Prošle su 23 godine od ubistva Zorana Đinđića: Šta Srbija danas može naučiti iz njegove ostavštine
Komentari12/03/2026
-17:40
Mart je mesec sećanja i refleksije u Srbiji. Dok se juče navršilo 20 godina od smrti Slobodana Miloševića, danas se obeležava 23 godine od ubistva premijera Zorana Đinđića. Profesor Vladimir Vuletić, gostujući na Euronews Srbija ocenio je da slučaj i dalje podseća na atentat na Kenedija i da bi, u današnjem nestabilnom svetu, Đinđić verovatno vodio pragmatičnu politiku kako bi zaštitio zemlju od spoljnjih pretnji. S druge strane, urednik u NIN-u Milan Grujić podsetio je da je Đinđić bio "kasno voljen", ali ključna figura u normalizaciji Srbije nakon ratova i sankcija, čija smrt i danas oblikuje sećanja i politički diskurs.
"Sticajem okolnosti, slučaj Đinđić sve više podseća na slučaj Kenedi. Verovatno bi danas moglo da se otkriju inspiratori, ali analitički posmatrano, Đinđić je sada deo istorije", rekao je Vuletić.
On je podsetio da je Đinđić bio ključna ličnost u periodu kada se Srbija borila da se normalizuje i uhvati korak sa tadašnjim novim svetskim poretkom.
"Međutim, 20 godina kasnije živimo u svetu gde se taj svetski poredak mrvi. Ubistvo Đinđića jeste trauma za zemlju, ali istorijski gledano, vraćanje Đinđića kao ličnosti koja može da nam da odgovore na današnje probleme nije praktično ni teorijski korisno", podvukao je Vuletić.
Na pitanje kako bi Đinđić danas reagovao na aktuelnu situaciju u Srbiji, Vuletić je odgovorio da to ne možemo da znamo, jer su njegove bitke bile u sasvim drugačijem istorijskom kontekstu.
Euronews Srbija
"Borio se da Srbija uđe u novi svetski poredak koji je tada izgledao kao nada posle bipolarne podele sveta. Danas smo bliži nuklearnim sukobima, političke tenzije su veće, ekonomija nestabilnija", naveo je.
Vuletić je i naglasio pragmatični pristup premijera, istakavši da je imao ideološke vizije, ali da je uvek "štitio zemlju od spoljašnjih opasnosti".
Povezane vesti
"Mislim da bi vodio sličnu politiku kao što to danas rade pragmatični lideri - tražili bi način da zaštite Srbiju, čak i ako intelektualci mogu slobodnije da kritikuju i razmišljaju o svetu", dodao je Vuletić.
"Čovek koga je Srbija kasno zavolela"
Grujić je rekao da je Đinđić mogao da dobije glasove na izborima, "možda bi nam i tada bilo bolje".
"Mediji su tada bili slobodniji i otvorenije su kritikovale vladu, čak i oni prirodno naklonjeni Demokratskoj stranci. Poređenje sa današnjim vremenom je potpuno nepotrebno", dodao je.
Vuletić dodaje i da je Đinđić preuzeo zemlju koja je izašla iz bombardovanja, 10 godina ratova i sankcija koje su ruinirale privredu. Njegov zadatak bio je, ukazao je, kako sa Pariškim i Londonskim klubom pregovarati o dugovima kako bi Srbija mogla da krene napred.
"Danas Srbija jeste stabilna, ali međunarodno okruženje je skroz drugačije. Vreme u kojem je Đinđić funkcionisao nosilo je neku prikrivenu stabilnost, dok sada svet nije stabilan i ekonomski ni politički nije uporediv sa tadašnjim", rekao je Grujić.
Studentski pokret i "fantomske liste"
Sagovornici Euronews Srbija govorili i o predstojećim izborima i studentskoj listi i nastojanjima mladih da se uključe u politički život.
"Studentski pokret je prestao da me interesuje kada je prevladala korumpirana politika. Deo mladih je imao ideje protiv anomalija sistema, ali druga struja je suštinski korumpirana od strane različitih centara moći, nevladinih organizacija sa globalnim uticajem, koje pokušavaju da politički utiču", ocenio je Vuletić.
Povezane vesti
Grujić je objašnjava fenomen "fantomskih lista" rekao da vlast da ih iskoristiti da stvori zabunu među glasačima.
"Bitno je shvatiti da demokratski sistem ne može da funkcioniše bez političkih partija. To je osnovni problem Srbije", naveo je on.
Vuletić je dodao i da oni studenti koji su počeli kao pokret otpora uspeli da podignu svest o problemima u društvu, ali i istakao da su u "potpunoj defanzivi i retko učestvuju u dnevno-političkoj borbi".
O kojim još temama je bilo reči pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)