VJT: Ćetković i Vukićević izneli netačne podatke o VJT u Beogradu na sednici Visokog saveta tužilaštva

Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) saopštilo je da najoštrije negoduje zbog netačnih i neargumentovanih podataka koje su na sednici Viskog saveta tužilaštva 6. marta izneli članovi Saveta Predrag Ćetković i Tanja Vukićević, uz tvrdnje da nisu potrebna upućivanja iz drugih javnih tužilaštava u VJT u Beogradu.

Vukićević, inače javni tužilac VJT U Beogradu, na sednici Visokog saveta tužilaštva, kao izvestilac, nije raspolagala tačnim podacima o broju operativnih javnih tužilaca u VJT u Beogradu, navedeno je u saopštenju tog tužilaštva.

Ćetković je izjavio da u VJT u Beogradu ima preko 80 javnih tužilaca i da dalja upućivanja nisu potrebna, što, kako su naveli, nije tačno, jer u ovom momentu u VJT u Beogradu radi 70 javnih tužilaca, raspoređenih u šest odeljenja, koji imaju u radu više od 22.000 predmeta.

U saopštenju se navodi da je Ćetković, kao istaknuti pravnik, biran od strane Narodne skupštine Srbije kao kontrolni mehanizam samovolji Vrhovnog javnog tužioca, a ne da, kako se navodi, bespogovorno sledi Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac i njeno kadriranje, tako da se upravo na njegovom primeru vidi da pisci ustavnih amandmana nisu u svemu dobro procenili kontrolne mehanizme.

"Neodgovornim istupima Ćetkovića i Vukićevićeve, kao odlazećeg člana Saveta iz reda javnih tužilaca, nastavljena je praksa aktuelnog saziva Saveta da ignoriše kadrovske potrebe VJT u Beogradu", naglasili su iz VJT-a.

Ističu da su 2023. godine odlukom Visokog saveta tužilaštva sistematizovana 103 mesta za javne tužioce u VJT u Beogradu od kojih 25 nije popunjeno izborom.

Iz tužilaštva preciziraju da je od 78 javnih tužilaca VJT u Beogradu petoro upućeno u druga javna tužilaštva, dvoje je postavljeno za vršioce funkcija, a jedan je na višemesečnom bolovanju.

Dodaju da dolaze u situaciju da se uporno ne raspisuju konkursi za upražnjena mesta dok javni tužioci napuštaju ovo tužilaštvo usled izbora u Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu, upućivanja u druga javna tužilaštva, odlaska u penziju ili drugih razloga.

"Najodgovorijim za ovakvu situaciju smatramo odlazećeg predsednika Saveta Branka Stamenkovića, Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac - člana Saveta po položaju, kao i odlazećeg člana Saveta Tanju Vukićević", naveli su u saopštenju.

Objašnjavaju da Vukićević tokom trajanja mandata u VST nije pokazala ni najmanje interesovanje za kadrovske i druge probleme sa kojima se susreće u radu njeno matično tužilaštvo, niti je za to vreme dolazila u to tužilaštvo ili kontaktirala glavnog javnog tužioca.

"Njena uloga nije da u Visokom savetu tužilaštva daje kvorum i bespogovorno ispunjava agende predsednika Saveta i Vrhovnog javnog tužioca, već da, pored ostalog, zastupa kolege - javne tužioce koji su je izabrali za člana Saveta na mandat od pet godina. Zbog toga ne možemo da ne primetimo okolnost da Tanja Vukićević nije podržala upućivanje javnog tužioca Jelene Kocić u VJT U Beogradu", navode iz tužilaštva.

Preciziraju da javni tužilac Jelena Kocić predstavlja vrhunski kadar, s obzirom da je u periodu od 2022-2023. godine iz Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu bila upućena u VJT u Beogradu, gde je postupala u predmetima Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i pokazala izuzetno stručno znanje iz ove oblasti i integritet u nekim od najtežih predmeta iz date materije.

Kocić je u matično tužilaštvo vraćena 2024. godine usled stupanja na snagu zakona koji su pratili ustavne amandmane.

"Očekujemo da će novi saziv Visokog saveta tužilaštva, koji treba da počne sa radom 6. aprila ove godine, imati više sluha i razumevanja za kadrovske potrebe VJT u Beogradu, koje je najveće javno tužilaštvo u Srbiji, sa najvećim brojem predmeta u radu u materiji opšteg kriminala, maloletničkog kriminala, kao i složenih i kompleksnih predmeta u oblasti borbe protiv korupcije i visokotehnološkog kriminala", navode iz tužilaštva.

U saopštenju je precizirano da javni tužioci u VJT postupaju u ukupno 10.808 predmeta kada je reč o odeljenju za opšti kriminal, u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u ukupno 2.334 predmeta, u Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u 4.173 predmeta i u odeljenju za maloletnike u 4.427 predmeta.