Institucionalna kriza u Prištini i novi pritisci na Srbe na KiM: Jevtić i Mijačić u emisiji "Plenum"

Položaj Srba na Kosovu i Metohiji poslednjih godina postaje sve složeniji, a aktuelna institucionalna kriza u Prištini dodatno komplikuje život srpskog stanovništva. O tome su u emisiji "Pleum" govorili Dalibor Jevtić, potpredsednik Srpske liste, i Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, osvrćući se posebno na implementaciju zakona o strancima i zakon o vozilima.

Dalibor Jevtić ocenjuje da aktuelna politika premijera Aljbina Kurtija već šestu godinu vodi ka daljem raseljavanju Srba sa Kosova i Metohije. 

"Primena zakona o strancima i zakona o vozilima, po mom mišljenju i verujem većine Srba, ima za cilj dodatno ugrožavanje opstanka srpske zajednice", rekao je Jevtić.

On je naglasio da su predstavnici Srpske liste više puta upozoravali međunarodnu zajednicu na posledice ovih zakona, ali da je reakcija uglavnom bila ograničena na verbalne osude.

Prema njegovim rečima, Kurti, kao i ranije, ne mari za upozorenja međunarodne zajednice, a deo te iste zajednice čak podržava njegove odluke. 

"Imamo podatke da između 7.000 i 10.000 ljudi direktno može biti pogođeno primenom ovih zakona", dodaje Jevtić, naglašavajući da obični građani najviše ispaštaju dok birokratija i politički interesi dominiraju.

Euronews

Dragiša Mijačić objašnjava da je implementacija zakona o strancima počela 15. januara, ali u prvoj fazi samo kao informativna kampanja. 

Od 15. marta kreće puna primena, što znači da će kazne i administrativne procedure biti u funkciji, kaže Mijačić.

Objašnjava da zakon formalno ne cilja zdravstvo i školstvo, ali da u praksi stvara probleme za univerzitete, profesore i studente. 

"Za univerzitetske profesore, naročito one koji ne poseduju kosovska dokumenta, primena zakona može značiti nemogućnost obavljanja predavanja u Prištini", dodaje Mijačić, dok lekari koji već imaju kosovske dokumente nisu toliko ugroženi.

Mijačić takođe ističe da zakon stvara pravnu osnovu koja može otežati život i rad običnim ljudima koji žive na Kosovu, a nemaju kosovska dokumenta iz raznih razloga – od administrativnih prepreka do gubitka dokumenata ili problema u brakovima.

"Ovde ima takođe jedna kategorija ljudi koji ne rade u zdravstvu i ali žive na tom prostoru. Nemaju kosovska dokumenta iz različitih razloga - prosto nisu mogli da ostvare pravo na pristup kosovskim dokumentima iz bilo kojih razloga, da li zato što su izgubljena dokumenta ili posredstvom braka nisu uspeli da reše ta pitanja ili deca iz takvog braka nisu mogli rešiti ta pitanja. Ti problemi moraju da se rešavaju i negde postoji neka naznaka da će te kategorije stanovništva biti izuzete iz rigidne implementacije ovoga", kaže Mijačić.

Euronews

Jevtić naglašava da Srpska lista zahteva, ne samo odlaganje primene zakona, već i preispitivanje njegovih odredbi. 

Ne može se ista pravila primenjivati na Srbe i druge državljane, jer Srbi na Kosovu i Metohiji imaju specifičan status i istorijske veze sa ovim prostorom, objašnjava Jevtić. 

"Ne može isto da se tretiraju Srbi na Kosovu i Metohiji i recimo, video sam da je ambasada Finske dala već neko uputstvo svojim državljanima. Nije to isto i ne može da bude isto. I to je ono na što mi ukazujemo. I kada sam nedavno boravio u Vašingtonu i kada smo razgovarali na ovu temu, upravo sam hteo kroz primere da objasnim kakvi će problemi nastati. Mi imamo neke podatke da između 7.000 i 10.000 ljudi će direktno biti pogođeni primenom ovog zakona. 

Međutim, ono što jeste problem jeste da u Prištini imamo na vlasti čoveka koji ne mari, kome jeste cilj da što manje Srba na prostoru Kosova i Metohije bude. I kada smo mi upozoravali, kada god je Kurti donosio različite odluke koje su prosto terale Srbe da odlaze sa Kosova, uvek smo negde imali samo neki vid verbalne osude od dela međunarodne zajednice i to je jedino što smo mogli da čujemo i vidimo. Kada govorimo o predstavnicima međunarodne zajednice, osim predstavnika SAD, niko drugi se ne bavi ovim pitanjem. Niko se ne interesuje ozbiljno da na ovu temu razgovara sa Kurtijem i sa ostalima koji čine danas vlast na prostoru Kosova i Metohije", ocenio je Jevtić.

Euronews

Oba sagovornika ističu da ne postoji značajna razlika u odnosu na retoriku Vjose Osmani i Aljbina Kurtija prema Srbima, iako je Osmani u dobrim odnosima sa Vašingtonom. 

"Ne vidim veliku razliku kada je odnos prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani. Čini mi se da negde na isti način gledaju na Srbe. Sa druge strane, kada govorimo o odnosima Kurtija i Vjose sa Vašingtonom, tu je zaista velika razlika. Osmani je imala više aktivnosti i taj odnos sa SAD podigla je na jedan veći nivo, posebno u poslednje vreme, dok premijer Kurti za ovih šest godina nije uspeo da ima jedan zvaničan sastanak u Vašingtonu. I to dovoljno govori o njihovim pozicijama kada je o Vašingtonu reč. I kada me pitate i ako me pitate ko ima ili da li Vašington ima uticaj na Kurtija - ne, to bi bio kratak odgovor, ali deo međunarodne zajednice, kada kažemo međunarodna zajednica, mislimo pre svega na zapadni svet, podržava Kurtija u onome što radi. I to je nešto što svi znamo, jer ne bi mogao on sve one odluke koje je donosio da sprovede, a da zaista nema podršku", rekao je Jevtić. 

Mijačić napominje da evropske institucije prate primenu zakona, ali da problem leži u brzini i načinu implementacije. 

"Zakon postoji još od 2013. godine, a zakon o vozilima od 2010. Novi zakoni nisu u pitanju, već je problem što su sada počeli da se primenjuju na srpsku zajednicu", kaže Mijačić, dodajući da plan Kosova da implementira schengenski režim ulaska i izlaska sa svoje teritorije dodatno komplikuje situaciju.

Prema njegovim rečima, Srbija ima puno diplomatskih aktivnosti ovih dana, naročito poslednja dva meseca, ali one nisu dovoljne.

"Petković je bio prošle nedelje u Briselu, ali bojim se da ta poseta prošle nedelje u Briselu je došla prilično kasno i nije rezultirala nekim konkretnim rezultatima. Mislim da je ministar spoljnih poslova trebalo da se izjasni po ovom pitanju. On je trebao da obiđe Berlin, Pariz, Rim i Brisel po ovom pitanju, Vašington, zašto da ne, onda je trebalo predsednik Srbije da se izjasni po ovim pitanjima, negde je to ostavljeno gospodinu Petkoviću. On je napisao par nekih saopštenja, bilo je tu i neko pismo, bila je prezentacija u Briselu, ali ovaj problem je mnogo veći da bi se rešavao na takav način", rekao je Mijačić.

Kompletnu emisiju "Plenum" pogledajte u video prilogu.