Hrvatski ministar odbrane i general o srpskoj vojnoj (nad)moći: Raspolažu sredstvima koja drastično menjaju odnos snaga

Trka u naoružanju na Balkanu ušla je u novu, intenzivniju fazu, a zvanični Zagreb sa sve većom pažnjom prati jačanje odbrambenih kapaciteta Beograda. Dok obe zemlje modernizuju svoje arsenale, hrvatski vojni vrh i analitičari priznaju da Srbija trenutno prednjači u nekoliko ključnih segmenata – od brojnosti ljudstva i budžeta, pa sve do moćnih PVO sistema koje nabavlja godinama unazad.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić govoreći za medije o odbrambenoj industriji, prilično dramatično, kako navodi hrvatski Net.hr, izneo podatke o vojnoj moći Srbije. On je naglasio da Beograd sada raspolaže sredstvima koja drastično menjaju odnos snaga u regionu.

"Prema informacijama koje mi imamo, u ovom trenutku Srbija raspolaže s ozbiljnim ofanzivnim sistemima koji su izuzetno kompleksni, skupi i koje nabavlja već punih četiri, pet ili šest godina", izjavio je Anušić.

Hrvatski ministar je posebno ukazao na to da je Srbija "drastično i dramatično" uvećala kapacitete svog ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (PVO), ocenjujući da Beograd kupuje oružje "koje može biti izuzetno opasno kada bi se upotrebilo".

Statistika potvrđuje ove navode. Prema podacima koje ističe portal Net.hr, Srbija je prošle godine za vojsku izdvojila istorijski rekordan iznos od 2,3 milijarde evra, što čini oko 2,5 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). U istom periodu, Hrvatska je izdvojila 1,95 milijardi evra.

Prednost u ljudstvu i vojnoj industriji

Bivši hrvatski ministar odbrane i učesnik građanskog rata, Ante Kotromanović, u detaljnoj analizi za Net.hr ukazao je na to da Srbija ima značajnu prednost u brojnosti stalnog sastava vojske.

"Srbija ima veću vojsku – oko 25.000 vojnika, plus rezerva. Hrvatska ima oko 15.000 vojnika plus rezervu", uporedio je Kotromanović.

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

Osim broja "čizama na terenu", Kotromanović smatra da je ključna prednost Beograda u tome što je uspeo da očuva i unapredi sopstvenu vojnu proizvodnju, dok je Hrvatska taj segment u velikoj meri zapustila.

"Karakteristično za Srbiju je to što imaju puno veću i značajniju vojnu industriju od Hrvatske, uspeli su očuvati vojnu industriju, razvijaju bespilotne i artiljerijske sisteme - i to u saradnji s drugim zemljama, pre svega s Izraelom. Srbija ima određeni know-how te ima sposobnosti", ističe bivši hrvatski ministar.

Raketni štit: Ruska, kineska i izraelska tehnologija

Posebnu pažnju Kotromanović skreće na srpski sistem PVO, koji opisuje kao veoma respektabilan spoj tehnologija sa različitih strana sveta. On navodi da je Srbija pametno "šarala" pri nabavci, čime je dobila sposobnosti koje Hrvatska trenutno nema.

"Imaju ruski sistem kratkog dometa Pancir S-1, koji je jako dobar sistem, a kupili su i kineski FK-3 - sistem srednjeg dometa. Takođe, kupili su i izraelski sistem s dometom od oko 300 kilometara. Tim sistemom dobili su značajnu vojnu sposobnost", naglašava Kotromanović.

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

On zaključuje da Srbija, za razliku od Hrvatske koja je isključivo vezana za NATO standarde, koristi svoju specifičnu politiku da nabavlja opremu i od Kineza i od Izraelaca, čime gradi kompleksan i višeslojan odbrambeni sistem.

Kotromanović poručuje da Hrvatska mora pojačati pripreme kako bi zaštitili svoje granice, iz Beograda stižu poruke da jačanje vojske služi isključivo u svrhu odvraćanja.

Sam predsednik Vučić istakao je da Srbija postaje "neosvojiva tvrđava".