Dve decenije bez Miloševića i 23 godine od atentata na Đinđića: Kako istorija pamti dvojicu lidera Srbije
Komentari11/03/2026
-21:41
Mart je mesec koji snažno obeležava noviju političku istoriju Srbije. U tom periodu vezuju se važni datumi poput 9. marta 1991, 12. marta 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, ali i 11. marta 2006. kada je u pritvoru u Hagu preminuo bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
O nasleđu dvojice političara koji su obeležili kraj 20. i početak 21. veka u Srbiji govorili su autori i voditelji emisije "Despot Stefan" Despota Kovačević i Stefan Surlić, pokušavajući da objasne kako ih danas vidi javnost i kakvo mesto zauzimaju u kolektivnom pamćenju društva.
Surlić smatra da srpsko društvo i dalje posmatra njihovo nasleđe kroz duboke podele.
"Srpski narod je poznat po različitim vrstama podela i u ovom slučaju ljudi su podeljeni u tome kako gledaju na legat ova dva čoveka. Ako govorim lično, verujem da je legat Zorana Đinđića pozitivan, dok je legat Slobodana Miloševića negativan. Đinđić je bio demokratski premijer koji je Srbiji ostavio nekoliko važnih odrednica koje niko posle njega nije mogao da promeni. Pre svega, Srbija je sa njim prestala da bude izolovana zemlja i dobila jasnu evropsku perspektivu", naveo je Surlić.
Prema njegovim rečima, Đinđić je ostavio snažnu političku ideju okrenutu budućnosti.
"Sećam se njegovog govora u Novom Pazaru kada je rekao političkom neistomišljeniku: ‘Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja’. Ta ideja vizije i modernizacije i danas je prisutna. Nasuprot tome, Miloševićev legat mnogi vide kao teret jer se pamte godine izolacije, raspada sistema i ratova koji su ostavili duboke posledice po društvo", ocenio je Surlić.
Sa druge strane, Despot Kovačević ukazuje da je percepcija Miloševića u javnosti vremenom postala složenija.
Povezane vesti
"Negativna slika o Slobodanu Miloševiću nastala je pre svega kao posledica njegove politike i odluka tokom devedesetih. Međutim, delovanje Haškog tribunala i način na koji se odvijalo suđenje doprineli su da deo građana počne drugačije da posmatra njegovu ulogu. Mnogi su u direktnim prenosima videli bivšeg predsednika koji se sam brani pred stranim sudijama, što je kod dela javnosti izazvalo empatiju i dovelo do svojevrsnog preispitivanja njegovog nasleđa", rekao je on.
Euronews
Surlić smatra da je upravo suđenje u Hagu promenilo percepciju kod dela građana.
"Ljudi su gledali kako se bivšem predsedniku sudi u stranoj zemlji i kod mnogih se javila emocija da je to nepravda prema državi i njenim građanima. Kada su ga videli nemoćnog i kako sam vodi odbranu, to je kod nekih izazvalo saosećanje, čak i kod onih koji su se protiv njega borili devedesetih", istakao je Surlić.
"Slavimo mrtve, a proklinjemo žive"
Istovremeno, podsetio je na paradoks u političkim ocenama dvojice lidera.
"Kod nas postoji jedna tradicija – slavimo mrtve, a proklinjemo žive. Pred atentat je popularnost Zorana Đinđića naglo opadala i nije sigurno da bi na narednim izborima imao veliku podršku. Međutim, posle njegove smrti gotovo svi su ga proglasili političarem koji je bio vredan podrške", rekao je Surlić.
On je podsetio da su obojica na vlast došli sa reputacijom reformatora.
"Milošević je u jednom trenutku viđen kao lider liberalnije struje u tadašnjem Savezu komunista koji je nagoveštavao višestranačje. Međutim, istorijska distanca pokazuje da je bio prilično nevešt državnik u ključnim geopolitičkim momentima. Na primer, 1989. godina donela je ogromne promene u svetu, a on ih nije na vreme prepoznao", ocenio je Surlić.
Euronews
Povezane vesti
Kada je reč o greškama dvojice političara, Surlić smatra da je Milošević često donosio odluke vodeći računa pre svega o političkom opstanku.
"Tokom devedesetih je kalkulisao i njegove odluke su često zavisile od toga kako će uticati na izbore. Formalno je podržavao Srbe u Hrvatskoj, ali je u političkom trenutku kada mu je to odgovaralo napravio zaokret i distancirao se od te politike", rekao je on.
Za Đinđića, smatra Surlić, ključni problem bili su politički kompromisi sa strukturama koje su poticale iz prethodnog sistema.
"Najveća greška bila je pravljenje kompromisa sa ljudima koji su kasnije stvorili ambijent za njegovu likvidaciju. Verovatno je smatrao da je to pragmatično i da je to jedini način da Milošević ode sa vlasti", rekao je Surlić.
On je ukazao i na paradoks u percepciji pitanja Kosova.
"U javnosti se često stvara utisak da će Milošević ostati upamćen kao neko ko je sačuvao Kosovo, a Đinđić kao neko ko ga je izgubio. Međutim, realnost je obrnuta. Milošević je povukao državu sa Kosova potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 1999. godine, dok je Đinđić pred smrt insistirao da se traži rešenje koje bi Srbiji ostavilo makar deo političkog uticaja", istakao je Surlić.
Dve decenije nakon smrti Miloševića i više od dve decenije od atentata na Đinđića, rasprave o njihovoj ulozi i dalje su snažno prisutne u javnosti, a ocene njihovog političkog nasleđa ostaju duboko podeljene u srpskom društvu.
Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)