Srbija i evropske integracije posle promene vlasti: Kakvi su planovi Beograda, a šta očekuje Brisel?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nastavak evropskih integracija, ali uz očuvanje vojne neutralnosti, zaštitu nacionalnih interesa i preispitivanje pojedinih odluka prethodne vlasti – to su neka od spoljnopolitičkih opredeljenja koja je u svom programu najavila Studentska lista. Dok njen nosilac Ilija Srdanović poručio nedavno da će Srbija nastaviti evropski put i primenjivati potpisane političke sporazume, iz Brisela stižu signali spremnosti za saradnju, ali i očekivanja konkretnih rezultata u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije. Promena vlasti u Beogradu bila je jedna od važnih tema samita o proširenju Evropske unije, na kojem su evropski i regionalni lideri izneli svoja očekivanja od budućeg kursa Srbije.
Pitanje evropskih integracija Srbije ponovo je u fokusu evropskih institucija nakon parlamentarnih izbora i najavljene promene vlasti u Beogradu. Dok Evropska unija poručuje da je spremna da podrži novu vladu, tek će se videti kako će se programska obećanja Studentske liste pretočiti u konkretne spoljnopolitičke poteze i reforme.
Jedan od prvih signala o tome kakav bi mogao da bude novi kurs Beograda nalazi se u programu Studentske liste, u delu koji se odnosi na spoljne poslove i nacionalne interese. U njemu se navodi da će Srbija voditi principijelnu, uravnoteženu i pragmatičnu spoljnu politiku, uz očuvanje državnih i nacionalnih interesa, kao i interesa svojih državljana, dijaspore i pravnih lica u inostranstvu.
Posebno se ističe da će vojna neutralnost ostati strateško opredeljenje Srbije, u skladu sa Rezolucijom o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka iz 2007. godine.
U programu se najavljuje i temeljna reforma kadrovske politike u Ministarstvu spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnoj mreži, uz prekid prakse partijskog zapošljavanja, nepotizma i imenovanja bez odgovarajućih stručnih kvalifikacija. Najavljeno je i preispitivanje diskrecionih prijema u državljanstvo i izdatih pasoša, posebno u slučajevima u kojima postoji osnovana sumnja na korupciju.
Kada je reč o dijaspori, Studentska lista najavljuje očuvanje kulturnih i identitetskih veza sa Srbijom, unapređenje saradnje sa naučnom i stručnom zajednicom u inostranstvu, kao i stvaranje uslova za povratak mladih stručnjaka. U programu se pominje i mogućnost formiranja razvojnih fondova koji bi podstakli ulaganja dijaspore, naročito u manje razvijene delove zemlje.
Ipak, jedan od najvažnijih delova spoljnopolitičkog programa odnosi se na evropske integracije, ali i na odnos prema Kosovu i Metohiji i međunarodnim sporazumima koje je potpisala prethodna vlast.
Srdanović: Srbija ostaje na evropskom putu
Nosilac liste Studentska lista – studenti pobeđuju Ilija Srdanović izjavio je nedavno u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da će nova vlast nastaviti dijalog o Kosovu i primenu Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, potpisanog uz posredovanje Evropske unije 2013. godine. Srdanović je naveo da će nova vlast poštovati međunarodne ugovore koje je potpisala administracija Aleksandra Vučića, kada je reč o političkim sporazumima. Kada su u pitanju ugovori sa stranim kompanijama o investicijama u Srbiji, njihova primena zavisiće od toga da li su usklađeni sa domaćim pravnim sistemom i međunarodnim aktima.
Govoreći o evropskom putu Srbije, Srdanović je poručio da odustajanje od integracija nije opcija.
"Mi ostajemo na putu evropskih integracija. Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen", rekao je Srdanović.
AP/Armin Durgut
On je, međutim, ukazao na pad podrške evropskim integracijama među građanima Srbije tokom prethodnih godina, ocenjujući da je to jedan od pokazatelja rezultata dosadašnje politike.
"Ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20 odsto podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije", naveo je Srdanović.
Kao osnovu za nastavak procesa izdvojio je usklađivanje unutrašnje politike sa evropskim standardima, posebno u oblastima pravosuđa, osnovnih prava, funkcionisanja institucija i slobode medija.
"Na temeljima istih civilizacijskih vrednosti, poštovanja prava i jednakosti, antikoruptivnih radnji, funkcionisanja institucija i slobode medija, potpuno ćemo usaglasiti našu državnu unutrašnju politiku sa poglavljima 23 i 24, koja su osnovna prepreka za dalje pristupanje evropskim integracijama", poručio je Srdanović.
Njegove izjave ukazuju na nameru nove vlasti da nastavi evropske integracije, ali i da preispita način na koji je prethodna administracija vodila taj proces. Posebno pitanje biće kako će se najavljeno očuvanje vojne neutralnosti, zaštita nacionalnih interesa i nastavak dijaloga o Kosovu uklopiti u obaveze koje Srbija preuzima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Kos razgovarala sa Srdanovićem: EU spremna da podrži novu vladu
Da će evropske institucije pažljivo pratiti poteze nove vlasti potvrđuje i razgovor evropske komesarke za proširenje Marte Kos sa Ilijom Srdanovićem, nakon kojeg je poručila da je Evropska unija spremna da podrži novu Vladu Srbije na evropskom putu.
Kos je na društvenoj mreži Iks navela da je sa nosiocem liste razgovarala i o značaju izgradnje poverenja.
"Srpski narod je dao snažan mandat za promene. Njihovi zahtevi za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i slobodnim medijima predstavljaju reforme koje mogu približiti Srbiju Evropskoj uniji“, napisala je Kos.
Poruka evropske komesarke pokazuje da Brisel u promeni vlasti vidi priliku za novi početak u odnosima sa Beogradom, ali i da će upravo reforme u oblasti pravosuđa, medijskih sloboda i borbe protiv korupcije biti među ključnim pokazateljima opredeljenosti nove administracije za evropski put.
Sličnu poruku poslao je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je poručio da je Unija spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije, uz poseban fokus na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije.
TANJUG/ EFE/ EUROPEAN NEWSROOM/DPA/ MARKUS LENHARDT
"Angažovaćemo se konstruktivno i otvoreno, uz jasno ukazivanje na standarde neophodne za članstvo", poručio je Košta.
Srbija u fokusu samita o proširenju u Briselu: Šta očekuju evropski lideri?
Budućnost evropskog puta Srbije bila je jedna od tema drugog po redu Euronews samita o proširenju Evropske unije, održanog u Briselu, koji je okupio evropske lidere i predstavnike zemalja kandidata.
Napredak na evropskom putu, bilateralni sporovi između zemalja kandidata i država članica, ali i promena vlasti u Srbiji dominirali su razgovorima. U evropskim krugovima političke promene u Beogradu posmatraju se kao novi momenat koji bi mogao da pokrene Srbiju ka bržem napretku u procesu pristupanja.
Direktor Euronews-a Pedro Vargas David ocenio je da je izborni rezultat u Srbiji pokazao snagu volje građana i ukazao na značaj demokratskih promena.
Euronews Srbija
"Ako postoji lekcija iz ovih izbora, onda je to da treba više da verujemo u moć naroda. Trebalo bi da verujemo u moć glasanja i da verujemo u moć demokratije. Mi Evropljani treba da shvatimo poruku koju su nam poslali građani Srbije i Bosne i Hercegovine, i mi imamo sada svoju priliku", naveo je Vargas.
On je poručio da Evropa ima istorijsku priliku da ubrza proces ujedinjenja, ali da bi propuštanje tog trenutka moglo da otvori prostor drugim akterima.
"Možemo da krenemo brže ili da nastavimo da se upetljavamo sa svojim starim stavovima. Imamo istorijsku priliku, ali nemojte da se zavaravate: ako je mi propustimo, drugi neće. Naši protivnici će iskoristiti priliku, a ujedinjenje Evrope nema bez Srbije i Bosne i Hercegovine“, rekao je Vargas.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ponovio je da je Brisel spreman da podrži novu vladu Srbije na evropskom putu, uz naglasak na reforme koje su neophodne za napredak ka članstvu.
Time je iz Brisela poslata poruka da političke promene u Srbiji mogu predstavljati priliku za novi zamah u procesu proširenja, ali da će konkretni rezultati i ispunjavanje evropskih standarda biti presudni.
Region čeka da vidi kakav će biti novi kurs Beograda
O izborima i promeni vlasti u Srbiji govorili su i regionalni lideri, a njihove poruke pokazale su da će spoljnopolitički potezi nove administracije biti važni i za odnose sa susedima.
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da tek treba videti kakve će stavove zastupati nova vlast u Beogradu. Kao jedan od detalja koji su mu privukli pažnju naveo je odsustvo evropskih zastava tokom izborne kampanje u Srbiji.
TANJUG/FOTO HINA/Slavko Vukadin
"Ono što je bilo upečatljivo jeste da uopšte nije bilo evropskih zastava tokom izbora, nijedne. Tako da to nije nešto što bismo mogli da opišemo kao jak proevropski pokret, već više kao pokret za slobodu, što je nešto što treba poštovati. Ali treba da vidimo i stav o integracijama. Pretpostavljam da im moramo dati vremena“, rekao je Plenković.
Albanski premijer Edi Rama ocenio je da pobednici izbora u Srbiji nisu otvoreni prema pitanju koje je za njega najvažnije – priznanju Kosova.
Euronews Srbija
"Oni su potpuno zatvoreni prema tom pitanju, to znači da se muzika u Beogradu neće promeniti", poručio je Rama.
Sa druge strane, iz Crne Gore stigle su optimističnije poruke kada je reč o budućim bilateralnim odnosima. Ministarka evropskih poslova Crne Gore Maida Gorčević ocenila je da bi promena političkih okolnosti u Srbiji mogla da donese određeno poboljšanje prilika i dodatno unapredi saradnju dve zemlje.
„Zaista mislim da saradnja između Crne Gore i Srbije može biti dobra, kao što je bila i do sada, ako gledamo ekonomske, prijateljske i rodbinske veze, a sigurna sam da će ubuduće biti još bolja", navela je ona.
Bilateralni sporovi ostaju prepreka proširenju
Veliki deo samita u Briselu bio je posvećen i bilateralnim sporovima između zemalja kandidata i članica Evropske unije, koji i dalje predstavljaju jedan od izazova u procesu proširenja. O problemima sa kojima se suočavaju govorili su predstavnici Ukrajine i Severne Makedonije, dok je među aktuelnim sporovima posebno izdvojen odnos Hrvatske i Crne Gore.
Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je da Crna Gora i dalje ima priliku da ostvari cilj i postane članica Evropske unije do 2028. godine, ali da je za to neophodno rešavanje otvorenih pitanja sa Hrvatskom. Ovaj deo samita ukazao je na širi problem politike proširenja: napredak zemalja kandidata ne zavisi samo od sprovođenja reformi i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama već i od rešavanja bilateralnih nesuglasica sa državama članicama.
Za Srbiju to znači da će, pored unutrašnjih reformi i odnosa sa evropskim institucijama, važan deo evropskog puta ostati i dijalog o Kosovu i Metohiji, kao i odnosi sa susedima.
Evropski put uz očuvanje nacionalnih interesa – gde su granice nove politike?
Iz programa Studentske liste i izjava Ilije Srdanovića može se zaključiti da nova vlast najavljuje nastavak evropskih integracija, ali uz insistiranje na vojnoj neutralnosti, državnom suverenitetu i zaštiti nacionalnih interesa.
Istovremeno, Brisel očekuje konkretne korake u oblasti vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i borbe protiv korupcije, dok regionalni lideri pažljivo prate kakav će biti odnos Beograda prema otvorenim pitanjima.
Pred novom vlašću zato su dva povezana zadatka: da evropske integracije iz političkog obećanja pretvori u merljiv reformski proces i da jasno definiše kako će njeni spoljnopolitički prioriteti funkcionisati u odnosu na obaveze koje proizlaze iz evropskog puta Srbije.
Poruke iz Brisela ukazuju na spremnost za saradnju. Koliko će se ta prilika iskoristiti, zavisiće od konkretnih poteza nove vlade i njene sposobnosti da najavljena opredeljenja pretoči u politiku.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)