Kalas poziva na ubrzanje proširenja EU – da li će Srbija iskoristiti ovu priliku?
Komentari
13/03/2026
-13:45
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas poručila je nedavno u Briselu da Evropska unija mora da ubrza proces proširenja i priključivanje novih članica mora ostati zasnovano na zaslugama. Kako je navela, proširenje je "protivotrov ruskom imperijalizmu" i znak da je najambiciozniji multilateralni projekat u istoriji, Evropska unija, tu da ostane". Ipak, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenila je za portal Euronews Srbija, da Srbija i dalje "stoji na mestu" jer suštinski izostaju ključne reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i normalizacije odnosa sa Prištinom, što blokira otvaranje Klastera 3 i napredak u pregovorima o članstvu.
Kalas je, podsetimo, navela i da je proširenje najuspešnija spoljna politika za EU, jer proširuje područje stabilnosti, mira i prosperiteta.
"Ali na nama je da nastavimo da pričamo priču o proširenju", rekla je Kalas.
Međutim, Srbija već četiri godine gotovo da "tapka" u mestu, a Kalster 3, iako tehnički spreman ni u decembru prošle godine nije dobio zeleno svetlo zemalja članica EU za otvaranje, a Srbija je tako na putu evropskih integracija ostala da stoji u mestu.
Tanjug AP/Virginia Mayo
"Činjenica jeste da Srbija deklarativno ističe da želi da iskoristi geopolitički trenutak koji se pojavio poslednjih godina, ali suštinski, po izveštajima evropskih aktera, vidimo da postoji mnogo problema. Srbija je daleko od spremnosti da u potpunosti iskoristi priliku za članstvo“, rekla je Selaković.
Klaster 3 – tehnički spreman, ali blokiran
Srbija već četiri godine i čeka na otvaranje Klastera 3 u pregovorima o pristupanju EU, iako je tehnički spreman. Ovaj klaster obuhvata osam poglavlja, uključujući medije, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industriju, obrazovanje i kulturu, kao i carinsku uniju. Evropska komisija je više puta ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje, ali Savet EU je u decembru ponovo odlučio da pitanje odloži, naglašavajući potrebu za reformama i napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.
"Ono što se sada dešava u Evropskoj uniji jeste pokušaj da se proces proširenja ubrza zbog geopolitičkih okolnosti, pre svega rata u Ukrajini, ali Srbija izgleda ne koristi dovoljno ovu priliku. Pojedini funkcioneri nude zamenu za članstvo - ekonomsku integraciju, pristup tržištu ili Šengen - ali bez reformi u ključnim oblastima, to nije realno. To više liči na pokušaj da se umiri javnost i prebaci odgovornost na EU“, objašnjava Selaković.
Tanjug/Vladimir Šporčić
Povezane vesti
Sagovornica Euronews Srbija ističe da vlast u Beogradu pokušava da pronađe "prečice" za ubrzanje integracija - od eksploatacije litijuma do vojnih i ekonomskih aranžmana sa EU - ali bez suštinskog napretka u reformama, poverenje evropskih aktera se ne stiče.
"Srbija je možda odustala od puta ka punopravnom članstvu, za razliku od Crne Gore koja aktivno sprovodi reforme. Problem je što zemlje kandidati moraju da ispune standarde u osnovnim principima EU: demokratija, vladavina prava, nezavisnost pravosuđa. Bez toga nema pomaka ni u ekonomskim aranžmanima, ni u Šengenu, ni u zajedničkoj valuti", naglasila je Selaković.
Na pitanje da li sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku mogu ubrzati pristup Srbije EU, Selaković podseća da su političke izjave Kalas namenjene široj publici i svim akterima u EU, ali da bez poverenja i stvarnog napretka u reformama, geopolitičke prilike same po sebi ne mogu biti dovoljne.
"Bez suštinske transformacije, zemlje koje ne žele da ispune ključne standarde ne mogu računati na ubrzano proširenje. To je razlog zašto Srbija nije otvorila Klaster 3 poslednje četiri godine i zašto je budućnost proširenja u kratkom roku pod znakom pitanja", navela je ona.
Rok do juna?
Ambasador Srbije pri Evropskoj uniji i šef Operativnog tima Danijel Apostolović nedavno je rekao da postoji volja i energija kao nikada do sada da se realizuju postavljeni ciljevi na evropskom putu Srbije. Istakao je i da je Brisel i dalje kritičan prema setu pravosudnih zakona, kao i da je važno da se to pitanje reši što pre kako bi se klaster 3 vratio na dnevni red.
Ispunjavanje svih obaveza iz oblasti vladavine prava do juna ostaje ključni cilj Srbije na putu ka Evropskoj uniji, naveo je Apostolović.
"Ključna poruka za mene je cilj koji je predsednik Vučić postavio, a to je da se sve obaveze iz oblasti vladavine prava ispune do juna. Tu je dosta zakona, veliki broj strateških dokumenata, ali i dokaz primene zakona", dodao je Apostolović.
Povezane vesti
Poručio je i da se poseban akcenat stavlja na ispunjavanje preostalih preporuka ODIHR-a, te istakao i važnost pripreme preostalih klastera za otvaranje.
"Takođe, cilj nam je da i to završimo do juna. Dakle, da budemo u potpunosti spremni. Uradićemo sve da se u narednom periodu sa Evropskom komisijom usaglasimo o konkretnim terminima", ističe Apostolović.
"Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja EU"
Crna Gora je najnaprednija država u procesu pristupanja EU, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
“EU proširenje je proces zasnovan na zaslugama, a ne takmičenje između partnera", kazao je Mersije i dodao da svaka država napreduje u skladu sa sopstvenim napretkom u sprovođenju potrebnih reformi.
"Crna Gora i Albanija obe dobro napreduju u tom procesu i pokazuju svoju posvećenost evropskom putu, pri čemu je Crna Gora najnaprednija država u procesu pristupanja, pošto je zatvorila više od trećine svojih pregovaračkih poglavlja", naveo je Mersije.
Podsetimo, Vlada Crne Gore, postavila je cilj da zatvori sva poglavlja u pregovorima sa EU do kraja ove godine, kako bi članstvo bilo ozvaničeno 2028.godine.
Island planira referendum o EU
U međuvremenu, Island, koji je 2013. godine napustio pregovore o članstvu u EU, pre nekoliko dana je najavio održavanje referenduma 29. avgusta o nastavku pregovora.
Ministarka spoljnih poslova Katrin Gunarsdotir navela je da je povećanje troškova života i rat u Ukrajini ponovo pokrenuo interesovanje za članstvo u EU među više od 400.000 stanovnika Islanda, preneo je javni servis RUV.
Predlog referenduma temelji se na koalicionom sporazumu vlade i predviđa da odluka bude doneta najkasnije do 2027. godine, čime Island ponovo otvara pitanje svoje budućnosti u okviru Unije.
Komentari (0)