Tramp traži bezuslovnu predaju Irana: Sretenović i Borojević o mogućnosti širenja sukoba na čitav region

Sukob na Bliskom istoku ulazi u sve opasniju fazu, a sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Država nosi rizik da preraste u širi regionalni konflikt. Istoričar Stanislav Sretenović i vojni publicista Danko Borojević za Euronews Srbija ocenjuju da je situacija izuzetno napeta, da Iran pokazuje sposobnost da uzvrati udarce, ali i upozoravaju da bi najveća opasnost mogla biti širenje rata i posledice po globalnu ekonomiju.

"Posle sedam dana vojnih aktivnosti i rata na bliskom i srednjem istoku, možemo da kažemo da je situacija i dalje veoma teška, napeta, da nedužni ljudi ginu iz dana u dan. Mi sada možemo da se pitamo koji su bili ciljevi Izraelaca i Amerikanaca, da li je to bila intervencija sa idejom da se u prvih sat vremena eliminiše celokupno rukovodstvo Irana i da se onda u 24 časa izazove promena režima, što se nije desilo, ili je nešto drugo bilo cilj akcije", kaže Sretenović za Euronews Srbija.

Dodaje da u svakom slučaju, ako je akcija trebalo da dovede do pada iranskog režima za 24 časa, do toga nije došlo. Iran je uzvratio veoma oštro i izazvao jednu krizu koja preti da se prenese na ceo region, pa i na ceo svet.

Euronews Srbija

"Ukoliko zaista Ormuski kanal nastavi sa blokadom Ormuskog kanala, time se prekida 20 odsto svetske trgovine naftom i gasom i zato što to onda može da izazove lančanu reakciju inflacija u mnogim zemljama sveta", kaže Sretenović.

Prema tome situacija je i dalje vrlo teška, tragična, najviše zbog toga što u ovom ratu, kao i u svakom ratu, najviše stradaju civili.

Rastući broj civilnih žrtava u Iranu otvara pitanje karaktera vojnih operacija koje Sjedinjene Američke Države i Izrael predstavljaju kao "precizne“ i "preventivne". Prema poslednjim dostupnim podacima, u napadima je stradalo više od hiljadu civila, među kojima je i veliki broj dece.

Borojević: Ovakvi ishodi nisu neuobičajeni u savremenim ratovima

Borojević smatra da takvi ishodi, nažalost, nisu neuobičajeni u savremenim ratovima.

"Po pravilu u ratovima strada više civila nego vojnika. To je, nažalost, karakteristika gotovo svakog sukoba. Ako se rat uopšte može nazvati normalnim, onda je to neka njegova surova realnost“, kaže Borojević.

Posebnu pažnju izazvao je napad na školu u kojem je poginuo veliki broj devojčica i nastavnika. Prema Borojeviću, moguće je da je došlo do pogrešne procene cilja.

"Ta škola je nekada bila vojna srednja škola, mislim do 2006. ili nešto kasnije. Posle je predata civilnim vlastima, rekonstruisana i pretvorena u civilnu obrazovnu ustanovu. Izgleda da su Amerikanci gađali na osnovu zastarelih podataka ili starih mapa i pogodili objekat koji više nije imao vojnu namenu“, objašnjava Borojević.

Na pitanje kako je moguće da država sa naprednim satelitskim nadzorom napravi takvu grešku, on odgovara da se takve situacije ipak dešavaju.

Euronews Srbija

"Dešava se. Izraelci često imaju veoma precizne obaveštajne podatke, dok Amerikanci nekada rade brzo i pod pritiskom. Kada se operacije izvode na brzinu, povećava se rizik od grešaka", kaže Borojević.

On podseća i na simboliku naziva američke operacije.

"Operacija se zove 'Epski bes'. Zanimljivo je da su 1983. prilikom intervencije na Grenadi imali operaciju 'Hitni bes'. Dakle, od 'Hitnog' do 'Epskog' besa – ali princip je isti: brzina često znači i veću verovatnoću grešaka", navodi on.

U prvim danima sukoba, dok su informacije još stizale iz Irana, primećene su i određene iranske vojne akcije koje su iznenadile deo analitičara.

"Iransko vazduhoplovstvo smo vrlo brzo otpisali, ali su u prva dva dana izveli nekoliko zanimljivih operacija. Napadi su izvedeni kombinacijom balističkih raketa, bespilotnih letelica Šahed i starih borbenih aviona F-4 ‘Fantom’, koji su još iz sedamdesetih godina", objašnjava Borojević.

Prema njegovim rečima, taktika je bila kombinovana.

"Prvo su lansirane rakete i dronovi, a zatim je kroz taj haos provučena eskadrila F-4 koja je napala američku bazu. U takvoj situaciji nastaje potpuna konfuzija u vazdušnom prostoru", kaže on.

Sličan scenario ponovljen je i u napadu na bazu u Iraku, gde su avioni uspeli da se vrate bez gubitaka. Međutim, treći pokušaj napada završio se drugačije.

"Kada su pokušali napad na Katar, izgubili su dva aviona Su-24. Katarska lovačka avijacija je reagovala i oborila ih", navodi Borojević.

Tanjug/AP/Vahid Salemi

On dodaje da iranski vojni sistem ima specifičnu strukturu.

"U Iranu postoje dve paralelne vojne strukture – regularna vojska i Korpus Islamske revolucionarne garde, koji je ideološki organizovan. Te dve strukture nisu uvek potpuno usklađene, što dodatno komplikuje komandovanje", objašnjava Borojević.

U prvim danima sukoba zabeleženi su i snimci iranskih lovaca MiG-29 koji iznad Teherana presreću bespilotne letelice. Međutim, takve aktivnosti ubrzo su prestale.

"Ti snimci su od 28. februara i 1. marta. Posle toga ih više nema - avijacija praktično ne leti", kaže Borojević.

Pitanje koje se sada postavlja jeste da li Iran ima kapacitete da dugoročno izdrži ovakav sukob.

Istoričar Stanislav Sretenović smatra da su ovakvi ratovi po pravilu izrazito nejednaki.

"Kod ove vrste sukoba veoma je mala verovatnoća da država poput Irana može da se suprotstavi sili kao što su Sjedinjene Američke Države i njihov dobro opremljeni saveznik Izrael. Reč je o nesrazmernom sukobu u kome jedna supersila interveniše protiv regionalne sile", objašnjava Sretenović.

Ipak, on upozorava da najveći rizik u ovakvim ratovima često nisu same vojne operacije, već moguće greške.

"Najveći problem je mogućnost greške napadača. Amerikanci već imaju istorijsko iskustvo iz 1979. godine tokom talačke krize u Teheranu, kada je operacija spasavanja propala zbog sudara helikoptera i tehničkih problema. Posle toga su morali da se povuku“, podseća Sretenović.

Prema njegovim rečima, takve situacije mogu da utiču na političku volju za nastavak rata.

Sretenović: Postoji rizik od širenja sukoba na čitav region

"Ako dođe do ozbiljnijih grešaka ili neočekivanih gubitaka, to može izazvati kolebanje u američkoj strategiji“, kaže on.

Drugi veliki rizik je širenje sukoba na čitav region.

"Ovakav rat može lako da preraste u regionalni sukob u koji bi se uključile ne samo države nego i različite milicije, ideološke grupe i paravojne formacije. Tada bi sukob mogao da traje veoma dugo i da postane potpuno nepredvidiv“, upozorava Sretenović.

Jedan od faktora koji bi mogao da promeni dinamiku sukoba jeste eventualno uključivanje Kurda.

"Kurdi su veliki narod od oko 40 miliona ljudi, raspoređen u više država – u Siriji, Iraku, Turskoj i Iranu. Oni su već bili ključni saveznik Sjedinjenih Država u borbi protiv Islamske države“, objašnjava Sretenović.

Ukoliko bi se uključili u sukob, to bi moglo da pokrene lančanu reakciju u regionu.

"Ako bi Kurdi stali na stranu Amerikanaca i Izraelaca, to bi otvorilo pitanje odnosa sa Turskom, koja sa kurdskim pokretima tradicionalno ima veoma napete odnose", dodaje on.

Ipak, zaključuje da je još rano za konačne procene.

"Možemo da nagađamo i da predviđamo moguće scenarije, ali za sada još nismo u toj fazi. Ono što je sigurno jeste da, ako stvari ostanu ovakve kakve jesu, Iran dugoročno teško može da se suprotstavi ovako velikoj vojnoj sili“, zaključuje Stanislav Sretenović.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.