju statusno neutralnog dijaloga.
Skeniranje stanja
Inače, sagovornici portala Euronews Srbija ranije su ocenili da je Sorensenova poseta pre svega bila svojevrsno "skeniranje terena", odnosno prikupljanje informacija, nakon perioda u kojem je dijalog faktički stagnirao zbog tehničkog mandata vlade u Prištini. Istovremeno, ukazuju da je teško precizno proceniti cilj posete, budući da su detalji razgovora ostali nepoznati.
Politikolog Ognjen Gogić istakao je da je poseta bila netransparentna i da je teško proceniti njen konkretan cilj, navodeći da Sorensen nema mandat da utiče na povlačenje zakona, formiranje ZSO ili bezbednosne aranžmane. Kako kaže, EU i dalje deluje kroz princip uslovljavanja, nudeći finansijske i političke benefite u zamenu za napredak u dijalogu.
Povezane vesti
Bivša ambasadorka Srbije pri OEBS Branka Latinović smatra da je reč o pokušaju Brisela da predupredi moguće tenzije, posebno uoči 15. marta i početka primene Zakona o strancima. Upozorava da bi njegova primena mogla da izazove proteste i dodatno produbi osećaj nesigurnosti među Srbima na Kosovu i Metohiji, dok bi politički ojačana pozicija Aljbina Kurtija nakon formiranja vlade mogla dodatno da oteža pregovore.
Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.
Komentari (0)